O političkim mrtvacima

U čemu je razlika izmedju običnog i političkog mrtvaca? Običan mrtvac se jednom pokopa, dok politički mrtvac stalno isplivava na površinu: na stranice žute štampe, TV ekrane i političke funkcije.

Pored ostalog, Srbija je i zemlja političkih mrtvaca. Umesto hrane i kiseonika, politički mrtvaci obilato koriste prošlost i patriotizam. Gori su i opasniji od vampira, jer se od vampira barem može napraviti neka dobra priča za profitabilan film ili gledanu TV seriju. Od političkog mrtvaca se ne može napraviti ništa, sem tiraža žute štampe. Naša žuta štampa postala je svojevrsna mrtvačnica domaćih političkih mrtvaca. Odatle ih odnose na groblja političkih mrtvaca, a to su u našem slučaju direktni TV prenosi iz parlamenta, konferencije za štampu  i tzv. tok-šou emisije.

Za razliku od običnog mrtvaca, koji zaudara ako se na vreme ne pokopa, politički mrtvac širi oko sebe miomirise nevinosti, čednosti, hrišćanske uzvišenosti, pravednosti i proverenog rodoljublja. Zahvaljujući političkim mrtvacima u Srbiji su nikle mnogobrojne pogrebne službe, koje se sastoje od telohranitelja, advokata, PR eksperata, savetnika, novinara, urednika, kolumnista i izvora, koji zahtevaju da ostanu anonimni. Posao ovih novokomponovanih pogrebnih službi je da ubede preostali normalan, zdravorazumski deo domaće populacije da politički mrtvaci nisu ratni zločinci, krvopije, lopovi, pljačkaši, protuve, plaćene ubice, patološki tipovi, jednom rečju neljudi, već cveće nacije.

Tako na primer, ubedjuju nas da je tetovirana ruža na vratu, u stvari, cvet u kosi kao primenjena umetnost. Da su crvene beretke najveći mirotvorci na ovim prostorima, posle one čuvene gereneracije iz '68. Da su perjanice Miloševićevog režima, uključujuči i samog vodju, nevinašca, žrtve, siromasi, a da smo mi dželati, ili u najmanju ruku izmanipulisani. Da pare, koje se vrte, potiču od neverovatnog privrednog procvata i investicionog buma, a ne od šverca droge, oružja, belog roblja, cigareta, nafte, i naravno reketa. Da su gradjani Hrvatske, Bosne i Kosova, svih uzrasta, pucali sami na sebe, a da su naši politički mrtvaci pokušavali da ih spreče, kao dokazani humanisti. Da su tudje bogomolje po bivšim jugoslovenskim republikama gorele same od sebe i rušile se zbog elementarnih nepogoda, dok su »naše« hramove urnisali njihovi teroristi. Da bedno živimo jer se ceo svet urotio protiv nas, da nam nema budućnosti ako se ne okrenemo - prošlosti!

»Na visoko podigli se sutereni«, zaključio bi veliki pesnik DIS, iako je prošlo sto godina od ovog njegovog poznatog stiha. Nebeska Srbija se raspala, ali su u pukotinama ostali politički mrtvaci i njihove tajne, pardon, pogrebne službe. Zato nije nimalo slučajno što se jedan grobar ne skida sa TV ekrana zagovarajući ponovo rat sa celim svetom zbog Kosova, a jedan drugi grobar, sa crvenom beretkom, hit tema dana, nedelje, meseca. Aktuelna je modna linija manjeg otpora, odnosno predaja sudbini, pa se sve veći broj naših gradjana predaje pred zgradama stranih ambasada u Beogradu, tražeći izlazne vize. Jer, pasoš je ponovo otpusna lista iz ludnice od ove zemlje!

NOVINARI SU DEŽURNI KRIVCI: za dežurstva dobijaju ili po džepu ili po - glavi!

                                                                                                                           Filip Mladenović