Demagogija kao nauka ili politika kao sudbina

Povod za ovaj tekst je dizanje prašine oko energenata koja će se, verovatno završiti, partijskim prepucavanjima i kadrovskim promenama u javnim preduzećima i upravnim odborima istih. Ništa što već nije viđeno. Modeli partijske politike, nasleđeni od SFRJ u najružnijem smislu ,sa dodatkom otimanja para su u svim aktuelnim partijama. Veliki deo političara i privrednika koji su u srednjim godinama, kojima i sam pripadam, je završio čuvene SKJ partijske škole. Mlađi uče od starijih, posebno što u zadnje dve decenije putuju izvan Srbije samo sa kartom u jednom pravcu, a poznato je da je robovlasničko društvo najbolje pod uslovom da si robovlasnik.

Prirodni gas (metan koji i sami povremeno pravimo) je u dvadeset prvom veku postao poznat srpskim domaćinima kao energent u široj populaciji (glasačima) jer je neko u politici pametno procenio da treba širiti gasnu infrastrukturu ( NIP ) i koristiti ekološko gorivo koga na svetskim zalihama ima najviše i koje se može koristiti jedino kao energent, za razliku od npr nafte. Ipak u Srbiji ima primenu i u politici, dakle demagogija kao nauka. Što se cene tiče, realna, a ne naša cena je trećina cene struje. Prosta logika je da sagorevanjem bilo čega u najboljem slučaju dobijate 30% od uložene energije koju pretvarate u struju. Vi poredite, jer je energetska vrednost jednog metra kubnog gasa, kako se plaća, jednaka 10KWh električne energije. (Davno predavanje iz opšte energetike profesora ETF J Nahmana). Dok je gas trošila industrija u najznačajnijem obliku i država vodila računa o njemu kao i danas, isporučivan je nekima bez plaćanja, pa po ceni nižoj od nabavne, tako da smo nabili veliki dug prema Rusiji, a u privatizacijama preduzeća dugove opraštali kako bi ih neko kupio. Sve zarad državnih i privatnih interesa državnih činovnika. 

..............................................................

Ili je gas skup, ili struja jeftina, ili niko pojma nema

Niti je gas skup, niti je struja jeftina, već:

Umesto  ove polu slovenske antiteze pogledajmo činenjice, a vi gospodo blogeri izvodite zaključke:

• - Osnivač javnih preuzeća je država pa ona imenuje direktore i članove odbora, što u prevodu na srpski znači da se imenuju dogovorom partija na vlasti. Odgovornost partija je takva da ako malo istražujete, videćete koliko su partijski poslušnici kompetentni. Na zvaničnim sajtovima preduzeća nećete naći CV članova odbora i partijsku pripadnost. Verovatno ih je sramota. Tako UO JP Srbijagas ima dva studenta, doduse jedan je bio apsolvent filologije kad je imenovan pa nije pošteno tražiti da verifikuju nekakve Anekse u vreme ispitnog roka. Jedan član je zamenik gradonačelnika, brani doktorsku tezu sagorevajući bale sena, pa kad čovek sve to da stigne. Toliko o partijskoj odgovornosti odgovorne Vlade.
• - Kad ih imenuju na mesto direktora JP oni vode svoje saradnike, partijske kolege, pa treba vremena da uđu u problematiku, a do tada se brane aroganciom, da se ne vidi koliko ne znaju. Imamo univerzalne, renesansne partijske stručnjake npr prof.dr.MMilanković, doovogodišnji direktor JP Srbijagas, sada direktor EMS koji ima zavidan CV, stručnjak za električne mašine, koji je u partiji koja ističe struku pre politike.
• - Jugorosgas a.d. registrovan za istu delatnost kao JP Srbijagas i gazduje na gasovodu prema Nišu i u Nišu , sa većinskim akcijama ruskih ulagača napravljen je da pravi gasovod prema Bugarskoj, kako ne bi uvozili gas samo preko Mađarske kojoj plaćamo transportne troškove. Ali sedište im je bilo u zgradi Progresa, pa su uzeli pelcer za uvoz gasa od firme Mirka Marjanovića koja se, čini mi se zvala Gasprogres treidig, čiji se gazda setio sa kraja prošlog veka da može da se uzme neka provizija na posredništvu za uvoz.Do tada se gas uvozio neposredno, preko tadašnjeg NIS-a ili NAP-a. U Odboru dotične firme mora da sedi direktor JPSrbijagas jer ima frtalj akcija, doduše za neke lične-partijske ne male pare. Uzgred u rukovodstvu ove firme ima i ljudi iz aktuelnih partija i bivsih direktora JP.
• - Zakon o energetici nije monopolski, pa Predsednik u izjavama greši. Gas je roba i kao takvu može da ga uvozi svako pravno lice uz odgovarajuće papire (licenca, odobrenje od državnih organa i sl). Kvaka. Zakoni se teško usvajaju zbog zauzetosti poslanika ličnom i partijskom prezentaciom, a podzakonska akta i propisi nikako. Tako stalno prepravljate temelj, pa ne možete da podignete kuću i jedino vam ostaje da navučete stari krov da bi živeli. Tako ne postoje mehanizmi da npr Agencija za energetiku natera distributere da poštuju njihova pravila i preporuke. A mi bi u EU.
• - Najviše se zarađuje na saradnji sa javnim preduzećima pa uspešna privatna preduzeća uspešno kadriraju preko partija u javnim preduzećima i na nižim rukovodećim mestima, jer sem na gore pomenutim položajima u JP, plate nisu ko nekad, a valja živeti.

dakle ipak: Politika kao sudbina, a potrošači (glasači) gutaju svašta.