Ekstremna metamorfoza

Jeste, naslov je pleonazam. Metamorfoza već podrazumeva da je nešto do ekstrema promenjeno. Isti je slučaj i sa naslovom ekstremno gledane emisije na televiziji – Extreme Makeover. Valjda da bi se dodala dramatičnost nečem ionako neobičnom. U emisiji Pepeljuge postaju žene sa naslovnih strana. Domaćica od svojih 45 godina, koja izgleda kao da ima 65 – posle decenija posvećenih samo porodici; devojka koja je rođenjem dobila zastrašujuće velike usne koje je neprijatno gledati duže od 5 sekundi; muškarac koji je smršao 90 kg i zbog zadobio višak kože u slapovima – nekim čudom dobijaju na poklon Extreme Makeover. Rezultat? Za ne poverovati. Metamorfoza. I to pred milionskim auditorijumom.
Tu su i sve one emisije kad vam od kuće naprave Makeover – tj. model za časopis o uređenju stana, a vas obuku, ošišaju, stajlinguju, nauče da se ponašate... Apsolutni favorit godinama je bio What Not to Wear – BBC šou, u kome dve šašave Britanke, Trinny Woodall i Susannah Constantine, sa 2000 funti modne imbecile dovedu do vizuelne metamorfoze.
I dok možda sa neodobravanjem i sumnjičavošću gledamo sve te ‘promenjene’ ljude i njihove presrećne porodice, pitajući se ko tu zarađuje najviše i čemu sva ta TV šarada služi, ne možemo a da ne priznamo sebi da smo želeli i sami ceo život nešto na sebi da promenimo. Pitamo se da li bi nam život suštinski bio drugačiji da jesmo. Da li bismo imali više uspeha, unutrašnje ispunjenosti, ljubavi prema sebi i drugima? Šta kažu korisnici Makeover-a? Koliko dugo je trajala ‘magija’ i da li je čarolija nestala oko ponoći?
Sasvim sigurno je u jednom trenutku nestala, onda kad ju je ‘razmađijala’ navika i uobičajeni životni problemi. Ostane promenjena spoljašnjost i nepromenjena praznina u unutrašnjosti. Tada se pokaže da ni savremene metode transformacije fizičkog izgleda ne mogu da promene činjenicu da ni najlepši odraz u ‘ogledalcetu’ ne zadovoljava najdominantniju težnju svake osobe – da bude voljena bez obzira na sve – na izgled, mane, vreme koje donosi svoje... Svoj najlepši lik vidimo tek u onima koji nas vole i prihvataju takve kakvi smo. Dokaz? Imućni i poznati koji mogu svoja tela da dovedu do savršenstva ne izlaze od plastičnih hirurga. Naprotiv, postaju ovisnici o nadi da će im još jedna operacija doneti pravo ispunjenje.
I ako samo sanjamo da budemo drugačiji, treba da budemo sigurni da je sreća moguća jedino ako smo sigurni da smo voljeni i istinski značimo nekom živom biću, tj. ako umemo da primamo i dajemo ljubav. Ogledalo je i onako samo hladni odraz jednog trenutka našeg postojanja. Istinsku lepotu zapaža samo onaj koji ume da nas voli bez obzira na sve naše nedostatke – i one manje i one koji su za ekstremnu promenu.
Doduše, nesporno je da je i Pepeljuzi Makeover pomogao u debiju, ali je prava ljubav došla kad ju je Princ našao u ritama. Mada, hm, ne verujem da je i kasnije, u onom ‘i živeli su srećno do kraja života’ ostala u tom izdanju – ali o tome ćemo neki drugi put.