Ko je ovde lud?

Ja uopste nebih da se raspravljam sa Vama i nebih da poredim babe i zabe al` mi djavo neda mira pa Vam repliciram najkrace sto mogu.
Kao dvodecenijska gradjanka te Skandinavije (ili ti Svedske) znam kako se zivi ovde a ne zivi se onako kako Vi i mnogi drugi u Srbiji govorite.
Uveravam Vas da sam potpuno integrisana u ovo drustvo, da ne slusam Cecu niti ista slicno, da nisam SrBkinja.
Vi hocete da diskutujete o necemu o cemu se prica a price svih nas se mnogo razlikuju. Koliko ljudi toliko i sudbina.
Evo, preporucujem Vam da u Svedsku dodjete bez da imate bilo kakve veze i kontakte na ovom podrucju, onako za pocetak pa da se za neku deceniju sretnemo i popricamo o Vasim iskustvima.
Neznam koje obrazovanje imate ali Vam ovu avanturu uopste ne preporucujem ukoliko niste lekar specijalista po zvanju jer vas u suprotnom ceka ono sto i vecinu imigranata u ovaoj zemlji koja je poznata po najobrazovanijim taxi soferima na svetu (titula MR koliko te volja), najobrazovanijim pekarima u pizzerijama, najobrazovanijim cistacima, peracima sudja, bolnicarima u domovima za stare…O drugim stvarima ovde necu da Vas obavestavam.
Mnogo nepisanih zakona postoji u ovim drustvima a treba ih dobro nauciti. Necu uopste da pominjem diskriminaciju i nize plate zato sto ste imigrant, necu da spominjem mnogo toga.
E, kad pozivite koju deceniju onda mozemo da pricamo o zivotu ovde i o zivotu u Srbiji.
Uveravam Vas da zivim sasvim pristojno, kao i vecina gradjana ove zemlje ne bavim se politikom (to ostavljamo politicarima koji su slicni tim srpskim ali kulturnijeg recnika).
Svi moji najblizi zive Srbiji. Nije im sjajno ali imaju skori isto sto i ja a to je: krov nad glavom, nisu gladni, nisu goli i bosi i po nekad sebi priuste koje letovaje van srpskih granica.
Hocu reci : vrlo je diskutabilno sta je to standard, cime je neko zadovoljan.
Kad pricate o zivotu u skandinavijskim zemljama potrudite se da jedan period pratite desavanja u istim (ali se ne osvrcite na zvanicne izvestaje koji su frizirani koliko i srpski).
Usput se setih onog kako direktori ”piju kaficu” sa radnicima. Nesto se ne secam da direktor Swedbank, Volvo, Astra Zeneca ili bilo koje druge firme uopste imaju kontakte sa sluzbenicima a kamo li radnicima.
A po cemu smo mi Balkanci poznati u Skandinaviji (a i sire) govore mnoge novo-napisani kriminalni romani i filmovi.
A sto se ja ne vracam u Srbiju? Pa to je jako lepo objasnio jedan od pisaca na blogu: sve ispocetka a u nekim srednjim godinama, nema vise poznanastava, nisam zaradila milione vec radila za normalnu platu i ZIVELA.
Eto, izidjite iz Vaseg Novog Sada pa nam onda napisite vase utiske.
O kulturi i nekulturi necu da pisem jer iste ima i ovde i tu. Niti je ovde super niti je tu toliko grozno kako Vi predstavljate.
Pozdrav iz kisovite Skandinavije

Zanimljiva ova kuknjava sa obe strane plota, a sve u stilu sit gladnom ne veruje.

Pošto sam i sam onomad pobegao iz NS glavom bez obzira, potpuno shvatam Jelenu i njenu frustraciju, ali razumem i o cemu govori Prolaznica. Stvar je u tome da je sreća sasvim relativna kategorija, tako da ti može biti grozno i u Novom Sadu i u Štokholmu. I tada ti ništa ne vredi što si u sred te čuvene Skandinavije i što ti tvoji tamo u otadžbini zavide. Jednostavno, u bedaku si i tačka. Ti bi tvojima da kažeš da ti nedostaje rodni grad, u kojem si proveo najlepše dane svog života, a oni ti odgovaraju da si budala i da od tog grada više nema ni G. Onda kažeš da ovde nemaš dovoljno prijatelja, a oni odgovaraju da su im se njihovi prijatelji popeli na vrh glave ili ih izneverili. Posle kukaš kako na poslu radiš isti posao kao i domaći, ali za manju platu, a oni ti kažu: Ma ja bih radio i za manju, samo da zbrišem. Na kraju digneš ruke, jer teško je nesrećnog ubeđivati da je srećan time što ćeš iznositi svoje muke. Njega to ne zanima. On vidi samo svoju muku i gotovo.

Na kraju shvatiš da se moraš okrenuti sebi i sam srediti svoj život, ma gde god da si. Sve dok misliš da si nesrećan samo zato što si na pogrešnom mestu, nema ti spasa. Ali, ima tu jedna mala kvaka 22. Sve to ne uviđaš sve dok zaista ne odeš, jer tek onda imaš šansu da uporediš. Zato, džaba ja vama ovo kuckam :)

drugde mora bti lose. matematika je jasna - crva nije ni bilo.


trebace jos mnogo marketinga i rasta GDPa i licne potrosnje da bi svi bili srecni - ako je to uopste pravi put...

..Jelena, čitam iznova (i vidim nesporazume), a i mislim da sam dobro razumela tvoj post (esam ti već kazla za knjigu? esam? pa, dije već-- :)).
Dakle - čitam te (i saglasna sam) da hoćemo državu (vlast, javne poslove, javnu administraciju,političare/ke...) koja nam služi (jer su im - nam građani/ke poslodavac koji nas plaća iz poreza), a ne državu (pa sve ono isto...) koja nas ugrožava (i još je -nas plaćamo za to).
I čini mi se neminovnim da se pitaš "ko je ovde lud?!", ako skandinavci (danci, odakle god i ko god...) očigledno ne razumeju o čemu je pitanje i u čemu je stvar, već upoređuju cene stanova, zapošljavanje, radne obaveze, školovanja, zdravstvenu zaštitu, primitivizam, svoje napore, i š-t-a-j-a-z-n-a-m-v-e-ć-n-e-š-t-o između NAS i NJIH i što su po njima, razlike male.
Promenila bih pitanje, da sam na tvom mestu:
pitala bih
šveđane npr - kako je bilo kad je ubijen Olaf Palme?
norvežane npr - kako ste živeli pre nafte i pre ombudsmana?
italijane npr - kako ste se osećali za vreme otmice (i ubistva) Alda Mora? ili tokom serije ubistava i atentata na tužioce i sudije koji su se borili sa mafijom?
irce npr - kako je živeti u Belfastu deset godina od 1980 do 1990.?
portugalce npr - koliko slobode ste osećali da imate dok je vladao Salazar ili od 1977. do 1982.?
fince npr - kolike plate i kako su živeli prosvetari kod vas od 1975. do 1985.?
amerikance npr - koliko afroamerikanaca studenata raznih koledža ste imali šk.god. 1968/69. ? i da li ste razumeli šta ste radili u Vijetnamu?
---------
Delimo prostor, a ne delimo vreme, to je ime nesporazuma. Kasnimo dvadeset- trideset godina za ljudima sa kojima razgovaramo, a oni žive u skandinaviji ili već gdegod---
Nije pitanje "ko je ovde lud*", pitanje je da li će nam tebati 20, 30, ili mnogo manje godina da se utemelji država koja služi, a ne ugrožava. Svašta već kod nas zaista liči na svašta kod njih, kao "bakin kolač", ali su nama mnogo važne stvari i teme još uvek više "kobajagi" nego "zapravo", a mnogi to ne mogu ili neće da vide...
Verovatno ti nisam ništa pomogla u traženju odgovora na pitanje iz naslova posta, ali, eto, makar neki malo drugačiji "pogled na view" :))
Piši knjigu.

Trenutno se nalazim u Italiji. Prosle godine sam bila dva ipo meseca, a ostacu tako i ove godine. Dok sam u Srbiji sve mi nevalja, kao sto i nevalja, a onda dodjem ovde i...pobesnim. Prvo pobesnim sto dolazim iz tako nepostovane zemlje da mi traze "broj cipela i rendgenski pregled" da bi mi dali vizu, meni koja sam penzionerka i idem u posetu cerki, zetu i unuci. Drugo pobesnim kad stignem ovde i pogledam te paorske face oko mene od kojih mnogi nisu procitali ni lektiru u osnovnoj skoli, ni putovali do Firence ili Rima, a o inostranstvu da negovorimo, ali zive u uredjenoj, medjunarodno postovanoj drzavi i mogu da putuju ako hoce, mogu da rade kad hoce i sta hoce, jer postoje poslovi koje oni nece da rade. Njihova drzava im je omogucila da imaju ponos i dostojanstvo i da ih niko neponizava ma koliko bili obrazovani. Poslove koje oni nece, rade Srbi, Rusi, crnci, arapi i druge "nize" rase. Tako ovde slogirane stare ljude setaju Srpkinje i Ruskinje u bolnicama najprljavije poslove rade Srpkinje i Ruskinje, na gradjevinama fizikalisu Srbi.Oni koji voze kamione i rade u restoranima to su "gospoda" koja je uspela u inostranstvu. Ovde u Italiji je zabranjeno strancima da ciste ulice, a ako bi dopustili nebi me iznenadilo da to rade Srbi. E ti koji ovde rade najteze i najprljaivje poslove, koje u Srbiji nebi im palo na pamet da rade, kad dodju tamo u Srbiju, sa ono malo crkavice sto ustede ili pozajme za put (ili kad nas sretnu ovde) pocnu da nas ubedjuju kako smo najjaci, najlepsi, najpametniji kako imamo najlepsu i najuredjeniju drzavu i kako nigde nije lepse nego u Srbiji. Svima im ovde kazem, kad pocnu to da pricaju, (a pri tome su svi odve minimum 10 godina) ajd vratite se u Srbiju pa zivite u toj divnoj, najboljoj na svetu zemlji. Pa u kojoj su Evropskoj drzavi ubili Premijera sem u Srbiji (i u Svedskoj je Srbin ubio). Naravno da nikom od njih nepada napamet da se vrati, samo tako nerviraju nas koji zivimo u toj "najboljoj" zemlji. Mi koji u njoj zivimo znamo koliko je dobra. I kad me nesto pitaju kako mi se svidja ovde u Italiji, ja im samo kazem "Isto kao kod nas", na to se oni nasmeju jer znaju i oni da nije bas tako.

Jelena, meni izgleda kao da su ti Vasi sagovornici slicni roditeljima decaka koji je ovaj sastav napisao...

Na jednom predavanju o individualnom dozivljaju srece predavac pokazuje dva slucaja:a)coveka koji je upravo dobio preko 300 miliona dolara na Lotou i b)coveka koji je pre nekoliko meseci oboleo od cerebralne paralize i lezi nepokretan.Dati na dijagramu njihovi dozivljaji srece se drasticno razlikuju.Posle godinu dana vrednosti na dijagramu za ova dva coveka su isti.Objasnjenje je ne samo u privikavanju i prilagodjavanju "nesrecnika" i haoticnom zivotu punom razocarenja u materijalni svet i nemogucnost da se sreca kupi novcem "srecnika" vec i prirodnoj funkciji mozga da svaku situaciju dovede u neki ravnotezan polozaj sa okolinom.Sve se odigrava u nasoj svesti i spoljasnji svet je samo povod da reagujemo ali tu ne postoji apsolutna determinisanost.Zato iz nase vizure ne samo stanovnici bolje uredjenih drzava nego i pojedinci u nasoj sredini koji imaju vise od nas cine nam se srecnijim i zadovoljnijim.Taj nas osecaj ne odgovara njihovom individualnom osecaju zadovoljstva zato sto ono sto oni imaju dozivljavaju kao normalno a ono sto im nedostaje izaziva frustracije.

Ja zivim nesto vise od 20 godina u Holandiji, nesto manje od pola mog zivota.
Problem Srba u Srbiji je sto vi nemate meru, vama je ili sve najbolje ili sve najgore, sredine nema. A nema je zato sto ste neobavesteni o zivotu napolju (joj sada ce da me kamenuju).
Ako se o Srbiji/NS-u prica onda je ili najbolje ili najgore, sve zavisi kako vam odgovara. Kao i ovi komentari na koje moram da se osvrnem

"samo kod nas stavljaju bombe novinarima..." - i u Holadiji isto, pucali su na redakciju Quote, ubili su rezisera Van Gogha na sred ulice, slali su kraljici i ministrima pisma sa mecima....
"kod nas su ubili premijera.. " - u Holandiji su ubili kandidata koji je ogromne sanse da bude premijer
"Holandija je sagradila brane prema moru ali ne i prema evropi..." Tacno ne za staru zapadnu evropu ali za nove clanice EU postoje brane i to velike
"U Holandiji deca idu u privatne skole i znaju 2-3 jezika.." - e ti se ne druzis bas sa prosecnim ólandjanima jel i ove drzavne skole nisu jeftine a kamoli privatne. Jezike znaju i tu su stvarno dobri ali zato matematika je uzas (kao otac dvoje dece znam sta uce).
"kod nas saradjuju sa kriminalcima..." ovde ne, ovde daju proizvodjacu marihuane popust na porez za ILEGALNI pistolj, treba mu za posao
"a tek nase bolnice...." ovde su zatvori bolji od bolnica, u zatvoru imas svoju sobu, u bolnici nemas


Nemoj te me pogresno razumeti, ja necu da kukam kako je ovde sve lose, ali necu ni da pricam bajke kako je sve dobro, a vase je kako ce te razumeti. Ja kad kazem u Srbiji koliku alimentaciju placam, onda mi "domorodci" kazu

- Ala si ti moj brate najeb... , bolje da si ovde ostao (muskarci)
- Eh, sto ovde nije kao tamo (zene)

PS vracam se u Srbiju cim mi deca stanu na noge, samo da se zna
PPS "Praziluk dijaspora" nemoj da jedni drugima dajemo imena, ja mislim da je ta "praziluk" dijaspora vise uradila za Srbiju nego sto ce Srbija ikad uraditi za dijasporu

PPPS Moram sam jos da pitam gospodju koja je pisala o Exit-u, kerovima i englezima koji ne bi dosli da su to znali. Gospodjo da li ste ikad videli sport koji se upraznjava u Engleskoj a zove se lov na lisice??

Zivim na severu Evrope nepune tri godine u Svedskoj i Finskoj. Imala sam prilike da vidim predstavnike skoro svih klasa drustva. Bila sam takodje par puta u Danskoj i Norveskoj, i privatno i poslovno.

Ova sredina i sredina iz koje poticem su dva potpuno razlicita mentalna sklopa, dugaciji sistemi vrednosti, kultura i nekultura. Ljudi su svuda isti, ali sredina, klima, hrana, geografski polozaj nisu. A svest je ipak najveca razlika izmedju ova dva dela Evrope. I svest je ono sto cini ovaj deo Evrope rajem na Zemlji. Milsim da, osim severne Kanade mozda, ne postoji na planeti Zemlji bolje mesto za zivot. Sve cetiri skandinavske zemlje (za Finsku negde kazu da jeste a negde da nije deo Skandinavije - nebitno za ovu pricu) su prica za sebe, kao Srbija, Makedonija, Bosna i Hrvatska na primer.

Ja sam smirena, ne zurim nigde, kad mi nesto nije jasno pitam, kada ne znam nesto kazem to. Drzavne sluzbe, privatne servisne sluzbe su sasvim ok. U Finskoj skoro i da nema kriminala (a vala nema puno ni ex-Jugovica, Turaka i ostalih po kriminalu nasiroko poznatih nacionalnosti). Pre par nedelja sam u 3 ujutu zaboravila kameru na stepenistu u sred centra grada, kamera spada u poluskupe. Posle 7 dana kameru je posteni nalazac odneo u policiju i ostatak znate. Moj bivsi kolega, Grk inace, odselio se iz Finske jer nije mogao da podnese da mu neko naplacuje kaznu za super-brzu voznju. Ne pada mi nista na pamet trenutno, jer sam vec utonula u ovdasnji nacin zivota, sto sigurno ne znaci da imam savrsen zivot. Jednostavno verujem da je sve stvar izbora ili zelje.

Nije lako ostaviti svoju zemlju ma kakva god ona bila. Ja sam sada ovde i znam razloge zbog kojih je tako. I verujte, savrsenstvo ne postoji, barem ne na ovom svetu. Ne shvatite me pogresno, ne zalim se i ne zavidim vam sto ste tamo a ja ovde. Takodje ne mislim da se ste jadni ili bilo sta slicno. Ali problemi postoje svuda i u zavisnosti od toga sta mozete a sta ne podneti, tako cete ih i sagledavati.

Gospoda i gospodje koje se zale na svoj zivot van Srbije verovatno nisu ni pruzili sebi ni svojim porodicama sansu da se integrisu u zemljama kojima zive. Imamo mi taj egoisticni stav da smo najbolji i toliko smo uvereni u to da ne pruzamo nikome sansu. Deca nasih imigrinata najvise pate, jer su vaspitavania batinom i motikom u zemljama gde se to smatra najnizim oblikom ljudskog ponasanja. Takodje ti isti ljudi uglavnom sede na dve stolice, i tamo i ovamo, a to je izuzetno tesko. Zbog svega toga i mnogo cega jos su verovatno ispunjeni nemirom koji ih tera da porede neuporedivo.

Mi smo tu u Srbiji poceli da krivimo dogadjaje iz 90tih za sve sto se desilo i sto se desava. I mozemo drvljem i kamenjem da se bacano na sve bivse i buduce politicare. Ali zaboravljamo da ljudi cine drustvo, i da drustvo cini drzavu i da se ti isti politicari radjaju takvi kakvi su medju svima nama i velikim delom su takvi kakvi su zbog svih nas. Kad zaboravimo na komsijinu kravu i okrenemo se deci, prirodi, zivotnoj okolini, tada mozemo ocekivati da iz takve sredine potekne neko sa normalnom svescu i malo pomeri tu ukletu zemlju sa mrtve tacke. E tada cu ja da se vratim mozda, ako budem ziva.

Verujte mi da vrlo cesto pomislim kako bi bilo fenomalno da je tamo kao ovde. To bi vec bilo savrsenstvo sa fenomenalnom klimom koju imamo, ali naravno koju ne postujemo ni malo. Ma tesko mi je i da razmisljam o tome. Tuzno je to.

Znam zasigurno da imate puno razloga za brigu, ali znam da resenje za sve to postoji u vasem srcu. Jer nijedan Milosevic, Tito, Kostunica ili Velja ne moze da vas spreci da zivite onako kako zelite. Samo napred. Znam da nije lako, ali znam i da je vredno vremena i truda.

Veliki pozdrav iz oblacne, ali drage Finske.

Voli vas Jelena.