Život

Kocka je okrugla

/ 11.10.2008. u 02:38

Komentari: 172
Čitanost: 24485
/
Preporuke: 5016
/

- Zašto se, čime i sa kime, čerez čega i iz kojih motiva, od kada i kako ljudi - kockaju? -

Kockanje je (verovatno) "staro" koliko i ljudi, a razlozi zbog kojih su mu ljudi tako skloni ostaje taman toliko tajnovit koliko i tačni podaci o tome koji su se to prvi ljudi, kako i "u čega" - kockali.

Svim svojim osobinama "zaslužilo" je čak i jedan prilično ozbiljan Institut za proučavanje (a gde drugde nego u Nevadi :))

Šta se sve može (ili sme) računati da JE - kockanje?

Kanda nema baš čvrstih pravila.

Najlakše je sa očitom "industrijom kockanja" - ruleti, bakare, ajnc-majsteri, black-jack, slot mašine,....sve i svašta što se smešta u blještave, zavodljive prostore iznad kojih neonska svetla, ogromne reklame i "obećanja lake zarade" ispisuju magična slova "Casino". Zeleni stolovi, majstori pokera, "cash" i žetoni, luksuz i miris avanture koja tvrdi da je za sve potrebno samo malko sreće i da je baš sve napravljeno za nas koji u "Casino" stupamo prvi put, ne odolevši "kockarskom zovu" iz nekih dubina, moćnih i skrivenih do kojih ne može nikako dopreti svetlo racionalnog pitanja "a na kome kockarnice zarađuju i zašto i kako opstaju, ako je sve tačno tako kako izgleda - da je lako, uzbudljivo i lepo, što nam samo ne daju pare koje tako slatko obećavaju, čemu još i - igra, kocka?" Koga briga za takva pitanja dok se zavidljivim pogledom prati neki srećnik/srećnica u čije krilo zveckajući pada sitniš iz mašine ili koji, šaka punih žetona, hita ka blagajni?! Opčinjenost biva potpuna i obuzeti grozničavom nadom - krećemo u kockanje.

Postoje i - profesionalci, oni koji od kockanja žive "na sitno" ili oni koji žive za "veliku prevaru u velikim "Casino", sa razvijenim sistemima, računom verovatnoće, tehnikama i trikovima koji "garantuju" dobitak.

Ako se odmaknemo od blještavih svetala industrije kocke možemo se primaći - kartanju, "sportskom" ili u novac (ili u bilo kakav ulog) - preferans, ajnc, raub, meksiko, šnapsl, kanasta, pa čak i bridž, neverovatno dug je spisak igara kartama, od najprostijih do finih i složenih, a neke od njih smo svi bar jednom u životu igrali. Zašto kartamo? Razonoda? Zabava? Ili - kocka?

Jedan drugar (inače, naravno šmeker i kartaroš) na moja pitanja o kockanju rekao mi je "ne preteruj! još ćeš i "šije-šete" ili "papir-bunar-makaze" svstati u kockanje!". Nije mi palo na pamet dok nije pomenuo, ali ....vidiš, kad dva puta razmislim....

Klađenje je (pretpostavljam) isto - kockanje,

Ima li ičega oko čega se ljudi ne bi mogli "kladiti"? Ja ne mogu da se setim. Od lanaca profesionalnih kladionica do naših malih, privatnih opklada "u bilo šta" kojima ne možemo da odolimo. Zašto? Je li to ista, duboka strast za kockom koja je jedna i jedina samo što menja okolnosti u kojima se pojavljuje, zavodljiva i neodoljiva, s rastućim adrenalinom nade u moguće dobitke i tinjajućim endorfinom koji nas "čini srećnim" i zbog samog čina kockanja, taman toliko koliko i zbog (sasvim neizvesnog) dobitka.

Literatura je puna pripovetki, romana, poezije, drama - o kockanju i kockarima, opisno, analitički, fantastično, komično, tragično....kockanje je prosto - zanimljivo piscima, jednako kao i stvaraocima drugih, različitih (ako ne i svih) vrsta ili žanrova umetnosti.

Loto, tombole, sportska prognoza, "greb-greb" srećke, "obične srećke", papirići u našim dnevnim novinama koji obećavaju dobitke, TV emisije, interaktivne,u kojima treba samo "pogoditi" i - dobitak je tu, da li je i to sve - kockanje? Sviđa li nam se? Ako nam se dopada, ako nas uzbuđuje ta "neizvesnost" lakog dobitka - zašto nam se to dešava? Da li nam je, nekako, u genima zapisana "sklonost" ka riziku koji se kroz bilo koji oblik kockanja tako lepo "postvaruje", tako lepo hrani našu glad za "opasnošću i avanturom" dovoljno blizu stvaranju pravog doživljaja, a opet dovoljno daleko od toga da opasnost bude stvarna, odnosno da nam ostavlja utisak da "imamo kontrolu nad situacijom". Imamo li? Postoje primeri i slučajevi "kockarske zavisnosti", koja kao i svaka druga potpuna zavisnost isključuje sve sisteme samokntrole i obično završava - potpunom tragedijom samodestrukcije.

Da li je mogućnost sasvim lake zarade osnovni motiv? Uzbuđuje nas kockanje zato što smo, u osnovi, lenji da do nekakvog dobitka dođemo pravim napornim radom? Računa li nam se kockarski dobitak u uspehe jednako kao i bilo koji drugi uspeh, dostignuće koje smo ostvarili u životu?

Kockanje (kocka, kockar, kocka se) je i vrlo česta metafora kojim hoćemo da opišemo nekog nepouzdanog, nedostojnog poverenja, nekog sklonog nepotrebnom ili loše izračunatom riziku u postupcima, neprilagođenog u tkz. "normalnim" životnim uslovima. Pa ipak, koliko god ta metafora imala često negativan zvuk i ton - takvi ljudi su nam i zanimljivi, privlače pažnju, dovoljno su neobični da nam je interesantno da ih upoznajemo ili bar da slušamo tračeve i spletke o njima.

I - ko se više i češće kocka, žene ili muškarci? Ima li rodne razlike u sklonostima i strastima za kockom?

Da li je "uzbuđenje" kockanja direktno srazmerno visini uloga? Ili - nema veze, samo je doživljaj važan, samo je važno da se proživi i doživi uzbuđenje mogućeg dobitka, pa ma kako mali ili veliki bio?

Ili - internet kockanje, online igre, čitave ogromne mreže ljudi koji širom planete svakodnevno uživaju u virtuelnom kockanju, u kom ponekad ima, a ponekad nema nikakvog dobitka, ali to kao da ne utiče na volju igrača da u igri učestvuju.

A postoji i čuveni primer "USA Green Card" lutrije kojom srećni dobitnici dobijaju pravo na useljenje i radnu dozvolu u "land of opportunity". (Neodoljiva je, možda neprimerena, ali ipak neodoljiva asocijacija na finansijsku krizu u USA - može li i to biti - kockanje?). Jedan od mojih poznanika je bio dobitnik te lutrije i zaista - otišao i radio u Americi. "Samo sam se igrao" - rekao je. Je li to u suštini kocke - neka naša neodoljiva potreba da se - igramo?

Biće da skoro sve o tome zna (a ko bi drugi! :)) Boža zvani Pub

A vi, kockate li?

postavite na |

Komentari (172)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

49 41 02:52 11.10.2008

Preporuka

da budem prvi; bar nekad i negde.

gordanac 03:04 11.10.2008

:))

prvi

nsarski 02:53 11.10.2008

This is Vegas, baby!

to mi je rekla sankerka u jednom hotelu kad sam, ubacivsi 1 dolar u slot masinu, dobio hiljadu dolara. Bio sam sa drugom, 8 ujutru, i rekoh - "e, pa moze po jedno pivo!". Pitam zenu za sankom "jel sluzite vi pivo ovako rano?". I ona rece - this is Vegas, baby!

U svakom slucaju, ozbiljnije, ima Borgesova pripovetka "Vavilonska lutrija" gde se lutrija uvodi prvo obicno, a posle pocinje da dobija sve paklenije aspekte. Na kraju, ljudi u drzavi ne znaju da li Lutrija i dalje postoji ili ne, da li su njihovi zivoti diktirani obicnim zakonima, ili je svaciji broj negde izvucen, pa sta mu sledi. Neka vrsta poetskog fatalizma.
Zanimljivo je da se ljudi najvise plase besmislenog slucaja u zivotu, a opet, kocka ih magicno privlaci. U ovo vreme finansijske krize, jedino kockarnice rade punom parom.

bindu 05:00 11.10.2008

Re: This is Vegas, baby!

to mi je rekla sankerka u jednom hotelu kad sam, ubacivsi 1 dolar u slot masinu, dobio hiljadu dolara. Bio sam sa drugom, 8 ujutru, i rekoh - "e, pa moze po jedno pivo!". Pitam zenu za sankom "jel sluzite vi pivo ovako rano?". I ona rece - this is Vegas, baby!

gde ti sve nisi bio svecki chovece...kad ce ta knjiga vec jednom- moj zivot i zasto sam otisao u svet.

nikad kraja zabavi u tom wild wild west-u

gordanac 08:03 11.10.2008

---

Zanimljivo je da se ljudi najvise plase besmislenog slucaja u zivotu, a opet, kocka ih magicno privlaci. U ovo vreme finansijske krize, jedino kockarnice rade punom parom.

Tačno.
I - fascinantno.
Uvek u sličnim okolnostima (krize) kockanje poprima oblike "zaraznog društvenog ponašanja", snaga ličnog uverenja da je to "izlaz" onda poprima oblike - fanatizma i sva racionalna objašnjenja su potpuno beskorisna... (videti pod "piramidalne banke", na primer)

gordanac 02:59 11.10.2008

link

WAGER
The BASIS provides a forum for the free exchange of information related to addiction, and public access to the latest scientific developments and resources in the field. Our aim is to strengthen worldwide understanding of addiction and minimize its harmful effects. The Division on Addictions, Cambridge Health Alliance, a Harvard Medical School teaching affiliate.

dali76 03:05 11.10.2008

kocka i ekonomija

Nije li to simptomaticno kockanje je povezano s ekonomskom krizom I siromastvom drustva.
Ili gresim ?
E moram da idem

bindu 05:05 11.10.2008

Re: kocka i ekonomija

dali76
Nije li to simptomaticno kockanje je povezano s ekonomskom krizom I siromastvom drustva.
Ili gresim ?
E moram da idem

ne, vec vise veze ima sa egom kod coveka...da se dokaze...kako je mocan...
ima tu jos svasta ali nista na sta covek moze da bude stvarno ponosan...

sympathy for the devil

.uzivaj u gledanju ovog remix-a

Please allow me to introduce myself
Im a man of wealth and taste
Ive been around for a long, long year
Stole many a mans soul and faith
And I was round when jesus christ
Had his moment of doubt and pain
Made damn sure that pilate
Washed his hands and sealed his fate
Pleased to meet you
Hope you guess my name
But whats puzzling you
Is the nature of my game
I stuck around st. petersburg
When I saw it was a time for a change
Killed the czar and his ministers
Anastasia screamed in vain
I rode a tank
Held a generals rank
When the blitzkrieg raged
And the bodies stank
Pleased to meet you
Hope you guess my name, oh yeah
Ah, whats puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah
I watched with glee
While your kings and queens
Fought for ten decades
For the gods they made
I shouted out,
Who killed the kennedys?
When after all
It was you and me
Let me please introduce myself
Im a man of wealth and taste
And I laid traps for troubadours
Who get killed before they reached bombay
Pleased to meet you
Hope you guessed my name, oh yeah
But whats puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah, get down, baby
Pleased to meet you
Hope you guessed my name, oh yeah
But whats confusing you
Is just the nature of my game
Just as every cop is a criminal
And all the sinners saints
As heads is tails
Just call me lucifer
cause Im in need of some restraint
So if you meet me
Have some courtesy
Have some sympathy, and some taste
Use all your well-learned politesse
Or Ill lay your soul to waste, um yeah
Pleased to meet you
Hope you guessed my name, um yeah
But whats puzzling you
Is the nature of my game, um mean it, get down
Woo, who
Oh yeah, get on down
Oh yeah
Oh yeah!
Tell me baby, whats my name
Tell me honey, can ya guess my name
Tell me baby, whats my name
I tell you one more time, youre to blame

marco_de.manccini 03:54 11.10.2008

kocka kao regresivna porezna politika

sve te legalne drzhavne lutrijice, grebalice, i ostale sitne tricharije su odlichna alatka za uvodjenje regresivne porezne politike bez ikakvog politichkog rizika.

a najsiromashniji slojevi drushtva grebuckaju li grebuckaju. i nagrabuckaju.

49 41 04:04 11.10.2008

Re: kocka kao regresivna porezna politika

marco_de.manccini
sve te legalne drzhavne lutrijice, grebalice, i ostale sitne tricharije su odlichna alatka za uvodjenje regresivne porezne politike bez ikakvog politichkog rizika.

a najsiromashniji slojevi drushtva grebuckaju li grebuckaju. i nagrabuckaju.

do DNA ili Gole koze; da dodam!

jack_bauer 04:17 11.10.2008

od specijalnog dopisnika iz las vegasa...

Da li je mogućnost sasvim lake zarade osnovni motiv? Uzbuđuje nas kockanje zato što smo, u osnovi, lenji da do nekakvog dobitka dođemo pravim napornim radom? Računa li nam se kockarski dobitak u uspehe jednako kao i bilo koji drugi uspeh, dostignuće koje smo ostvarili u životu?

verovatno da, verovatno da, svakako :)) posebno ovo trece, ko te pita?

mislim da je kocka bolest zavisnosti, kao i bila koja druga i da su razlozi zbog kojih joj se neko oda isti kao i razlozi zbog kojih se ljudi odaju drogi, alkoholu ili Duvanu. pa se onda neki predaju i vise nego jednom od tih poroka :(

ja se na kocku nisam primio a tu sam, na izvoru, vec desetak godina. za sve to vreme sam mozda ostavio $1,000 u kasinima a jednom sam dobio $400. jako mi se svidja pogled na hotele na stripu (volim i da ucestvujem u njihovoj izgradnji) ali u njih obicno idem samo kada imam goste u gradu. nesto kao lokalci na jadranu koji se gotovo nikada ne kupaju u moru, a i kada se kupaju, izbegavaju plaze sa turistima. tako da mislim da sama cinjenica da je kocka dostupna na svakom koraku nije objasnjenje zasto joj se ljudi odaju.

inace las vegas je, nasuprot popularnom misljenju, fenomenalna industrija zabave, pa tek onda kocke. vecina turista se sporadicno kocka a provode se po restoranima, klubovima, show programima, galerijama, bazenima... naravno, moze se naci na desetine hiljada suprotnih primera (u odnosu na milione posetilaca las vegasa) koji bi samo potvrdili pravilo.

u nevadi nema lotoa, da ne bi 'ugrozio' industriju kocke, pa ja uplatim loto kad me put nanese do sestrinske kalifornije. da bar malo nadomjestim ono sto su oni ostavili kod nas. ne bi marilo da me klepi neki dobitak ali bi bilo suludo racunati na to.

gordanac 08:08 11.10.2008

od specijalnog dopisnika iz las vegasa...

:))

u nevadi nema lotoa, da ne bi 'ugrozio' industriju kocke, pa ja uplatim loto kad me put nanese do sestrinske kalifornije. da bar malo nadomjestim ono sto su oni ostavili kod nas. ne bi marilo da me klepi neki dobitak ali bi bilo suludo racunati na to.

To kažu da se zove "za svaki slučaj" kockanje :))
I verovatno je najmasovnije....mali rizik, skoro nikakav gubitak - a verovatnoća (ma kako mala) za dobitak ipak postoji....mislim da na TOM stavu ustvari opstojava državni sistem kocke, dovoljno nas je takvih da sistem ima profit, valjda

jack_bauer 08:18 11.10.2008

Re: od specijalnog dopisnika iz las vegasa...

To kažu da se zove "za svaki slučaj" kockanje :))
I verovatno je najmasovnije....mali rizik, skoro nikakav gubitak - a verovatnoća (ma kako mala) za dobitak ipak postoji....mislim da na TOM stavu ustvari opstojava državni sistem kocke, dovoljno nas je takvih da sistem ima profit, valjda

bila je neka serija na tv-u o sudbinama dobitnika na lutriji. da li zato sto su izabrali specificne slucajeve, ili zato sto smo svi takvi? ali ljudi su uglavnom pogubili sve kriterijume i protracili sve pare. go figure :))

gordanac 08:34 11.10.2008

Re: od specijalnog dopisnika iz las vegasa...

bila je neka serija na tv-u o sudbinama dobitnika na lutriji. da li zato sto su izabrali specificne slucajeve, ili zato sto smo svi takvi? ali ljudi su uglavnom pogubili sve kriterijume i protracili sve pare. go figure :))

Eto, pokušavam :))
Kada sam, davnih dana, čitala "Kockara" (inače spadam u onu manju grupu koja smatra da je to najbolje što je Dostojevski napisao) - razumela sam kako od "go figure!" može da nastane velika, prava književnost. Aleksej Ivanović i njegove dve strasti kao metafora za jedan izuzetan odgovor na to pitanje.

jack_bauer 08:56 11.10.2008

Re: od specijalnog dopisnika iz las vegasa...

Kada sam, davnih dana, čitala "Kockara" (inače spadam u onu manju grupu koja smatra da je to najbolje što je Dostojevski napisao)

same here, a zlocin i kazna mi stoje na natkasni, za preslisavanje.

the raskoljnikov :))

Healer 06:05 11.10.2008

Svi smo kockari... pomalo

Pa i nije da se nismo...
kockali...
devedesetih...
pa i danas....
nego, 'kakoseuzNe'...
:)

maksa83 06:52 11.10.2008

a vi

A vi, kockate li?

Svaki dan, po ceo dan.

Slučaj ima mnogo veći uticaj na naše živote nego što volimo da priznamo.

gordanac 08:14 11.10.2008

bravo makso :)

Svaki dan, po ceo dan.

Slučaj ima mnogo veći uticaj na naše živote nego što volimo da priznamo.

Paradoks je u tome da što si toga svesniji - "Mr. Slučaj" je - zabavniji (i prijatniji)
Pa se to zgodno uklopi u onu - ne čine nas takvim kakvim smo naše sposobnosti i karakteri, već izbori koje njima napravimo....prihvatajući i poznavajući rizik svakog pojedinačnog izbora. Ako negde postoji "gen za kocku", onda mislim da mu je negde sasvim blizu nekakakv gen za "dnevne procene" :)

Goran Vučković 09:21 11.10.2008

Re: a vi

Slučaj ima mnogo veći uticaj na naše živote nego što volimo da priznamo.

Kao još jedan od poštovalaca Nasima Nikolasa Taleba, koristim priliku da preporučim njegove knjige "Fooled by Randomness" i "Black Swan" (koje znam da je Maksa čitao) :)

jinks 11:02 11.10.2008

Re: a vi

Svaki dan, po ceo dan. Slučaj ima mnogo veći uticaj na naše živote nego što volimo da priznamo.

jedan od poznatijih kockara u istoriji bio je Cezar ... mislim, svoju vojnu strategiju (i taktiku :) u velikoj meri zasnivao je na igri brojeva i na nekoj sebi svojstvenoj racunici verovatnoce, u koju drugi cesto nisu uspevali da proniknu.

marco_de.manccini 14:53 11.10.2008

Re: a vi

jel' zato onomad rekao "alea iacta est"?

gordanac 19:15 11.10.2008

cezar i strategije...

jel' zato onomad rekao "alea iacta est"?

Mislim da nije.
Kad se čita kako je kreirao okolnosti svog "cezarovanja" onda se jasno vide - strategije.
Izreka koja mu se pripisuje izgovorena je (verovatno) zato što je znao za 36 strategema (kineskih) i za Umetnost ratovanja SunTzu (nemam dokaza, nikakvih naravno, ali - kao da ih je znao sve, osim jedne koja se odnosila na . Bruta, ali tu jednu nisu znali ni Kinezi, sa tom jednom nepostojećom se svi - kockaju :))))

maksa83 19:43 11.10.2008

Re: cezar i strategije...

kao da ih je znao sve, osim jedne koja se odnosila na . Bruta

Tu jednu pominjani N.N. Taleb zove - crni labud.

gordanac 19:49 11.10.2008

Re: cezar i strategije...

Htela sam da napravim tekst o strategijama sa takvim naslovom ! :))))
Ispao je predugačak i dosadan i kaotakav - odbačen.
Black swan ga odneo Valhirama :)

dolybell92 12:23 12.10.2008

Re: bravo makso :)

Ako negde postoji "gen za kocku", onda mislim da mu je negde sasvim blizu nekakakv gen za "dnevne procene" :)

Ovo je pravi kockar sa "genom" :

(jedva ga nađoh)

nsarski 17:32 12.10.2008

Re: bravo makso :)

Ovo je pravi kockar sa "genom"

Genetic Determinants of Financial Risk Taking Nas stari prijatelj DRD4. Taj nam je i napravio ovo cudo na berzi.

Kazezoze 19:48 12.10.2008

Re: bravo makso :)

nsarski
Ovo je pravi kockar sa "genom"

Genetic Determinants of Financial Risk Taking Nas stari prijatelj DRD4. Taj nam je i napravio ovo cudo na berzi.

ali su zato tu uvek vatrogasci (vladin kec iz rukava)
ponos slobodarske amerike, koji znaju kako da ugase pozhar

))

dolybell92 21:00 12.10.2008

Re: bravo makso :)

Nas stari prijatelj DRD4. Taj nam je i napravio ovo cudo na berzi.

gordanac 21:28 12.10.2008

DiArDiFor....

...je jedan baš zanimljiv "stvor" :)

"The DRD4 (dopamine receptor 4) gene:

...is active in the regulation of dopamine, a neurotransmitter that (among other things) mediates pleasure and emotion. Research on the precise effects of the DRD4 gene is still inconclusive, but cells with an elongated copy of this gene appear to react more strongly to dopamine molecules. "

Different versions (alleles) of this gene have been associated with ADHD, autonomic nervous system dysfunction, autism, depression, and the personality trait of novelty seeking.

There are three versions (alleles) of the gene that are commonly referred to in the scientific literature: DRD4-2, DRD4-4, and DRD4-7. DRD4-2 has been associated with depression, while DRD4-7 has been associated with ADHD and novelty seeking behaviour.

The frequencies of the different versions of this gene vary in different human populations around the world [Population Migration and the Variation of Dopamine D4 Receptor (DRD4) Allele Frequencies Around the Globe]. Here is a map outlining the distribution

DRD4 wiki

DRD4 Around the Globe

In Our Genes

dolybell92 07:13 11.10.2008

Kocka je lopta(sta)

...igra, nadmudrivanje, neizvesnost, iznenađenje, sreća, pobeda, uspeh, zadovoljstvo,
igra, sreća, pobeda, uspeh, zadovoljstvo, sreća, igra, pobeda, nadmudrivanje,
iznenađenje, zadovoljstvo, sreća, uspeh, nadmudrivanje, igra, uspeh, pobeda,
igra... strast... pitanje je samo koliko ćeš njom vladati, a koliko ona tobom...?
Probaš je pa koliko popiješ....

gordanac 08:42 11.10.2008

Kocka je lopta(sta)

igra... strast... pitanje je samo koliko ćeš njom vladati, a koliko ona tobom...?

Yep.
Slično je i sa rečima. Dok ih ne izgovoriš - sam/a vladaš njima, a jednom kad su izgovorene - one vladaju tobom. Osim u slučajevima kad su ljudi vrlo pažljivi sa rečima koje izgovaraju.

Sjajna fotka i odličan "lanac emocija" povezanih sa - kockanjem.
Samokontrola je očigledno - ključna reč

dolybell92 08:59 11.10.2008

Re: Kocka je lopta(sta)

Samokontrola je očigledno - ključna reč

Uvek treba znati kad stati i kad je kraj...
za one koji igraju na dobitak...
za mene koja uživam u samoj igri i kojoj dobitak nije važan,
bitno je da igra traje što duže.... ako može.
Nekad može, a nekad ne... ja znam kad je kraj.

Da se zadovoljstvo ne bi pretvolilo u svoju suprotnost,
treba imati meru ... svako svoju, naravno.

dolybell92 09:07 11.10.2008

Re: Kocka je lopta(sta)

Osim u slučajevima kad su ljudi vrlo pažljivi sa rečima koje izgovaraju.

Samo su mudri ljudi pažljivi.

jaksa scekic 07:18 11.10.2008

Mene vise

fascinira i plasi jedan druga vrsta kockanja. Kolektivna i licna.
Kolektivno kad se drzava kocka sa sudbinom svojih gradjana, (elem tu drzavu vode neki pojedinci, a opet te pojedince je izabrao neki narod)-znaci narod se kocka sa svojom sudbom.
Licno-na primer pusenje. A ulog nije tisuce dolara vec nesto vise. Valjda se misli, "ma nece mene", a kad uplatimo Loto mislimo "ma valjda ce mene".
Nikako coveku da se ugodi,ma ustvari ceo zivot je jedna kocka.

J

PS:Ima i dosta uzrecica o kockanju...Ko nabije-taj dobije...Zicer kucu gradi...Ko kec na desetku...

PPS:Il Bridz kocka ili ne ?

mariopan 07:52 11.10.2008

Re: Mene vise

Mene je odusevljavala Rubikova kocka, onda kada se pojavila, svi smo je vrteli i bilo je tesko upocetku sloziti je kako treba jer to nije svako znao ni mogao, kasnije smo svi naucili sistem pa vise nije bilo tako tesko

A ja sam primetila da se narod kocka onim igrama "na srecu" najvise kada su jako siromasni i kada su velike krize, umesto obratno da bas tada cuvaju svoj novac za nesto pametno i potrebno, da li iz ocaja ili beznadja....secam se onih redova za lutriju u najteza vremena.A da je to pljackanje naroda to nema dileme. Kupila sam koji put onaj greb-greb i procitala sta pise pozadi na papiricu pa tamo je lepo objasnjeno da samo pola sume koja se upacuje ide na dobitke ona druga polovina je cista dobit organizatora svake lutrije. Znaci narod sam sebe finansira i dobice neko ali moze i da "ostane u bubnju" i organizator i tada dobija...ko gubi zna se!

gordanac 07:58 11.10.2008

:))

PPS:Il Bridz kocka ili ne ?

Pa, može da se igra u novac, ali pravi "bridžisti" mi kažu da je "atmosfera grupe" koja igra bliža šahistima nego klasičnim kockarskim igrama kartama....

PS:Ima i dosta uzrecica o kockanju...Ko nabije-taj dobije...Zicer kucu gradi...Ko kec na desetku...

:))
E, vidiš, to sam zaboravila ("karike na marike" i ti slučajevi) - vašarske "kockarske" šatre, "pucanj" za plišane igračke, "rušenje" piramida od koječega,....svašta i koješta....

Licno-na primer pusenje. A ulog nije tisuce dolara vec nesto vise. Valjda se misli, "ma nece mene", a kad uplatimo Loto mislimo "ma valjda ce mene".
Nikako coveku da se ugodi,ma ustvari ceo zivot je jedna kocka.

Pa, ne zaam - onda bi ispalo da smo svi uvek na dobitku (čim smo živi, mislim :)))), ako je život sam po sebi dobitak. Nećeš naći osobu koja će se s time snažnije saglasiti od mene, ako se tako čita....ali mislim da će većina to čitati kao "kockanje sa sopstvenim životom" ili "kockanje slučajnosti sa našim životom", a manjina ovako kao ja (i nadam se -ti) - čim si živ - već si pobedio u najvažnijoj kocki i slučajnosti koja ti se može desiti! :))))

Mene vise fascinira i plasi jedan druga vrsta kockanja. Kolektivna i licna.
Kolektivno kad se drzava kocka sa sudbinom svojih gradjana, (elem tu drzavu vode neki pojedinci, a opet te pojedince je izabrao neki narod)-znaci narod se kocka sa svojom sudbom.

Ovde je lepo upotrebljeno kao - metafora.
I uvek će biti tako upotrebljeno za pojedince ili grupe koji prave - loše procene, ali retko ili nikako kao metafora kad pojedinci ili grupe prave - dobre procene. A isti ljudi u pitanju. Šašavo. :)

jeremija92 07:45 11.10.2008

7

Sedmica na lotou je Nobelova nagrada za običnog, prosečnog čoveka.
Ubiješ sedmicu jednom i uspeo si u životu.

gordanac, to je tako lako razumeti.:))
pozz.

dolybell92 08:22 11.10.2008

Re: 7

Ubiješ sedmicu jednom i uspeo si u životu.

Samo za dobitke na kocki važi i jedno drugo pravilo
a to je: kako dođe tako i ode...
uvek na jednoj strani dobiješ a na drugoj izgubiš...

gordanac 08:25 11.10.2008

Re: 7

Sedmica na lotou je Nobelova nagrada za običnog, prosečnog čoveka.

Pa nije baš dobra metafora, čini mi se.
Nobelova nagrada je posledica neopisivo mnogo rada, tako ja mislim. Možda se može govoriti o rizicima (ili posvećenosti ili predanosti ili fanatizmu i obuzetosti) "nobelovca u izgradnji" sopstvenim radom i idejama, ali u svakom slučaju , mislim da je kod njih (dobitnika Nobela) sasvim malo oblika "kockarskog ponašanja".

Ubiješ sedmicu jednom i uspeo si u životu.

Možda, ako je merilo uspeha u životu ogromna količina lako zarađenog novca, onda je to sasvim tačno.
S druge strane, važi i ona "easy come, easy go"....

gordanac, to je tako lako razumeti.:))

Verujem ti na reč, ali ja ipak imam teškoća da baš sasvim razumem motive, uzroke i zakonomernosti ljudske sklonosti - kockanju :))))
Ponekad mi izgleda jednako komplikovano kao kad treba objasniti bilo koja "strasna" uverenja koja čovek ima, a posebno mi je zanimljivo što nikakvi racionalni pristupi i objašnjenja - ne pomažu! :)) (od religija, preko sujeverja do političkih stavova i emocija svakodnevice....)

bindu 08:50 11.10.2008

Re: 7

jeremija92 09:30 11.10.2008

Re: 7

gordanac
Sedmica na lotou je Nobelova nagrada za običnog, prosečnog čoveka.Pa nije baš dobra metafora, čini mi se.Nobelova nagrada je posledica neopisivo mnogo rada, tako ja mislim. Možda se može govoriti o rizicima (ili posvećenosti ili predanosti ili fanatizmu i obuzetosti) "nobelovca u izgradnji" sopstvenim radom i idejama, ali u svakom slučaju , mislim da je kod njih (dobitnika Nobela) sasvim malo oblika "kockarskog ponašanja".

Metafora možda i nije dobra, ako je posmatraš iz ugla nobelovaca.
Nesumnjivo da je za Nobelovu nagradu potrebno mnogo godina truda, čitav život, mnogo talenta i sposbnosti, dakle izusetnosti.
Međutim, velika većina ljudi nije izuzetna, nego "obična" (koliko god ta reč bila gruba i dobojna).
I oni žele više i bolje, sanjaju o tome.
Da krenu u dugogdišnji, samopregorni rad na osvajanju Nobelove nagrade, ne mogu. Nemaju sposbnosti. Ispuniti i uplatati listić lotoa mogu, a kad to učine nadaju se, maštaju, uzbuđeni su, jer u njihovoj svakodnevnici tako je malo prijatnog uzbuđenja. Mnogi ne gledaju utorkom izvlačenje dobitne kombinacije na TV, produžavaju prijatnu napetost i nadu, jer znaju da su male šanse, ali žele još malo da maštaju o sreći.
To je za mene tako razumljivo i tako ljudski.

gordanac
Ubiješ sedmicu jednom i uspeo si u životu.Možda, ako je merilo uspeha u životu ogromna količina lako zarađenog novca, onda je to sasvim tačno.S druge strane, važi i ona "easy come, easy go"....

Gomila novca, odnosno ono što on donosi, za mnoge jeste uspeh u životu. A ako se jš može lako zaraditi, bez muke, time je uspeh veći. Tako stvari stoje kod većine "običnih", a o večitim gubitnicima da i ne govorim.:)

gordanac

gordanac, to je tako lako razumeti.:))Verujem ti na reč, ali ja ipak imam teškoća da baš sasvim razumem motive, uzroke i zakonomernosti ljudske sklonosti - kockanju :))))Ponekad mi izgleda jednako komplikovano kao kad treba objasniti bilo koja "strasna" uverenja koja čovek ima, a posebno mi je zanimljivo što nikakvi racionalni pristupi i objašnjenja - ne pomažu! :)) (od religija, preko sujeverja do političkih stavova i emocija svakodnevice....)

Ti imaš teškoća sa razumevanjem, jer spadaš u grupu izuzetnih. Mnogo si bliža nobelovcima, nego "običnima" i luzerima, a da bi ih razumela potrbno je mnogo veći stepen empatije.

Pazi, ovo je iskren kompliment, a ne kritika ili ironija.:)

Goran Vučković 09:31 11.10.2008

Re: 7

Pa nije baš dobra metafora, čini mi se.
Nobelova nagrada je posledica neopisivo mnogo rada, tako ja mislim. Možda se može govoriti o rizicima (ili posvećenosti ili predanosti ili fanatizmu i obuzetosti) "nobelovca u izgradnji" sopstvenim radom i idejama, ali u svakom slučaju , mislim da je kod njih (dobitnika Nobela) sasvim malo oblika "kockarskog ponašanja".

Pa i nije baš ni tako loša. Jer je "groblje" umalo-nobelovaca - broj naučnika, pisaca i sličnih koji nisu imali sreću da ih švedska akademija pozove - otprilike proporcionalan, a mislim da su i oni koji kupuju srećke prilično pasionirani - svi razmišljaju da će dobiti glavnu premiju - ovo malo pod uticajem pomenutog Taleba :))

gordanac 09:39 11.10.2008

Re: 7

Pazi, ovo je iskren kompliment, a ne kritika ili ironija.:)

Idi, bre!
:)))))))))))))))

.....ali žele još malo da maštaju o sreći.
To je za mene tako razumljivo i tako ljudski.

Skroz saglasna.
Razumem ja KAKO se to sa kockanjem dešava, ali me kopka ZAŠTO :))
Ja duboko verujem da svi mi imamo neke skrivene, sjajne potencijale, a čini mi se da sklonost kockanju (bilo kakvom) ne pomaže (češće naprotiv) da se ti zapretani, a postojeći potencijali razbokore i učine nam (ili učinimo mi sa njima) skoro sve ono o čemu maštamo, maštajući o sreći...
Kad ja pričam da je istorija ljudskog društva istorija traganja za srećom - svi odmahuju rukom, a vidiš, možda ipak vredi razmisliti o toj šašavoj ideji :))

jeremija92 09:42 11.10.2008

Re: 7

Goran Vučković
Pa nije baš dobra metafora, čini mi se.Nobelova nagrada je posledica neopisivo mnogo rada, tako ja mislim. Možda se može govoriti o rizicima (ili posvećenosti ili predanosti ili fanatizmu i obuzetosti) "nobelovca u izgradnji" sopstvenim radom i idejama, ali u svakom slučaju , mislim da je kod njih (dobitnika Nobela) sasvim malo oblika "kockarskog ponašanja".Pa i nije baš ni tako loša. Jer je "groblje" potencijalnih nobelovaca - broj naučnika, pisaca i sličnih koji nisu imali sreću da ih švedska akademija pozove - otprilike proporcionalan, a mislim da su i oni koji kupuju srećke prilično pasionirani - svi razmišljaju da će dobiti glavnu premiju :))

Mislim, da se Rot, Eko, Ruždi, Ljosa i bar jod desetak velikih pisaca, posle objavljivanja da je Nobelova nagrada dodeljena onom Francuzu, osećaju vrlo slično kao mnogi u Srbiji utorkom posle 21.00, ako ne i lošije.
Da, sigurno, mnogo lošije.
Jer, sledeći utorak je mnogo bliže od sledećeg oktobra.:)))

jeremija92 09:48 11.10.2008

Re: 7

gordanac
Kad ja pričam da je istorija ljudskog društva istorija traganja za srećom - svi odmahuju rukom, a vidiš, možda ipak vredi razmisliti o toj šašavoj ideji :))

Ima u tome istine, tim pre što je sreću teško jednoznačno i precizno definisati, različiti ljudi je različito shvataju. Valjda je zato u istoriji toliko stranputica.

ivana23 12:58 11.10.2008

***

dolybell92 06:57 13.10.2008

Re: 7

ali me kopka ZAŠTO :))

....bez imalo truda, za što kraće vreme do što više

gordanac 07:10 13.10.2008

Re: 7

...bez imalo truda, za što kraće vreme do što više

OK
Onda - koliko je to ŠTO VIŠE? Samo - ŠTO VIŠE? Ako je tako - izgleda kao da količina i nije važna.....

Zašto skoro niko NE PRESTAJE bez obzira na količinu?

Probaj mali igra-test:
Kad ljude pitaš KOLIKO im je novca potrebno za sve što žele - vrlo retko ćeš dobiti konkretan odgovor ....

gordanac 08:13 13.10.2008

evo "primer iz života"....

,,,,koji može biti jedan od mogućih odgovora na pitanje "koliko je ŠTO VIŠE?"
Berzansko, špekulativno kockarsko ponašanje na finamsijskom tržištu poslednih godina vođeno je (prilično očigledno) NEMANJEM odgovora na pitanje KOLIKO JE DOSTA, i kad je dosta, pa sad možemo razmišljati o tome da li je to zbog DRD4 u kockarima, zbog nedostatka pravila, zbog čistog uživanja u tome "kako je lako i brzo zaraditi igrajući se sa tuđim novcem", možemo gledati "unatrag" koliko god hoćemo - sada je potrebna samo kontrola štete i "izvlačenje iz kockarskih dugova"...
Evo detalja jednog plana koji je napravila EU:

Evropski akcioni plan za krizu

Evropski akcioni plan za krizu
13. oktobar 2008. | 00:19 -> 01:21 | Izvor: B92, Beta
Pariz, Vašington -- Lideri 15 zemalja "evrozone" dogovorili akcioni plan za suočavanje s finansijskom krizom - garantovanje međubankarskih kredita i moguću rekapitalizaciju banaka.

Predsednik Francuske, predsedavajuće EU, Nikola Sarkozi precizirao je da taj akcioni plan "obuhvata sve dimenzije krize". Zemlje-članice Evrogrupe će garantovati međubankarske kredite do 31. decembra 2009, precizirao je Sarkozi nakon vanrednog samita u Parizu lidera 15 zemalja "evrozone" i Evropske centralne banke.

Takođe, dogovoreno je da se spreči bankrot banaka tako što će se pristupiti njihovoj rekapitalizaciji.

U deklaraciji se navodi da će vlade "u prelaznom periodu i pod odgovarajućim tržišnim uslovima" garantovati za nova zaduženja tokom narednih pet godina, objašnjava premijer Velike Britanije Gordon Braun.

"Ovo je važan trenutak za svetsku ekonomiju, odluke koje ćemo doneti u narednim danima uticaće, u godinama koje dolaze, na sve građane i oči svetske javnosti biće uprte u predstavnike Vlade koji treba da povrate samopouzdanje na finansijsko tržište", rekao je on.

"Mi razgovaramo o obimnom planu, koji ne podrazumeva samo finansijske injekcije institucijama, već i reorganizaciju bankarskog sistema", dodaje Braun.

Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da će strategija biti privremena i primenjivaće se pod strogim nadzorom finansijskih vlasti do 31. decembra 2009. godine.

"Naš cilj je da definišemo zajednički plan akcije za evrozonu, kako bi narednih dana svaka država preduzela mere koje će stabilizovati finansijsko tržište, ali da ne ugrožavamo posebne odluke pojedinih država, već da radeći zajedno stvorimo povoljnije uslove na tržištu", kazala je ona.

Nakon sastanka nisu pominjane sume koje će biti date bankama, ali je najavljeno da će Nemačka, Francuska, Italija i "ostale" zemlje danas posle podne detaljno predstaviti svoje programe za spasavanje banaka.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je istakao da će sve odluke biti "na snazi pre kraja sedmice".

Šefovi diplomatija Evropske unije i danas će u Luksemburgu razgovarati o rešavanju krize, ali i razmatrati odnos Unije i Rusije.

Svetska banka: Pomoći zemljama u razvoju

Svetska banka je odlučila da pomogne privredno i finansijsko jačanje zemalja u razvoju i održavanju stope njihovog privrednog rasta.

Predsednik Svetske banke Robert Zelik je sinoć rekao da je finansijska kriza izazvala katastrofu i da je odgovor u rukama razvijenih zemalja.

Zelik je ocenio da bi dalje zaoštravanje uslova kreditiranja ili usporavanje svetske privrede moglo da izazove ozbiljno nazadovanje zemalja u razvoju koje nastoje da poboljšaju život svojih građana, ionako suočenih sa skupoćom energije i hrane.

"Najsiromašnije i najranjivije grupe najviše i rizikuju... Sto miliona ljudi ove godine je već dovedeno do siromaštva, a taj broj će rasti", upozorio je Zelik.

Predsednik Svetske banke je zato ocenio da finansijska kriza samo ističe neophodnost modernizovanja tržišta za novu globalnu ekonomiju.

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond moraju, kako je istakao Zelik, da obezbede da vlade bogatih zemalja, usredsređene na domaće probleme, ne odustanu od obećanih milijardi pomoći siromašnim državama.

Šef komiteta za bankarsku politiku, meksički ministar finansija Agustin Karstens je rekao da su ministri jedinstveni u mišljenju da "Svetska banka mora da zaštiti siromašne i ranjive u kontekstu globalne finansijske krize".

kraj citata vesti
("bold" u tekstu je moj i nameran)

Ovaj "primer iz života" koji nam svima stoji "kao na dlanu" stvara nam svima jednu potpuno novu sliku budućnosti koja je oblikovana zahvaljujući jednom "ogromnom kockarskom dugu".

Da li vidite "šta nije u redu sa slikom?"
Pred nama svima je, neće vredeti da posle pričamo "nismo znali", kao što ne vredi ni donosiocima odluka u USA koji će na "plaćanje kockarskog duga" potrošiti 700 (+150) milijardi dolara (toliko "vredi" Holandija, kao 17. ekonomija sveta).
Dakle - koliko je ŠTO VIŠE?

p.s.kao što su nestale razne stvari koje smo poznavali, tako je nestala i ekonomija, takvu kakvu smo je poznavali....a nema niko da "povuče damu na 18..." :))

gordanac 10:35 13.10.2008

i još....

...malo "primera iz života" (kažu da nije kockanje, ali meni liči "ko bakin kolač" - ko se seća reklame)
Dakle:
Britanija danas spašava banke?
London -- Britanija bi trebalo da za HBOS, Rojal benk of Skotland, Lojds TSB i Berkliz obezbedi pomoć u iznosu od ukupno 35 milijardi funti (više od 44,5 milijardi evra).

Kabinet britanskog premijera Gordona Brauna će tim "korakom bez presedana" postati najveći akcionar u minimalno dve, od četiri najveće banke u toj zemlji, HBOS i RBS, preneo je Rojters, ukazujući da londonski "Sandej tajms", međutim, nije naveo izvor svojih informacija.

Britanski kabinet je, naime, početkom prošle sedmice obećao finansijskim institucijama u zemlji "spasonosni paket" u iznosu od 400 milijardi funti (509 milijardi evra).

Prema nedeljniku "Sandej tajms", za vreme procesa ubrizgavanja finansija bankama, biće prekinuto trgovanje na Londonskoj berzi, kako bi tržište moglo da "svari" uticaje takvog koraka britanske vlade.

Britanski mediji pišu da banka RBS, čija je tržišna vrednost pala ispod 12 milijardi funti, traži 15 milijardi funti pomoći, dok najveći davaoc hipoteka u Britaniji HBOS traži deset milijardi funti. "Lojdsu" je, istovremeno, neophodno sedam milijardi, a banci "Berkliz" tri milijarde funti.

Britanska vlada bi, posle ove akcije spasavanja najvećih domaćih banaka, mogla da postane vlasnik 70 odsto akcija HBOS i da stekne 50 procenata udela u RBS.

Zbog pružanja finansijske inekcije će Vlada dobiti i mesta u upravnim odborima tih finansijskih institucija, a samim tim i kontrolu nad budućim dividendama, objavio je Rojters.

Da se ovako nešto "sprema" nagovestila je i prekjučerašnja izjava britanskog premijera Brauna da "sadašnja finansijska kriza zahteva 'globalno rešenje' i da bi svetski lideri, takođe, trebalo da se zauzmu za restrukturalizaciju finansijskih tržišta.

Britanski premijer je to napisao za list "Tajms", a u tom autorskom tekstu je, između ostalog, tražio da vlade drugih evropskih zemalja slede Britaniju i podrže banke koje su u krizi.

Braun je svoje stavove predstavio upravo u petak kada je britanski ministar finansija Alister Darling trebalo uveče da se susretne sa ministrima zemalja G7, na sastanku u Vašingtonu.

Dva dana pre toga je, podsećaju agencije, britanska vlada najavila spasonosni plan za britanske banke u ukupnoj vrednosti od 50 milijardi funti, a da će još 200 milijardi funti biti na raspolaganju Centralnoj banci (Benk of Ingland) za kraktoročne pozajmice koje bi obezbeđivala bankama u slučaju da im je potrebna gotovina.

Braun je u londonskom "Tajmsu" naglasio i to da je zdrav bankarski sistem osnova za sve "što radimo".

Mnogi britanski analitičari smatraju da je "odgovor vlade mnogo bolji, od reakcije američke administracije Džordža Buša (na finansijsku krizu)".

Najoštrija kritika na Braunovu adresu došla je sa Islanda, zemlje koja je zbog finansijske krize već morala da nacionalizuje tri najveće domaće banke, pošto je zemlji pretio državni bankrot.

Finansijska kriza na Islandu se, naime, pretvorila u politički konflikt sa Britanijom.

Braun je prvo označio neprihvatljivim to što islandski organi nisu garantovali za uloge u tamošnjim bankama u kojima je novac zbog visokih kamata štedelo na stotine hiljada britanaca, kao i 82 britanske samoupave.

U isto vreme je premijer Islanda Geir Harde protestvovao zbog odluke Britanije da štiti britanske klijente u islandskim bankama zamrzavanjem aktiva tih banaka na osnovu engleskog antiterorističkog zakona .

Predsednik islandske vlade je taj korak Londona nazvao "izrazito neprijateljskim aktom" i okrivio je Britaniju da je delimično odgovorna za to što je Island morao da preuzme kontrolu i nad svojom najvećom bankom "Kaupthing".

(kraj citata, "bold" moj i nameran)

Šta nije u redu sa ovom slikom?
(I da li umemo da procenim KOLIKO je nepovratno izmenjeno svetsko finansijsko tržište?)

nsarski 11:07 13.10.2008

Re: i još....

Mnogi britanski analitičari smatraju da je "odgovor vlade mnogo bolji, od reakcije američke administracije Džordža Buša (na finansijsku krizu)".

To misle i americki analiticari. Paul Krugman, profesor ekonomije na Prinstonu i redovni saradnik NT Times, ima danas clanak Brown does good bas o tome.
With stunning speed, the British government defined the character of the worldwide rescue effort. Now other wealthy nations have to catch-up.

Trenutno je berza u Londonu oko 5% u plusu

gordanac 11:19 13.10.2008

Re: i još....

O, fala za link! Dobar.
Ti češ me razumeti:
Svetsko finansijsko tržište (i svetska ekonomija) je poput živog organizma - moraš dodavati energiju da bi postojalo (entropy issue) i kao svaki živ organizam kad mu oduzimaš energiju, iscrpljuješ ga, izgladnjuješ - treba puno vremena i pažljivog dodavanja energije da bi postigao radno stanje "neravnotežne entropije". (poznat slučaj - dehidracija, na primer).
I meni liči da Gordon Brown to bolje razume od Amera, ali nisam sigurna da iko razume nepovratnost procesa....kao što je malo ko kapirao šta je SVE značio pad zida u Berlinu, tako ovaj pad Wall in the Street većina gleda kao problem kratkoročnih posledica. Jes`, paz` da nije.
Prekockalo se društvo, tako ja mislim.A blef nije prošao.

antioksidant 12:26 13.10.2008

Re: i još....

U isto vreme je premijer Islanda Geir Harde protestvovao zbog odluke Britanije da štiti britanske klijente u islandskim bankama zamrzavanjem aktiva tih banaka na osnovu engleskog antiterorističkog zakona .

kada su donoseni ti zakoni pricalo se da ce ubiti slobodu ljudi

ali da ce ubijati slobodno trziste nikome nije palo na pamet

zloupotrebe su jako slatke

nsarski 13:44 13.10.2008

Re: i još....

Upravo malocas je objavljeno da je Paul Krugman, o kome je gore bilo reci, dobio Nobela za ekonomiju 2008!!!

Cestitam, covek zaista zna znanje! Jos ako ga predsednik Obama postavi za ministra finansija, bicu obradovan do kraja.

gordanac 13:54 13.10.2008

Re: i još....

Nobelovac iz ekonomije na postu o kockanju! :))))
I like it, baby!
Paul Krugman
The Official Paul Krugman Web Page
Paul Krugman Online

nsarski 13:59 13.10.2008

Re: i još....

Ovim ce valjda najzad da se stane na put zagovornicima price:
Capitalism is the theory that the worst people, acting from their worst motives, will somehow produce the most good.

antioksidant 14:01 13.10.2008

Re: i još....

Upravo malocas je objavljeno da je Paul Krugman, o kome je gore bilo reci, dobio Nobela za ekonomiju 2008!!!

jasmina tesanovic je svoj komentar o dobitniku nobela za knjizevnost pocela sa:

Ko ga je citao?

Ja nisam, ali se bas zato radujem sto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.

zahvaljujuci nsarskom na pitanje o dobitniku nobela za ekonomiju:

ko ga je citao?

odgovaram sa:

ja sam ga citao

sta sam procitao od nobelovca?

ivana23 14:06 13.10.2008

Re: i još....

gordanac 14:06 13.10.2008

Re: i još....

a vidi šta je lepo napisao još 13.02..2006. :))

"....But serious analysts know that America's borrowing binge is unsustainable. Sooner or later the trade deficit will have to come down, the housing boom will have to end, and both American consumers and the U.S. government will have to start living within their means."

Debt and Denial

antioksidant 14:11 13.10.2008

Re: i još....

and both American consumers and the U.S. government will have to start living within their means

a kad ce us government poceti da zivi po guberu?

gordanac 14:29 13.10.2008

a evo ga..

..i njegov BLOG :))))
Krugman Blog
Napisao je:

" October 13, 2008, 7:40 am
An interesting morning

A funny thing happened to me this morning …"

:)))))))))

marco_de.manccini 14:59 13.10.2008

Re: a evo ga..

josh da nije ludo, nepovratno, i tragichno zaljubljen u klintonovce, bio bi savrshen.

stvarno, odlichan je kad god se bavi ekonomijom u svojim tekstovima. kad se bavi politikom suvishe je providan i protivrechan. valjda kao i svi mi.

dolybell92 15:28 13.10.2008

Re: 7

Kad ljude pitaš KOLIKO im je novca potrebno za sve što žele - vrlo retko ćeš dobiti konkretan odgovor ....
*novo

Otprilike bi glasio: Dao bih sve ovo što imam za ono što nemam....

Pravim kockarima novac služi za kocku ... sa njim ništa drugo ne žele
niti umeju da urade... što više dobijaju to više ulažu u kockanje...
rekoh STRAST ... zatvoreni krug iz koga se maltene, ne izlazi...
do poslednje "kapi krvi"...
U suštini, svi se kockaju do gubitka - a ne do dobitka,
tu ne računam one koji se kockaju protiv vlasnika kockarnica,
i koji znaju da je "istapiraju" - pa im se potom ulazak u te kockarnice
po pravilu zabranjuje.

maksa83 19:26 13.10.2008

Re: 7

- ovo malo pod uticajem pomenutog Taleba :))

E, evo nešto za fanove:

Nassim Taleb Gets Mad:

Goran Vučković 22:46 13.10.2008

Re: 7

maksa83
- ovo malo pod uticajem pomenutog Taleba :))

E, evo nešto za fanove:

Nassim Taleb Gets Mad:

Pa nije nešto besan, samo je malo nervozan :)

d j o l e 08:28 11.10.2008

Možda delić odgovora

leži u samoj kocki. Zašto se ljudi kockaju, ili zašto se ljudi loptaju. Kod Inka ili Asteka postojala je igra sa loptom koja je ličila na košarku (ili možda više na filmski Cannonball) ... Ali ona nije bila samo vid nekog antičkog sporta - bila je više od igre, kao deo procesije neke antičke astečke religije. Tako da je tu lopta imala neko dublje značenje, bila je pretpostavljam simbol nečega, kao što je i kocka, kockarska ili neka druga, takođe simbol nečega.

Šta uoptšte simbolišu kocka, sfera, krug, kvadrat, pravougaonik, trougao i slično?

p.s.

Na jednom poznatom social internet portalu postoje simulacije raznih igara na srecu u kojima može da se igra virtuelnim čipovima. Interesantno je, koliko god na kratke staze možda nekada i dobijate manje ili veće sume, na duže staze uvek ste manje više u gubitku.

Tako da izgleda da ima istine u izreci: da kuća uvek na kraju dobija.

Možda bi ovu izreku trebalo i dopuniti sa: da jedino kuća na kraju uopšte i dobija.

dolybell92 08:39 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

Možda bi ovu izreku trebalo i dopuniti sa: da jedino kuća na kraju uopšte i dobija.

Naravno, niko ne organizuje nikakve igre da bi izgubio...

Goran Vučković 09:11 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

Možda bi ovu izreku trebalo i dopuniti sa: da jedino kuća na kraju uopšte i dobija.

Lutrije i takozvani "totalizatori" (npr. TOTE u UK) ne mogu da izgube po definiciji - oni isplaćuju definisan deo gubitka. Sportske kladionice i ostali operatori "fiksnog dobitka" (npr. rulet stolovi) mogu da izgube ako su jako veliki ulozi, ili ako je veliki događaj (kao što je u UK "Grand national" konjska trka u Ejntriju (Aintree)), pa pobedi favorit.

Ali takav gubitak je obično samo dobar marketing, jer budi nadu "dobrih" klijenata, kako ih zovu :)

d j o l e 10:38 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

Lutrije i takozvani "totalizatori" (npr. TOTE u UK) ne mogu da izgube po definiciji - oni isplaćuju definisan deo gubitka. Sportske kladionice i ostali operatori "fiksnog dobitka" (npr. rulet stolovi) mogu da izgube ako su jako veliki ulozi

kazu da se rad kladionica u velikoj meri zasniva na nekim matricama kvota koje su generisane komjuterski ... tako da kladionice u principu mogu bilo sta da popune na odgovarajucim mestima u toj matrici (mogu da izmisle zemlju sport i ligu koji ne postoje samo je potrebno da na odgovarajuca mesta u kvoti matrica popune odgovarajuce pozicije u vezi sa realnom/izmisljenom ligom) ... i malte ne 100 % zagarantovano su uvek na dobitku (jedino je pitanje koliki ce profit da im bude).

Cak postoji i trziste tih matrica (postoje bolje i losije matrice) i kladionice ih sa vremena na vreme inoviraju, kupuju nove, bolje, originalnije i slicno (mozda je ovo delom i u. legenda)

Goran Vučković 11:00 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

d j o l e
Lutrije i takozvani "totalizatori" (npr. TOTE u UK) ne mogu da izgube po definiciji - oni isplaćuju definisan deo gubitka. Sportske kladionice i ostali operatori "fiksnog dobitka" (npr. rulet stolovi) mogu da izgube ako su jako veliki ulozi
kazu da se rad kladionica u velikoj meri zasniva na nekim matricama kvota koje su generisane komjuterski ... tako da kladionice u principu mogu bilo sta da popune na odgovarajucim mestima u toj matrici (mogu da izmisle zemlju sport i ligu koji ne postoje samo je potrebno da na odgovarajuca mesta u kvoti matrica popune odgovarajuce pozicije u vezi sa realnom/izmisljenom ligom) ... i malte ne 100 % zagarantovano su uvek na dobitku (jedino je pitanje koliki ce profit da im bude).

Cak postoji i trziste tih matrica (postoje bolje i losije matrice) i kladionice ih sa vremena na vreme inoviraju, kupuju nove, bolje, originalnije i slicno (mozda je ovo delom i u. legenda)

Nema tu uopšte nikakve magije, samo statistika.

Posao se sastoji iz dva dela, u principu. Postoje takozvani "odds compiler"-i, ljudi koji se bave statistikom. Oni na bazi statistike i preferenci lokalnog tržišta odrede početne cene (npr. nije isto za određivanje cena (kvota) kod srpskih kladionica kada na svetskom prvenstvu u fudbalu neka afrička protiv neke azijske zemlje i kada je jedna od te dve reprezentacije Srbija, nezavisno od statistike svakog tima posebno). Cene su takve da uključuju obično 15-25% marže (tako da, ako stavite npr. po 100 dinara na svaku selekciju, npr. 100 na "dobija", 100 na "gubi" i 100 na "nerešeno" gubite npr. 20%). To se onda postavlja kao početna cena.

Kada počne klađenje, opklade se sabiraju po selekcijama. Taj skup selekcija sa primljenim parama, cenama i potencijalnim gubicima se zove "knjiga" (book, sportsbook). Cilj je da su pare ravnomerno raspoređene, jer onda kladionica dobija sigurno svoju maržu. Ako nisu, onda "trgovac" (trader) menja cene (zadržavajući opet odnos, da se očuva marža) tako da učini primamljivijim klađenje na one selekcije koje su privukle manje para. Time se "knjiga" uravnotežuje ("balanced book"

sa određenim gubitkom (zbog drugačijeg odnosa cena). Alternativno, kladioničar balansira poziciju tako što se sam kladi kod drugog kladioničara na "preopterećenu" selekciju (što u proseku naravno košta zbog pomenute ugrađene marže).

Što se tiče tih "matrica" - pretpostavljam da se to odnosi na takozvane "chart"-ove - mape za brzo postavljanje cena raznih igara na bazi osnovne igre (npr. tačan broj golova ili tačan broj kornera u odnosu na rezultat utakmice). Tu dosta vrede ti kojekakvi odokativni algoritmi koji štede vreme, jer je cilj imati što veću ponudu, a većina tih egzotičnijih ponuda, posebno na manje bitnim utakmicama, privlači mali procenat prometa. Alternativno se to možda odnosi na sportske statistike - istorijske rezultate utakmica.

Moja firma, osim svog osnovnog produkta za klađenje, ima inače i jedan proizvod koji je namenjen razmeni podataka o sportskim događajima i vezanih podataka za klađenje, konsolidovanju podataka iz raznih izvora i tranzitu tih podataka do "potrošača" - ja sam učestvovao u osmišljavanju tog proizvoda u delu koji se odnosi na protokol razmene podataka. To sada postaje sve veće tržište, pošto se ponuđači podataka specijalizuju, a jedna sportska kladionica ima potrebu da prima to sa raznih strana, poželjno dorađeno, prevedeno na lokalni jezik, sa ukrštenim ponudama drugih, itd.

d j o l e 11:09 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

Što se tiče tih "matrica" - pretpostavljam da se to odnosi na takozvane "chart"-ove - mape za brzo postavljanje cena raznih igara na bazi osnovne igre (npr. tačan broj golova ili tačan broj kornera u odnosu na rezultat utakmice).

da za njih sam cuo, one cuvene matrice koje mnogi ovde nose sa sobom malte ne umesto licne karte ... broj golova, iz x u x, iz x u 1 i slicno .... to kada se poredja (paket za ponudu sto kazete) tacno izgleda kao unapred genersana matrica ... cak i kada se isprate matrice za potpuno razlicite lige, zemlje nekada cak i sportove, uocava se slicnost medju prostornom raspodelom kvota u polju matrice.

maksa83 12:44 11.10.2008

Re: Možda delić odgovora

Na jednom poznatom social internet portalu postoje simulacije raznih igara na srecu u kojima može da se igra virtuelnim čipovima. Interesantno je, koliko god na kratke staze možda nekada i dobijate manje ili veće sume, na duže staze uvek ste manje više u gubitku.

Tako da izgleda da ima istine u izreci: da kuća uvek na kraju dobija.

Naravno, kuća uvek dobija na duge staze - tome služi ona zelena nula na ruletu - da pomeri stvar u korist Kuće.

Možda će nekome biti zanimljivo - ruleti su u početku imali dva takva polja, i tek 1842. su izvesna braća Blanc za hamburški kasino napravili rulet sa jednom nulom - njihova teza je bila da će takvim pomeranjem verovatnoće povećati percepciju "pravednosti" pravila i tako privući više igrača i da će zarada ipak biti veća zbog povećanog obima. Bili su u pravu - kasino u Hamburgu je zbog toga dobio više klijentele i ostali su morali da ga slede.

Inače, braća (blizanci) Blanc su zanimljivi likovi - kada je u Evropi zabranjena kocka u 19. veku, Karlo od Monaka je uvideo priliku da reši finansijske probleme kraljevine tako što će od nje napraviti kockarsku meku. Pozvao je jednog od braće Blanc i obavezao ga 50-godišnjim ugovorom da mu celu stvar isprojektuje i menadžuje. Braća Blanc inače nisu bili kockari, nego visoko kotirani bankari i trejderi na berzama u Parizu i Bordou. Iz Francuske su izbačeni zato što su koristili Chappe telegraf (one kule sa "rukama"

da tehnikom man-in-the-middle-attack uz malo podmićivanja operatera enkoduju svoje poruke u redovan saobraćaj i time realizuju arbitražnu prednost u trgovanju - prvi su znali razlike u cenama istih stvari između Bordoa i Pariza i na tim razlikama su pravili ozbiljan profit. Kada su ih ufanjali nisu mogli da im prikače ništa osim "ilegalne upotrebe državne svojine" (Chappe telegraf) i izbačeni su iz zemlje i snašli se u kasino biznisu.

ivana23 14:18 11.10.2008

***

marco_de.manccini 15:02 11.10.2008

Re: ***

makso, u severnoj americi i dalje rade sa 0 i 00, znachi dva ekstra polja.

a drugo, chak i da je verovatnoca dobitka i gubitka pola-pola (shto nikad nije) kuca bi ipak dobila na kraju. dobitak/gubitak bi u tom sluchaju ishao gore dole dok jedan od vas ne izgubi pare. poshto kuca ima mnogo vishe para nego ti, zna se ko gubi na kraju. a kad verovatnoca nije pola-pola (chitaj uvek) ovaj proces se samo ubrza.

crossover 17:54 11.10.2008

Нема среће на рулету

a kad verovatnoca nije pola-pola (chitaj uvek) ovaj proces se samo ubrza.

А кад овоме додамо да искусни крупијеи јако лепо "гађају" секторе, онда кућа не мора много да брине. Кажу они који су дуго вежбали, да мајстори могу врло "прецизно" да заврте куглицу. Нема на рулету много "среће".

ivana23 18:17 11.10.2008

Re: Нема среће на рулету

maksa83 19:34 11.10.2008

Re: ***

makso, u severnoj americi i dalje rade sa 0 i 00, znachi dva ekstra polja.

Ovo nisam znao, vidim da ima još nekih razlika u pravilima koje evropski rulet čine "poštenijim" (primetiti navodnike).

kuca bi ipak dobila na kraju. dobitak/gubitak bi u tom sluchaju ishao gore dole dok jedan od vas ne izgubi pare. poshto kuca ima mnogo vishe para nego ti, zna se ko gubi na kraju.

Istina - od mene ima, ali ima ko ima dovoljno da Kuće zbog njega imaju betting limits (čime se štite i od onih sa dovoljno puno para i dovoljno dobrim horoskopom koji bi npr. probali martingale strategiju.)

marco_de.manccini 20:41 11.10.2008

Re: ***

jedina prava razlika izmedju "poshtenijeg" evrospkog ruleta i "neposhtenijeg" americhkog je shto onom prvom treba duzhe vremena da ti uzme novac. tako da, kome je zadovoljstvo i zabava gubljenje novca (a kome nije) to u evropi mozhe da radi duzhe za iste pare.

"princip je isti, sve su ostalo nijanse"

dolybell92 08:36 11.10.2008

A mi, kockamo li se ?

Je li to u suštini kocke - neka naša neodoljiva potreba da se - igramo?

Da svakako, sa tim smo počeli život ...

d j o l e 08:41 11.10.2008

Re: A mi, kockamo li se ?

sa verovatnoćom da dobijemo 1:500 000 000

gordanac 09:00 11.10.2008

verovatnoća života

sa verovatnoćom da dobijemo 1:500 000 000

:)))))))))))
Zamisli to čudo - pobediš pri takvoj verovatnoći!
Mirakul

d j o l e 09:15 11.10.2008

Re: verovatnoća života

svi koji su se rodili pobedili su na takvoj lutriji ... pa da da li je ikada u istoriji organizovana lutrija u kojoj je učestvovalo 500000000 tiketa, sa jednim dobitnikom ... verovatno nikada ... kada su na postojećim lutrijama dobici onoliki, zamislite kolika bi premija bila na takvoj jednoj gala predstavi.

p.s.

U vezi jednog prethodnog bloga o nesimetriji

- kolika je nesimetrija 1:500 000 000 ... nasuprot koje stoji 1:1 što bi bila neka simetrija koja odgovara kloniranju :)

jaksa scekic 10:56 11.10.2008

Re: verovatnoća života

gordanac
sa verovatnoćom da dobijemo 1:500 000 000

:)))))))))))
Zamisli to čudo - pobediš pri takvoj verovatnoći!
Mirakul

Samo Vi ovde piskarajte, odoh ja da za svaki slucaj da uplatim loto 800.000 eura ,malo li je na ovu skupocu...A ako ne uplatis,SIGURNO ne dobijas

J

PS:Il se igra na iste brojeve il se sara..

Goran Vučković 11:02 11.10.2008

Re: verovatnoća života

Samo Vi ovde piskarajte, odoh ja da za svaki slucaj da uplatim loto 800.000 eura ,malo li je na ovu skupocu...A ako ne uplatis,SIGURNO ne dobijas

A redovnom kupovinom sigurno gubiš.

Moj omiljeni način da bacam kupce lutrijskih tiketa u očaj: koliko ljudi nedeljno dobije sedmicu, a koliko pogine u saobraćajnoj nesreći?

ivana23 14:22 11.10.2008

***

Budimac 09:01 11.10.2008

Igra par-nepar

serijskim brojevima novčanica (čije tajne, pa ni osnovna pravila nikad nisam uspeo savladati) je bila krajem osamdesetih pošast među nekreativnim delovima ekipa TVNS (rasveta, vozači, kablomani itd). Majstor te kocke je bio izvesni Ivan Radovanović – Kljaca, far majstor (onaj što gura kolica sa kamerom). Nadimak je dobio zbog hendikepa, čovek je šantao (siguran sam da je samo TVNS mogla imati šantavog far majstora). Elem, Kljaca je igru shvatao najozbiljnije te je pažljivo čuvao novčanice sa (njemu) interesatnim serijskim brojevima koje je naravno memorisao. Kocka je bila tek druga Kljacina strast. Prva je bila pecanje. Vrlo brzo nas je istrenirao da ne sumnjamo u njegove "ribolovačke priče" o tome koliku ribu je tog/tih dana upecao, jer bi u takvim situacijama vadio dokaz u vidu ribljeg repa iz džepa jakne.

Moja "kockarska karijera" je bila kratkog veka (oko nedelju dana). Imao sam 15 godina i igrao remi u sitne pare, a gde drugde nego na novosadskom Štrandu. Porodični prijatelj, sam strasven kockar, me je otkucao majci, a ona je napravila neuobičajeno žestoku scenu oko toga i naterala me da obećam da se nikad u životu neću kockati (obećanje nisam prekršio). Više od decenije kasnije od tetke sam saznao zašto je kocka tako veliki tabu. Moj pradeda, njihov deda po očevoj liniji, je prokockao sasvim lepo imanje u koje je spadao i jedan (ili više, nejasno je) rudnik u Idriji, Slovenija. Izgubivši sve pradeda i deda "trbuhom za kruhom" dolaze u Srem da rade kao rudarski inženjeri u Vrdniku. Taj gubitak je zapravo doveo do mogućnosti da se moji roditelji uopšte sretnu. No, svejedno mama se plašila da sam povukao pradedin gen za kocku. Nisam.

gordanac 09:05 11.10.2008

kako (ni)sam....

...postao kockar....
Oh, Budimac, kakva priča! Bravo

jinks 15:25 11.10.2008

Re: Igra par-nepar

Imao sam 15 godina i igrao remi u sitne pare

neki su se prvi put okusali u kladjenju u jacim tridesetim, na sluzbenom putu u jednom gradu u timockoj krajini ... i to u kladjenju na trke kucica (kao prenosi se uzivo na monitoru u kladionici, a verovatno pustaju sa video trake).

Kada se propusti desetak krugova, moze da se uhvati neka periodika izlaska brojeva prvog i drugog, sa pocetnom premisom da se i ta logika menja sa vremenom.

Naravno osnovni preduslov je da se prestane na vreme ... jer ako se to ne ispostuje sigurno gubite. Kada se sve to dobro ukuva, uz nesto srece, dva puta se desilo da od 500 dinara cela ekipa ode na dobru veceru u najbolji restoran u gradu :)

vladimir petrovic 20:19 11.10.2008

Re: Igra par-nepar

Budimac
...mama se plašila da sam povukao pradedin gen za kocku. Nisam.

Steta.

Kockari gube, ali valjda i dobijaju. Trebalo je da neko od tvojih (ili ti) pokusa da povrati izgubljeno (rudnici u Sloveniji), a to se nije moglo ako niste hteli - da igrate! Gde bi nam bio kraj kada bi danas rudnici Idrija i ini u Sloveniji bili u posedu porodice Budimac...
He, he, he...

ivana23 20:23 11.10.2008

Re: Igra par-nepar

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 09:03 11.10.2008

meni najomiljenija

prica o kockanju uje stara skoro sto godina. pripovetka Stefan Cvajga - kockar. Preporucujem.

gordanac 20:43 11.10.2008

novela (još jedna)

Ima Stephan Zweig još jednu zanimljivu novelu čiji je naslov Letter from an Unknown Woman.(vrlo zanimljivo)

Dva su filma snimljena po toj noveli, prvi su uradili Howard Koch i Max Opuls 1948 u USA, a drugi je urađen 2004 kineskom adaptacijom koju je uradio Xu Jinglei

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 20:38 12.10.2008

Re: novela (još jedna)

obe price su u istoj zbirci pripovedaka. "pismo nepoznate zene" mi je jos draze od "kockara"
filmove nisam gldeala, cak ni cula za njih do sad. a ti? je l' valjaju?

gordanac 22:13 12.10.2008

Re: novela (još jedna)

filmove nisam gldeala, cak ni cula za njih do sad. a ti? je l' valjaju?

YouTube "Letter..." Max Opuls 1948

Xu Jinglei 2004 CARTA DE UNA MUJER DESCONOCIDA

Goran Vučković 09:03 11.10.2008

Kocka, kocka, kockica

Hehe takoreći moja tema. Za one koji ne znaju, ja sam Vučko i živim od sportskog klađenja. Drugih ljudi. Oni ostavljaju pare kladionicama, a ja radim u firmi koja radi softver za kladionice :)

Što se tiče tvog pitanja u vezi rodne zastupljenosti - evo ti odgovor na bazi uzorka od oko pola miliona, jedan moj klijent kome neću reći ime (sportska kladionica, web sajt sa svetskim pokrivanjem, klijenti iz stotinak zemalja) će mi oprostiti za indiskretnost: 16% žena u uzorku. Verujem da klasične lutrije i igre poput binga imaju mnogo ujednačeniju raspodelu, do duše.

Što se tiče klađenja, u ovih osam-devet godina od kada sam u poslu sa kladionicama, kupio sam samo jedan tiket, i to kao uzorak, kad sam skupljao obrasce za sistem za podršku klađenju u radnjama. Od igara na sreću trenutno praktikujem jedino kupovinu dobro diversifikovanih ETF-ova (exchange traded funds, akcije "indeksnih" investicionih fondova koji se kotiraju na berzi), uz razumnu alokaciju tipova aktive (40% fiksni instrumenti, ništa commodities i zlato, to mi je kao kocka

) i za sada sam, kao što se može pretpostaviti, na gubitku (ove nedelje su berzanski indeksi pali oko 20% na svetskom nivou) - ali kupujem i dalje :)

gordanac 09:12 11.10.2008

Kocka, kocka, kockica

Hola, Čubaka!
I - hvala za ovo:

Što se tiče tvog pitanja u vezi rodne zastupljenosti - evo ti odgovor na bazi uzorka od oko pola miliona, jedan moj klijent kome neću reći ime (sportska kladionica, web sajt sa svetskim pokrivanjem, klijenti iz stotinak zemalja) će mi oprostiti za indiskretnost: 16% žena u uzorku. Verujem da klasične lutrije i igre poput binga imaju mnogo ujednačeniju raspodelu, do duše.

...jer mi je to nadasve interesantno. :))))
Znam za slične podatke iz različitih istraživanja, ali osnovni uzroci tolike rodne razlike u reprezentaciji rezultata idu neverovatno širokim spektrom....meni najverovatnije izgleda da žena ima mnogo manje u "kockanju" jer su ekonomski zavisne, prosto - možda bi uzorak bio ravnomerniji da one imaju "s čim". Ili je pravi razlog ipak negde dublje sakriven. U svakom lsučaju - baš zanimljivo.
p.s. keep on s kupovinom, stvari se dešavaju mnogo brže nego ikada ranije :))

vishnja92 17:42 13.10.2008

Re: Kocka, kocka, kockica

možda bi uzorak bio ravnomerniji da one imaju "s čim". Ili je pravi razlog ipak negde dublje sakriven.

mislim da je to iz one lovacke faze - cuvanje ognjista itakoto.

ja jednom u nekoliko meseci - prolazeci pored prodajnih mesta lutrije - dobijem jaku i iznenadnu zelju da uplatim nesto. potpuno iracionalnu. i uvek je poslusam :))
poslednji put se desilo pre neki dan - dobila, naravno.

inace mi je sve to veoma nejasno. hvala bogu, vrsta prokletstva koje ne razumem :)))

antioksidant 15:03 14.10.2008

Re: Kocka, kocka, kockica

poslednji put se desilo pre neki dan - dobila, naravno.

pa tebi pisalo u horoskopu da ces dobiti

lako tebi
to nije kocka (kad si sigurna u dobitak)

vishnja92 15:31 14.10.2008

Re: Kocka, kocka, kockica

pa tebi pisalo u horoskopu da ces dobiti

fakat :)
moram da pitam maksu gore sta je to martingale strategija, spominje je u vezi sa onima koji imaju dobar horoskop za kocku :))

marco_de.manccini 23:44 14.10.2008

Re: Kocka, kocka, kockica

ali maksa spominje i da kockarnice imaju lek za to u vidu ogranichenja uloga.

bez komplikovanih rechi mozhe se objasniti potreba za ogranichenjem uloga ovako.

recimo da imash brdo para (ali stvarno brdo). odesh na rulet i ulozhish lepu sumu (recimo 1 milion) na broj 4. recimo izgubish. onda ulozhish dva miliona na broj 4. recimo izgubish. onda ulozhish 4 miliona na broj 4. recimo izgubish. i recimo prodzhish ovako 9 puta i izgubish

1+2+4+8+16+32+64+128+256 = 511 miliona

ali ti sledeci put stavish opet na 4 ali sada 512 miliona. i recimo dobijesh.

onda rulet treba da ti isplati 512 puta 36 = mnogo mnogo miliona.

odesh kuci i spavash smeshkajuci se (izgubila si 511 milona a zaradila neshto vishe od 18 milijardi).

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi