"Sve sve ali sin..."

Isabelle( poklanjam svim ženama na blogu ovu pesmu)

Danas, sretnem nekog koga poznajem površno,otprilike smo samo na "zdravo",dok sam podnosio zahtev za neke dokumente u opštini .Pozdravimo se I čovek me pozove na piće, da počasti, eto žena mu se porodila , rodila treće dete. Odemo u obližnji kafić , naručimo I vidim on nešto onako utučen, ne deluje mi kao neko ko bi trebao da bude sretan , pošto mu se dogodilo nešto najlepše , ukoliko je to stvarno želeo, a pošto je imao već dvoje dece, sigurno da jeste..
.Jer znam za mnogo slučajeva , gde dvoje bilo da su venčani, ili samo žive zajedno godinama pokušavaju , metodama lečenja , koja su dostupna da " krunišu svoju ljubav" , tako što će ona roditi njegovo dete.Znam I za mnogo neuspelih pokušaja lečenja,.Dakle to više nije tabu tema , . I ne radi se više u strogoj tajnosti, sramota o kojoj se ne priča, pa okolina nagađa
"da li je do nje , bio je sveprisutan onaj, meni ogavan izraz "jalova žena", ili je problem do njega, što se teško prihvatalo , jel` kako je moguće da je kod njega neki problem, "ne može to kod muškaraca da se desi" bar je tako bilo do nekog vremena u prošlosti, ali to nije ono o čemu sam želeo da pišem.

Uglavnom, pitam ga "I? Da li su dobro, zdravo žena , dete? čovek onako ravnodušno

kaže " Ma pusti , rodila mi žena I treću ćerku".Gledam ga , pa sve ne verujem, mislim zeza se " Neka je živa I zdrava, hvala bogu," kažem .

"Ma ja sam hteo sina" sad već malo razočarano kaže," posle dve ćerke dobijem I treću, znaš li ti šta to znači?"-

Ne znam objasni mi-

." Sina , naslednika,da idemo na utakmice, na pecanje, pa sve što sin I otac rade, a ne ove "upišulje".

Čekaj,da li ti to ozbiljno misliš .

"Ma najozbiljnije, a I ona doktorica kada je gledala na ultrazvuku ranije nije bila sigurna, pa sam se nadao da će biti sin, obavestio već I familiju, a vidiš šta me snađe"

....Prilično iznerviran, iznenađen, ali suzdržan , ne znam šta bih rekao, mnogo puta sam čuo takav stav, pa odlučim iispričam mu jednu priču,koja je usput da kažem, istinita.

Doveo muž ženu, u porodilište , ona "stomak do zuba", ima bolove samo što se ne porodi. On visok, preko dva metra, "ljudina",I još nadrndan ljut, kaže sestri na prijemnom, " Ovo će mi biti četvrto , ako ne bude sin , ja ne dolazim po ženu!"

I ode. Žena se ubrzo porodi I rodi lepo, zdravo žensko dete. Plače žena ko kiša , sve zapomaže, "joj kako ću ,šta ću, neće me čovek primiti u kuću kad čuje"... ne zaustavlja se. Dođe doktor, pa joj objašnjava, smiruje je, ali ne vredi. Nekako uspe da je smiri I posle tri dana, toliko se ostajalo onda u porodilištu , čekaju da dođe otac,muž po njih. Ali ovoga nema.

Žena plače ne zn a šta I kako će da uradi., Doktor naiđe ,kad je saznao šta se događa , opasno iznerviran ,pozove telefonom oca, kaže hitno dođite u bolnicu, ali ovog ne možeš ubediti.

Doktor sada već prilično iznerviran, sedne u svoja kola I ode po "sretnog" oca. Kada su stigli nazad, otac , ljut , mrzovoljan, posle par psovki, vikanja, doktor ga nekako smiri I odvede na jedno odelenje, obuče mu beli mantil, stavi mu I masku preko lica, I uvede unutra. Na hiruškom stolu leže dve bebe umotane onako ko kiflice.

On razmota obe kaže mu" Gledaj, ovo je žensko dete, tvoja kćerka , lepa zdrava, beba, a ovo je muško dete, koje je rođeno kada I tvoje dete, ako hoćeš mogu odmah da ti sredim , samo da potpišeš papire da pristaješ I uradićemo zamenu. Ti ćeš dobiti sina, kojeg toliko želiš , a druga pporodica pristaje ,oni će dobiti tvoju ćerku. Samo potpiši I izvoli nosi sina kući" Samo da napomenem da je muško dete,nažalost rođeno sa vidljivim deformitetima ,anomalijama, ili kako se to već zove, koje ne bih opisivao,

Da li treba da kažem da je "sretni"otac uzeo I ženu I ćerku , prosto izleteo iz bolnice , bez reči, užasnut onim što je video.I čuo sam da više nikada nije negodovao,ili proklinjao sudbinu što mu se nije rodilo muško dete, a ženu poštovao kako I treba.".

Uglavnom, čovek me saslušao , popijemo piće,da nije u zdravlje deteta ne bi ga ni popio,

I raziđemo se, pa ja se bar nadam da je nešto I shvatio šta sam hteo da mu ispričam. Nisam mogao da verujem , da neko još uvek na taj način razmišlja Setim se I onog vica kad pitaju Crnogorca koliko ima dece a on kaže "Troje đece I dva sina". I filma "Virdžina"I ima još primera verovatno.

Šta vi mislite, da li je još uvek prisutno, ono rekao bih ( po meni grozno, neshvatljivo),drugačije osećanje, koje se ispoljava u odnosu na pol deteta koje će se roditi u nekoj prodici I prihvatanje, po toj priči , skoro ravnodušno mirenje sa sudbinom što eto nissmo imali sreće pa smo dobili dete a ne sina"

p.s. ako me nema puk`o link, ne zamerite