Dan drzavnosti Srbije na Kipru

Ne znam zasto sam bas ovo izbrala za prvi tekst. Pogotovo sto se prica odigrala pre 8 meseci... Mozda me je cela ova prica o Kosovu u UN nekim cudnim asocijacijama podsetila.

Bila sam na prijemu u nasoj ambasadi 15og februara ove godine povodom dana drzavnosti. Zvali me, a ja bila bas ponosna, da i moj muz vidi kako smo mi to jedna fina zemlja, pa zovemo svoje sugradjane na proslave.
Ja sam to bas planirala, i kad bi trebalo da krenemo, i sta da obucem itd... Naravno da sam morala da pozovem Ambasadu da proverim Dressing Code,to naravno niko nije napisao na pozivnici. Ali nema veze, ja sam se bas radovala koktelu...
I tako odemo mi, stignemo na vreme, ceka nas na vratima Ambasador. Fini neki covek, kaze "Dobar dan", i mi njemu "Dobar dan", zna moj muz toliko Srpski....Uzmemo pice, kaze konobar da udjemo unutra i posluzimo se hranom...Lepo, ima i hrana. Svedski sto. A na stolu Kineska hrana. I to Fast food. Bez sale. Sve sto ja volim, won tong i prolecne rolnice i pohovani skampi i ljuto-kiseli sos. Ali sve Kinesko. I Grcki pita-bread. Toliko. Malo se ja tu iznerviram, pa majku mu, mogao je neko da napravi gibanicu (i ona moze da se isece na parcice), ili rusku salatu na kanapejima, ili bilo sta sto imalo lici na Srpsku hranu...Ili su mogli barem Kiparsku... Ne mora celo prase sa jabukom u ustima, al gde bre Kinesku, kakve to veze ima !!!???
Ali dobro, dolazi neki silan narod, gladan izgleda, svi se 'vataju Kineske klope....Svima dobro, ja cutim, mozda sam ja malo baksuz.
I tako, cekamo mi....I jedemo Kineze...I pijemo...I cekamo....
Nista se ne desava. Pita moj muz sta sad? Otkud ja znam, sad ce nesto. Izadjemo malo na terasu, da udahnemo vazduh, sednemo za sto. I cekamo, jedemo,pijemo... Kad eto ti glave Ambasadora (samo sam mu glavu videla kroz vrata terase). Kaze Ambasador: " Zelim Vam sve najbolje, da ja sad ne okupljam ljude i drzim govorancije, nek Vam je sve sa srecom i ziveli". I ode. Pita moj muz sta bi. A ja ne znam.
Sedeli smo jos 5 minuta i onda otisli. Ambasador nam je rekao na izlazu :"Dovidjenja i hvala Vam sto ste dosli". Ja nisam nista rekla. Nisam znala sta.
Na povratku u Limasol sam objasnjavala muzu sta je Sretenje, sta je Dan Drzavnosti i zasto smo mi uopste dosli u Nikoziju. Kinesku hranu nisam ni pokusala da objasnim.

A onda je za 2 dana, na moj rodjendan, Kosovo proglasilo nezavisnosnost. I ja se nisam iznenadila. Kakva nam je spoljna politika, dobro je i Beograd jos uvek u Srbiji.