NOBELOVA NAGRADA

Pitanje i „jevrejskoj dominaciji" kada je u pitanju Nobelova nagrada izgleda da je goruća tema u arapskom svetu i na televizijskoj stanici Aldžazira (al-Jazeera). U jednom dugom studijskom razgovoru na televiziji objašnjava Samir Ubeid, koji se predstavlja kao „irački istraživač u Evropi", da je podela Nobelove nagrade nepravedna. „Zašto je nagradu dobilo 167 Jevreja, a samo 4 Arapa? U svetu ima samo 15 miliona Jevreja naspram 380 miliona Arapa!" viče Ubeid. „To je rasizam!" Na kraju razgovora on dolazi do klasičnog zaključka u vezi Jevreja po kome su sami Jevreji stvorili Nobelovu nagradu zbog svojih nekih ciljeva, kontrolišu dodeljivanje kao i medije, uključujući i Holivud. Nije ništa rekao da li su Jevreji odgovorni kada je loše vreme, kada je hladno ili toplo negde na planeti.

Slične teorije se nalazi na mnogim antisemitskim stranicama interneta, uključujući i na našem jeziku. Govori se o Švedskoj akademiji kao „cionističkom gnezdu manipulacija" o „svemoćnim cionističkim organizacijama" što objašnjava zašto je 23 procenata dobitnika Nobelove nagrade jevrejskog porekla, pre svega iz SAD-a.

Fiksiranje „jevrejskim nobelovcima" i terijama zavere postiže se samo nemogućnost sagledavanja faktora koji sprečavaju razvoj arapskog sveta. U togu razgovora voditelj pokušava pažljivo da objasni Samiru: naučni kreativitet se razvija u društvima koja su slobodna i demokratska - što je daleko od stvarnosti na Bliskom istoku.

Može se dodati i još jedan faktor: kultura i tradicija koja podstiče preispitivanja.

Kada razvoj društva ne odgovara sopstvenim ideološkim ili teološkim dogmama mogu se postavljati različita pitanja - ako je to dozvoljeno. Na primer: „ U čemu smo pogrešili?" To je način da se postavi prema sopstvenim nedostacima. Jedan drugi način je da se samosažaljivo pita: „Ko nam je sve ovo uradio?" i da se krivica svali na domaće izdajnike ili spoljašnje neprijatelje.

Na žalost je ovaj dugi način dominantan u diskusijama u arapskom svetu.

Ta igra traženja krivca u drugima je rezultirala da jedna potrebna samokritika a s time i ravitak - izostala.

Ako se arapski svet ne razvije u pravcu demokratije, ako ne razvije slobodu bez indoktrinacije, ako razvije slobodu preispitivanja, slobodu žena (kao što je nekada Bliski istok bio centar civilizacije) - postoji rizik da fanatik i bombaš-samoubica postane metafora celog regiona.

U ovom trenutku je više ovo zadnje a ne dobitnik Nobelove nagrade to šte se povezuje sa regionom.