Evolucija emigracije

/ 25.07.2007. u 22:20

Komentari: 199
Čitanost: 19152
/
Preporuke: 3432
/

Pre neki dan sam se nasla u St. James baru, na jednoj sasvim skupoj adresi u Londonu. Oko mene desetak veoma mladih ljudi, opusteni, prijatni, obrazovani, zadovljni zivotom. Pricamo o svetskoj ekonomiji, o pomeranjima finansijske moci, globalizaciji, ekologiji, zivotu, razvoju, karijerama, nama. Pricamo ..... na srpskom.

Pijuckam svoj koktel i gledam te mlade ljude. U kasnim su dvadesetim. Formalno obučeni, pomalo umorni posle posla. Razmenjuju vizitkarte sa zvucnim pozicijama u jakim finansijkim institucijama.

Osecam se sasvim prijatno i dopustam mislima da odlutaju u proslost.

Kad sam bila bas klinka, tata mi je pricao da je posle rata neki njegov rodjak otisao u Ameriku. Nisam shvatala zašto. Jedino mi je bilo jasno da je moj deda bio partizan, pa je ostao, a taj tamo neki nije bio partizan, pa je morao da ode. Kad sam postala tinejdžerka mastala sam da ce taj rodjak baš meni da se javi i pozove me na neki rok koncert. Ili bar na vikend u Kaliforniju. To se nikad nije desilo. Nisam sigurna da li je taj rodjak uopste i postojao. Niko mu nikad nije pomenuo ime, niti se ikada pojavio. Dugo mi je trebalo da shvatim, da cak i ako je postojao, on je morao da pobegne zbog pogresne politike u koju je verovao.

Mnogo kasnije, dok sam bila u sredjoj školi, po mamainoj familiji se pričalo o nekom dalekom “Stevi iz Švedske”. Na Stevu je mama bila ponosna. Daleki rodjak koji je uspeo u životu. Bio je dobar majstor, pokazao se i to mu je omogucilo da u toj Švedskoj sazida veliku kuću. Stevu nikad nisam srela. Njegove slike mama nikad nije imala, ali su slike kuće kružile familiojm. Lepa kuća, nema sta. Generaciji mojih roditelja takva kuća je bila aspiracija. Steva je eto kuću napravio u svom begu trbuhom za kruhom.

Onda je doslo vreme studiranja. Ja sam sedela u KSTu, pijuckala kafu i cekala da se objave rezultati ispita. Napolju su radnje bile prazne, a šverceri prodavali sir i čokoladu sa kartonskih kutija. “Ako ovaj put polozim elektroniku kupujem celu Milku samo za sebe. ”

A onda je neko doneo priče o svojim rodjacima, nekih desetak godina starijim od nas. Otišli su u Kanadu, Južnu Ameriku, Autraliju... Pričali su kako su kupili stanove i automobile. Nisu slali slike kuća. Slali su slike samoposluga punih polica robe. A mi smo gledali u te nepoznate ljude iza kojih stoje kutije kojakakvih djakonija. Flaše koka kole, kekseva, mleka, ...svega. “Bolje da dam sad elektroniku, pa cim diplomiram da palim” .

Ta generacija je zapalila zato sto je punim pravom za sebe želela nešto bolje. To bolje je i zasluzila. Srećom i dobila. Sestra mi kaze da su pravili susret generacije u Torontu. Svi su se pojavili. Oni najudaljeniji doputovali čak iz Čikaga.

A onda je dosla na red moja generacija. Mi smo profesionalno sazreli bas u vreme bombardovanja. Srecom, to je ujedno bilo i vreme dotcom ludila. Moji ‘klasići’ su se uglavnom raspršili po Evropi. Ima nas svugde. Ovaj vikend idem u Pariz kod Sneške. Prošlog meseca sam se videla sa Mićom u Barseloni. Mika mi se javio prosle nedelje. Kaze da je dobio sina, tamo u Holandiji. Ide nam.

Od cega smo bežali ? Pa oni prvi, uglavnom momci, od rata. Onda oni drugi od poniženja da budu bombardovani. Mi, u manjini, smo ostali, a onda opet mnogi zapalili od gorčine neispunjenih obećanja. Od ekonomije koja se sporo oporavlja i demokratije koja nikako da se već jednom primi.

A ovi novi klinci? Oni nisu ni od ćega pobegli. Oni su otišli zato što su traženi. Morali su da iskoče iz potoka i uplivaju u veliko more. Oni nemaju komplekse praznih radnji, života u zajednici i restrikcija struje. . . . Oni jednostavno “drmaju tamo negde”.

Ako je jednoj zemlji suditi po emigraciji, onda smo daleko dogurali. Napravili smo veliki korak od izvora politickih nepodobnih do izvoza eksperata. Sta god. Dobar je osecaj imati u ruci vizitkartu koja nesto znaci u poslovnom svetu, a i ime i prezime umes da procitas bez greske.

postavite na |

Komentari (199)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

DejanOz 00:01 26.07.2007

Uticaj sredine

U vremenskom periodu koga opisujete doslo je i do ekonomske globalizacije, te je sad prilicno normalno biti "trazen" u drugim krajevima sveta (sto ni ranije nije bilo nepoznato, ali je ipak bilo redje).

Olivera Vujnović 07:54 26.07.2007

Globalizacija se desava

Ja sam takodje dosla ovde zato sto me je kompanija za koju radim premestila. Sredece radno mesto mi moze biti Kuala Lumpur ili pak Cape Town. Ljudi od karijere danas moraju biti mobilni da bi postigli svoje aspiracije..

Shumar 14:40 26.07.2007

Re: Globalizacija se desava

Olivera Vujnović
Ja sam takodje dosla ovde zato sto me je kompanija za koju radim premestila. Sredece radno mesto mi moze biti Kuala Lumpur ili pak Cape Town. Ljudi od karijere danas moraju biti mobilni da bi postigli svoje aspiracije..

draga Olivera, ne moraju da idu tako daleko, evo i ovde moze lepo da se prodje :

Olivera Vujnović 14:46 26.07.2007

Ali nije lova u pitanju

U pitanju je izazov. Poslovni izazov. Pravljenje karijere. Novac priorodno uz visoki polozaj dodje, ali nije primarni cilj. Ja bih moj posao radila i dzabe.

Verujem da ima i drugih misljenja. Moje je da novac nije isto sto i sreca.

Shumar 15:05 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Olivera Vujnović

Verujem da ima i drugih misljenja. Moje je da novac nije isto sto i sreca.

hehehe...naravno, tu se slazemo.

al kad pomislim da sam u Americi radio za manje od 5000 $ ( i svi su me ubedjivali da sam dobro proshao), a ovaj ovde ima skoro 20.000 , pocinjem da se pitam.....

Shumar 15:05 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Плата као службена тајна

Да су плате челника неких јавних предузећа вишеструко веће чак и од примања највиших функционера у држави – председника Србије, председника скупштине и премијера – није више никаква тајна. Подсећања ради, а ни то никада није била тајна, председник Борис Тадић сада има плату око 132.000 динара, основна зарада председника Народне скупштине Србије Оливера Дулића је око 106.000 динара, а председника Владе Србије Војислава Коштунице око 116.000 динара.

Министар за инфраструктуру Велимир Илић је недавно рекао да је његова плата „негде око 108.000 динара”.

Тајна је, међутим, зашто се плате у јавним предузећима, дакле, у онима која су у надлежности Владе Србије, третирају као – тајна.

Nevena 15:34 26.07.2007

Milos Aligrudic

Sta radi Aligrudic u JAT ervejzu kad je on u parlamentu?

Shumar 15:48 26.07.2007

Re: dobicu ospice

Nevena
Sta radi Aligrudic u JAT ervejzu kad je on u parlamentu?

pa uzima dodatnu kintu, sta mislish ?

primeti da na spisku nema NI JEDNE ZENE !

btw.ovo je tek vrh brega, ima i gore...nego se "mudro cuti ".

Goxy 16:13 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

U pitanju je izazov. Poslovni izazov. Pravljenje karijere. Novac priorodno uz visoki polozaj dodje, ali nije primarni cilj. Ja bih moj posao radila i dzabe.

Verujem da ima i drugih misljenja. Moje je da novac nije isto sto i sreca.

Istog sam misljenja kao i ti. Bitnije mi je sto radim ono sto volim nego sve pare ovog sveta. Zato sam i otisao i opet bih u sitoj situaciji. Medjutim nakon sto sam ostvario uspeh kojim sam vise nego zadovoljan uzimajuci u obzir moje godine, a i oformio porodicu, karijera pocinje da zauzima sekundarno mesto. Trenutno sam na raskrsnici i nemam isti onaj zar koji me je terao ka uspehu. Sad bih najradije malo sporije i opustenije da gledam decu kako rastu i da provodim vreme sa njima. Mislim da cu da teram ovde jos koju godinu da uzmem neke pare, ali sve su sanse da cu se vratiti nazad i onda lagano. Ako nista bar na neko vreme da odem u privremenu penziju pa cemo da vidimo.

Brooklyn 16:18 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

i ja

Brooklynite 16:38 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Shumar

Olivera VujnovićU pitanju je izazov. Poslovni izazov. Pravljenje karijere. Novac priorodno uz visoki polozaj dodje, ali nije primarni cilj. Ja bih moj posao radila i dzabe. Verujem da ima i drugih misljenja. Moje je da novac nije isto sto i sreca. hehehe...naravno, tu se slazemo.al kad pomislim da sam u Americi radio za manje od 5000 $ ( i svi su me ubedjivali da sam dobro proshao), a ovaj ovde ima skoro 20.000 , pocinjem da se pitam.....

Pa i ti da si u Americi bio CEO General Electric-a ili Ford-a verovatno bi zaradjivao malo vise od 5000$ jer su te kompanije za USA isto sto i ove gore navedene za Srbiju. Jedina razlika je sto se tamo CEO ili CFO menja zavisno od ucinka a u Srbiji zavisno od rezultata na parlamentarnim izborima.

Olivera Vujnović 16:39 26.07.2007

Goxy & Brooklyn

Da vam gazem iskreno i ja se menjam. Moj muz i ja za sada nemamo dece i karijere su nam vazne. A onda smo pre par meseci poceli o klincima da razmsiljamo i moj focus se bas bas pomerio dosta u stranu .

Ipak sreca lezi negde drugde.

Brooklyn 16:42 26.07.2007

Re: Goxy & Brooklyn

he, he, a sta cemo sa onim anti -kiddie rantom od pre par meseci? :))))

oldtajmer 16:52 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Uf, uf, ala smo idealisti... :)

I meni je najvaznije da radim ono sto volim... dokle god pare nisu problem

Nemojmo se zavaravati. Mozemo reci da pare nisu bitne, tek iznad neke granice.

Licno, imam cifru koja mi je dovoljna, i preko toga mi je bitniji profesionalni izazov. ALI, da nemam tu cifru, bila bi mi itekako bitna. Kapirate? Lako je Investment bankaru da kaze "eh bitnije mi je da radim sta volim za 200k nego sta ne volim za 250k". Doduse to bi bio oksimoron, jer oni po definiciji posla vole pare, ali to je druga tema... :)

Olivera Vujnović 16:55 26.07.2007

Re: Goxy & Brooklyn

Uf, pa ne znam. Ne kazem da ce bit lako.
Ma nece uopste. Al.... ajd da probamo.

Mozda nam se i ne da.

DejanOz 16:57 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Mozemo reci da pare nisu bitne, tek iznad neke granice.

Mozda je tako samo u teoriji. Iz onoga sto sam imao prilike da vidim, sto vise ljudi zaradjuju sve veci su im troskovi zivota. Sve se to uspesno potrosi, pa jos i fali na kraju. Retko ko sa porastom primanja ne promeni i lifestyle (a to se cesto desava bas na prelazu izmedju 20-tih u 30-te, sto mislim da je aktuelno za mnoge diskutante ovde... ne i za mene licno, doduse). Interesantno je pominjanje dece - obicno sa povecanjem broja iste i njihovim stasavanjem u npr tinejdzere potreba za novcem raste, a ne opada. Mojih par centi.

Shumar 17:17 26.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Brooklynite

Pa i ti da si u Americi bio CEO General Electric-a ili Ford-a verovatno bi zaradjivao malo vise od 5000$ jer su te kompanije za USA isto sto i ove gore navedene za Srbiju. Jedina razlika je sto se tamo CEO ili CFO menja zavisno od ucinka a u Srbiji zavisno od rezultata na parlamentarnim izborima.

" I have a BAD feeling about this " :)))

sheila 01:01 27.07.2007

Postovana Olivera

Kao vrsnjakinji, zelim samo da vam od srca pozelim sve najlepse, da postignete sve sto ste zamislili. Divno je imati uspesnu karijeru i divno je imati porodicu, i na svu srecu to ne mora da iskljucuje jedno drugo (u tom slucaju postajete super-zena, ali to nam je sudbina :)). Ja sada biram posao po tome koliko je fleksibilan. Prioriteti se menjaju i menjace se, nista nije zauvek, vazno je da ste VI zadovoljni. Variety is a spice of life :)
Veliki pozdrav!

Olivera Vujnović 07:12 27.07.2007

Shella

Hvala na lepim zeljama. I ja vama zelim sve najbolje. Viriety IS a spice of life.

Svako dobro.

d j o l e 08:39 27.07.2007

Pravljenje karijere

Olja, kako na zapadu (to je sada jedinstven pojam, pretpostavljam, pogotovo za elektr. struku) izlgeda gradjenje karijere, pogotovo za nekoga iz Istocne Evrope, da ne kazem sa Balkana. Razumem da neko sa korenima (i odgovarajucom US ili UK diplomom) karijeru gradi stepenasto, gde mu je dopusteno da se svaki sledeci korak nadovezuje na sve sto je prethodno radio (priznaje mu se minuli rad :), bez obzira sto siftuje firme) ... dok su stranci stavljeni u polozaj da najcesce moraju uvek da krecu iz pocetka, gde jedino oni sami sebi mogu da vrednuju ono sto su do sada radili. Da li sam upravu (pretpostavljam da su u pitanju nijanse, ili uopste nisam upravu)

P.S.

:), 94

Olivera Vujnović 09:08 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Pa evo ovako: Tesko je dok se ne stvori lokalno iskustvo. Znaci tesko je dobiti prvi posao. To je zbog toga sto se iskustvo iz Srbije smatra manje vaznim usled cinjenice da smo malo trziste i da nismao bas pri samom vrhu kada su biznisi i ekonomija u pitanju.

Jednom kada pokazes sta umes da radis, postaje sasvim nevazno odakle si i koje si skole zavrsio.

Sto se IT struke tice, stanje je ovako: Tehnickih poslova je sve manje. Oni prakticno izumiru, posto se prebacuju na istok - u Indiju, Maleziju, a od skora i u Kinu. Na zapadu ostaje IT Management, koji se sve vise pretvara u supplier i contract management, zatim IT Business Engagement, Project management i eventualno neke strategijske IT funkcije.

d j o l e 09:25 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Tehnickih poslova je sve manje. Oni prakticno izumiru, posto se prebacuju na istok - u Indiju, Maleziju, a od skora i u Kinu

Da li je i razvoj (za tehnicke poslove) onoga sto se stancuje u Kini i Maleziji u potpunosti otisao tamo ... ustvari, bar sam ja tako cuo, pokusaji da manje firme iz EU ili USA prebace i razvoj u Kinu, pa cak i Indiju (ovde ne mislim na cisto programiranje, vec na el. uredjaje), zavrsavao se u nekakvoj dubiozi (finansiskoj) ... navarno ovo je glupo generalisati, pogotovo kada to uradi neko odavde (onda je jos i urnebesno :) ... Sto se tice stancovanja, Kina je tu neprikosnovena.

Olivera Vujnović 09:41 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Tehnicki razvoj u potpunosti ide tamo, progeramiranje, stancovanje komponenti, sklapanje.
Finansijski je veoma isplatljivo, ali se javlja problem kvaliteta. Kompanije, a i korisnici prihvataju da za manje pare kompromituju kvalitet. Vazno je da samo da je 'Good Enough'. Nije potrebno da bude super.

d j o l e 09:51 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Tehnicki razvoj u potpunosti ide tamo, progeramiranje, stancovanje komponenti, sklapanje

Da li istocne firme drze bas sve cetiri komponente izrade uredjaja, ili se razvoj (u smislu originalni kod procesora, kontrolera, programibilnih komponenti) zadrzava u licencnim firmama. Je li to znaci da zapadne firme iskljucivo stvaraju trziste za uredjaje, i formulisu tehnicke zahteve u skladu sa trzistem na koje ciljaju, dok sve ostalo prepustaju the lowest bidder proizvodjacu.

Vazno je da samo da je 'Good Enough'

Ovo si super rekla ... to je izgleda postao osnovni princip poslovanja u ovoj oblasti ... inace ne bi mogle da se koriste blagodeti Kine, i blagodeti nadzora i kontrole na daljinu

Olivera Vujnović 09:59 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

E vidis, to je fantasticno pitanje. Cak i razvoj se seli u low-cost locations.

Ostaje pitanje da time migrira i znanje. A znanje vodi ka razvoju i moci. Evropa je razvijena jer su imali parnu masinu, zar ne? Mislim da ce za nekih 50-ak godina centri svetske moci biti na Istoku. A to bas zbog toga sto se tamo seli i razvoj.

PS: Verovatno ce ovaj komentar naici na mnostvo kritike, ali ja ziasta tako mislim. Dovoljno je pogledati da vec u 2007, koeficijent porasta ekonomije ostaje pozitivan samo u Kini, Indiji i Mexicu. Daklem, vec za 15 godina, Nobelova nagrada za naucno dostignuce ide nekom Indijcu ili kinezu !

d j o l e 10:04 27.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Ostaje pitanje da time migrira i znanje. A znanje vodi ka razvoju i moci. Evropa je razvijena jer su imali parnu masinu, zar ne? Mislim da ce za nekih 50-ak godina centri svetske moci biti na Istoku. A to bas zbog toga sto se tamo seli i razvoj.

Ja ne verujem (ili mozda ne zelim u to da verujem) da je tako nesto 100% moguce. Zasto bi to neko uradio. To sto us i uk natives mrzi da se bakcu bilo cime sto nisu finansije, setanje uniforma po 5 star restoranima, i advokatura, ne znaci da ostatak sveta ne zeli time da se bavi. Zasto bi neki Kinez mogao da razvije bolji uredjaj od nekog Moldavijca ... ja iskreno verujem da se to nece desiti.

P.S.

Pa i mi smo u odnosu na uk i us, low cost lokacija ...

miraki 10:18 27.07.2007

Re: Ali nije lova u pitanju

Bravo narode samo tako. Probajte da se pridrzavate toga sto rekoste:" ...novac nije isto sto i srecca". Zgodno je imati ga, a narocito onima koji znaju da prepoznaju srecu, a imati novac i moci zastati je super.
Bas ste mi ulepsali ovo toplo jutro.

J. Winter 16:07 29.07.2007

Re: Uticaj sredine

Osjecam sasvim ozbiljno, neku vrstu divljenja prema ljudima koji mogu duze vrijeme izdrzati u Londonu.Opcenito drzave cije obale ne oplakuje Mediteran su mi nekako previse dosadne.Mediteranci Imaju svoj ritam i ne razmisljaju previse o drugima.Ali se "obicni ljudi" niti ne precijenjuju.
Mozda to nije najbolji izraz, ali konkretno kod Londona mi nekoliko spojenih faktora izaziva osjecaj da sam na krivom mjestu..
Hrana, klima, kriminal ( mislim da nigdje u Europi ne raste brze, pogotovo kod mladih) gomila ocajnika sa svih strana i neskrivena odbojnost domorodaca prema njima.Valjda zato Englezi toliko i sanjaju mirnu starost na jugu. Spanjolska, Portugal ili Francuska pa i Italija.Da bi se valjda konacno nekako i sami opustili.
Kad se covjek zagleda u dinamican hod ogromne ubrzane mase mladih ljudi u Seoulu ili Shanghaiu, kao da umjesto asfalta pod njihovim nogama moze vidjeti te stare, usporene i blazirane Europljane sa sjevera.Mozda ta istina o zapocetom stoljecu Azije, jos nije pomirena sa iluzijama u glavama bijelaca da nisu sami na planeti. Ali ce morati. I bez da ih netko nesto pita sto oni misle o tome.
Lako sto je sva high-tech roba Made in Asia, vec zauzela neprimjetno police zapadnjackih trgovina.Vrijeme je na mirenje i sa vrlo kvalitetnom umjetnoscu. Od muzike, filma do knjizevnosti.Ona nije stigla jucer. Bila je tu i ranije, samo se uz predugo divljenje vlastitoj vaznosti pred ogledalima nije naslo vremena. Kad je to samozadovoljstvo postalo zamorno, nove su cinjenice vec tu. I iznenadjuju neupucene.

J. Winter 16:13 29.07.2007

Re: Uticaj sredine

Why, then the world's mine oyster,
Which I with sword will open.
(2.2.3-4), Pistol to Falstaff

J. Winter 21:05 29.07.2007

Re: Pravljenje karijere

Olivera Vujnović

Sto se IT struke tice, stanje je ovako: Tehnickih poslova je sve manje. Oni prakticno izumiru, posto se prebacuju na istok - u Indiju, Maleziju, a od skora i u Kinu. Na zapadu ostaje IT Management, koji se sve vise pretvara u supplier i contract management, zatim IT Business Engagement, Project management i eventualno neke strategijske IT funkcije.

Ovo je istina!
Ali treba reci i da svaka takva kompanija iz Europe ima svoje perspektivne mlade kadrove koji se zovu Sveta, Ivica, Rashid, Parand i sl. i koje ce "nagraditi" novim vaznim poslom u nekom Bangladesu, Vijetnamu ili Burundiju.Ljudi znaju znanje, ali i John iz Brightona bi za takvo dislociranje trazio daleko ozbiljnije pare.
Nesto mi se cini da je to zapravo pravi razlog. Inace cuveni Indijski programer kad nesto napravi i posalje u Californiu, onda trebaju 3 skupa Amera duplo vise vremena da isprave kodove i poprave "proizvod":
Nije pravilo, ali se vec pokazala poslovica "koliko para, toliko muzike".

Brooklyn 00:03 26.07.2007

pa

A ovi novi klinci? Oni nisu ni od ćega pobegli. Oni su otišli zato što su traženi

ne bih bas rekla. ako su ljudi u kasnim 20-im oni od 27 do 30, najmladji od njih rodjeni su 1980. znaci stasali su za faks 1999, tako da su itekako imali od cega da beze.

doduse ne znam sta podrazumevas pod profesionalnim sazrevanjem. ako si rodjena 70-71, bombardovanje je dugo da si onda zavrsila faks, a nedovoljno dugo da se kaze da si na vrhuncu karijere.

inace, slazem se da je london bolji za karijeru u finansijama od bgd :)

Olivera Vujnović 15:31 26.07.2007

Re: pa

Do 30-te covek skupi dovoljno znanja da moze prodati strucni rad. U mojoj kompaniji u Beogradu, a i ovde u Londonu prosecni menadzer ima ispod 30. Daleko od toga da je sve naucio i sve prosao, ali ima sasvim dovoljno znanja da rukovodi i to uspesno. Znaci neko strucno sarzevanje se ipak desilo.

U predhodoj kompaniji u kojoj sam radila je bilo malo tuzno. Dok neko ne umre, ili ode u penziju, nema napredovanja. A znanje se cuvalo od mladih kao najvece blago. Srecom, to je bilo davno i nadam se da je takav odnos prema razvoju mladih i gradjenju karijere izumire.

oldtajmer 16:47 26.07.2007

generacije

Ja bih rekao ako se Olivera cascavala celom Milkom za polozenu Elektroniku kod Caje, da moze biti negde izmedju 72 i 75-tog. Znaci rane tridesete. Jesam u pravu? Ta generacija jeste stasala sa karijerom bas oko 99.

Olivera Vujnović 16:57 26.07.2007

Re: generacije

70-to. Diplomirala 94. Do 99 vec bila IT menadzer za jugoistocnu evropu u stranoj firmi. Zar to nije dovoljno za stasati?

oldtajmer 17:16 26.07.2007

Re: generacije

Dobro, promasaio sam za par godina - slika me prevarila :)

Zar to nije dovoljno za stasati?

Ja mislim da ovo sto sam rekao ide u prilog tvojoj tezi a ne kontra?

Olivera Vujnović 17:21 26.07.2007

Re: generacije

Pa ide. By the way, hvala za kompliment

Goxy 18:45 26.07.2007

Re: generacije

70-to. Diplomirala 94. Do 99 vec bila IT menadzer za jugoistocnu evropu u stranoj firmi. Zar to nije dovoljno za stasati?

A ja se jadan citav zivot trudim da ne prodam dusu djavolu i ne postanem menadzer :). Vise mi se svidja da se bakcem tehnologijom, a ne sastancima, ljudima, procesima i procedurama.

Atomski mrav 18:48 26.07.2007

Re: generacije

Goxy, ne samo to. Kao menadžer, moraš preuzeti i određene odgovornosti... e to je nekad prava muka, a na muci se poznaju junaci :)

Atomski mrav 18:50 26.07.2007

Re: generacije

70-to. Diplomirala 94. Do 99 vec bila IT menadzer za jugoistocnu evropu u stranoj firmi. Zar to nije dovoljno za stasati?

A čime se trenutno baviš? Ima li potražnje za IT stručnjacima? :) Pominjala si SAP u nekim ranijim postovima...

Goxy 18:58 26.07.2007

Re: generacije

Goxy, ne samo to. Kao menadžer, moraš preuzeti i određene odgovornosti... e to je nekad prava muka, a na muci se poznaju junaci :)

Odgovornosti na pretek sa ili bez menadzerske titule :). Sve zavisi doduse...Lako je biti menadzer kada imas mali broj pametnih ljudi koji su dobro placeni da rade za tebe pa ne moras da ih bejbisitujes. Problem se jedino javlja kad za tebe radi copor debila, a jos vise kad je onaj iznad tebe jos veci debil sto je obicno slucaj :). Middle management hell... Zato se i dvoumim sta dalje u zivotu. Mozda da batalim tehnologiju i postanem coban na Novom Zelandu. To mi nekako zvuci primamljivo.

Brooklyn 19:04 26.07.2007

Re: generacije

Pointy-Haired Boss ? :))))))))))))

Goxy 19:05 26.07.2007

Re: generacije

Pointy-Haired Boss ? :))))))))))))

E to, bas sam o tome mislio malopre, ali reko necu Dilberta da pominjem :).

Brooklyn 19:15 26.07.2007

Re: pa

Do 30-te covek skupi dovoljno znanja da moze prodati strucni rad. U mojoj kompaniji u Beogradu, a i ovde u Londonu prosecni menadzer ima ispod 30.

nije to sporno, samo sam se pitala sta podrazumevas pod stasavanjem, posto je to jedna od onih opstih reci sto svako moze da smatra nesto drugo. [manager je druga od tih reci :) ]

either way, mislim da su oni koji su u kasnim 20-im itekako imali od cega da beze, a ne samo da idu za karijerom.

Goxy 19:24 26.07.2007

Re: pa

U mojoj kompaniji u Beogradu, a i ovde u Londonu prosecni menadzer ima ispod 30.

Zato sto vas nadju mlade i lude i zeljne dokazivanja. Daju vam titulu i malo vise para i ocekuju da radite 15 sati dnevno. A to jedino moze covek od 25-30 leta koji jos nije shvatio da sustina zivota nije u manijakalnom radu niti ima decu niti obaveze takve vrste i misli samo o karijeri. Sve je to u redu dok ne shvatite da onaj sledeci nivo menadzmenta iznad vas ima najmanje 45 godina i da su se lepo ugnezdili u svojim poslovima, tako da koliko god ste dobri, nema vam pomaka gore. Iako radite tri puta vise od njih, oni ubiru platu, bonuse i priznanja.

Olivera Vujnović 21:33 26.07.2007

Re: generacije

Ja se bavim uticajem IT inovacijama na biznise i strategijskim planiranjem IT-a u consumer goods biznisu.
to bi znacilo da posmatram kuda se krece IT, ekonomija, politika u svetu i onda smislim sta je to sto moze imati uticaja.

Olivera Vujnović 21:45 26.07.2007

Re: generacije

Mislim da je to sasvim OK izbor. Moj prijatelj koji je vrlo 'techy' kaze - 'ili si Geek ili ides u management. '

oldtajmer 22:12 26.07.2007

Re: generacije

Pa ide. By the way, hvala za kompliment

You're welcome! Moracemo da se linkedinujemo ;-)

yu1bcd 22:44 26.07.2007

Re: generacije

70-to. Diplomirala 94. Do 99 vec bila IT menadzer za jugoistocnu evropu u stranoj firmi. Zar to nije dovoljno za stasati?

Gospodjo, ja sam generacija 1963 i na ETF BGD diplomirao sa 22 godine! Kariera na racunarima sa puno putovanja u inostranstvu. 1978 godine odselio u Ljubljanu i bio tehnicki direktor Iskra-Delta racunara. Posle toga Institut "Jozef Stefan" i sopstvena privatna firma. Popusio na dotcom crash-u i od lokalnih prevaranata. Penzionisan mladjan od novembra 2006.

Nazalost ste na najboljem putu da promasite najbitniju stvar u zivotu - decu. Govorim vam iz sopstvenog gorkog iskustva. Nedavno sam cuo podatak, da se fertilnost zena drasticno smanjuje posle 35 godina. Moja prijateljica je nedavno uhvatila zadni voz sa 49. Opasnosti genetskih poremecaju rastu sa staroscu muskarca.

Pre mesec dana sam bio valjda jubilarni 100. put u Londonu. Kum Jagodinac doktorirao finansije i radi u City. Cerka mu studira teoretsku fiziku na Imperial Colege. Uvek napunim baterije u njihovom okruzenju. Sutra idemo do prijatelja u Kopru na more i da malo prevaspitavamo tromesecnog samoyeda! A onda ocekujemo mlade Novosadske studente u LJ. Posle toga Minhen i Poljska. Nije dosadno u EU Euro penziji!

Olivera Vujnović 07:11 27.07.2007

Pa necemo nista da promasimo

Radi se i na tome.

nsarski 00:16 26.07.2007

Postovana Olivera,

emigracija nije pocela onomad - ona postoji odkad i mi i jos ohohooo pre toga. Recimo, u Galvestonu, Teksas, postoji Serbian Cemetery - srpsko groblje nekih zaboravljenih emigranata i moreplovaca. Ne kazem da su oni bili vazni, ili da su imali vizit-karte (nije ih imao ni Tesla, verujem). Da smo se rastrkali po svetu - jesmo.
I tvoj point je odlican: sve cesce i poneko iz Srbije ima ozbiljan status u inostranstvu. Najzad, pola stanovnistva Grcke zivi nedge drugde, ali tek kad je Onazis (ili neko slican) postao poznat, Grke su poceli da gledaju kao narod koji ima nesto vise nego moussaka, calamari i opaaaa!

Dejan K. 00:50 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

U Americi je drugacija emigracija od one u Evropi... U Ameriku se odlazi da se ostane, zauvek... u Evropi su svi "na privremenom" radu, makar i ne bilo tako.

Imao sam priliku da upoznam u Americi sve vrste nase Emigracije... od onih koji su 3-4 generacija Amerikanci, ali jos uvek u Crkvu dolaze (najstarija Srpska Crkva u Americi je podignuta u Jackson-u, CA, pre skoro 125 godina), pa sve do ove danasnje emigracije koja je takodje pobegla i od ratova ali je otisla i iz ekonomskih razloga. Generacije ETF igraju fudbal nedeljom u Los Angelesu, jedna protiv druge... sa Pozorisne i Filmske Akademije ima toliko ljudi da se moze napraviti nekoliko odlicnih filmskih ekipa... i tako je i u Njujorku a o Kanadi i da ne govorim. Naravno ima nas po celoj Americi (da se Nsarski ne oseti zapostavljenim)!

Nasi su bili uspesni i ranije... nije uspeh u emigraciji poceo sa sadasnjim generacijama. Dugogodisnji predsednik GILLETTE-a je bio Srbin Salatic iz LA-a. Predsednik OMAHA Inurance je bio do pre nekoliko godina gospodin Delic. Ima jos mnogo takvih primera. Mi smo odlicni kada izadjemo iz naseg miljea... ko zna zbog cega je to tako...

Bojan Zdravic 02:27 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

Da bas prolazim pored tog srpskog groblja kada idem na plazu u Galvestonu, svratio sam u crkvu nekolio puta. Uglavnom tu dolaze stariji ljudi, 2 i 3 generacija, koji vise i ne znaju srpski jezik, vrlo su simpaticni, vec su postali 100% Ameri, nemoguce je primetiti da su srpskog porekla.

Da, slazem se sa tobom Dejane K. da se u Ameriku dolazi da se ostane, nikako na privremeni rad kao u Evropi. Mada je Evropa vec jedna drzava, uskoro ce i Srbija postati deo EU, tako da taj termin privremeni rad u inostranstvu polako gubi na znacaju. Ocigledno sve ide ka globalizaciji. Licno, ja sam pristalica globalizma, mislim da ce doneti boljitak za sve, ukljucujuci i mir u svetu.

Nadovezao bih se i na post Dejana Bizingera, mislim da je skroz u pravu kada kaze da je u Srbiji previse pesimizma i negativizma. Misljenja sam da je to u stvari i najveca barijera da se promene izvrse u Srbiji. Zaista meni sa strane izgleda vrlo jednostavno, na koji nacin brzo i lako izvrsiti promene u drustvu i uvesti demokratiju u Srbiju. Upravo taj decenijski pesimizam i negativizam ne dozvoljava ljudima, da poveruju u takvo jedno lako i jednostavno resenje. Jer to resenje je suvise jednostavno i prosto, te ljudima i izgleda kao utopija. Decenijske predrasude su u pitanju.
Primera radi DB decenijama terorise i lividira ljude po Srbiji (ukljucujuci i Premijera) bavi se kriminalom, potpuno je beskoristan i stetan za Srbiju, rak rana drustva sa kojom se ne moze ni pod razno uvesti demokratija u Srbiju. Kad kazes ljudima da to treba ukinuti jer je stetno i beskorisno po drustvo, ljudi te gledaju kao budalu upravo zbog tog visedecenijskog stecenog pesimizma i negativizma, jer su navikli da zive sa time, bez obzira koliko je to steno po drustvo. Iako se slazu da bi bilo bolje da nema DB i KOS, jednostavno nikome i ne pada na pamet da bez toga moze i treba da se postoji. Mnogi kazu, ma gde ces covece da ukidas DB, pa to ne mooooze!!! Ma to je utopija, bez DB-a nece biti ni Srbije, Srbija je DB - DB je Srbija!!! Znate, moramo da "procistimo" i "reformisemo" sluzbe. Tako se oni reformisu i prociscavaju 60 godina, a Srbija ostade policijsko/komunisticka drzava.
Ja bas mislim da je kljuc u tome, ukidanje DB i KOS, otvaranje svih dosijea i lustracija, i tek onda ce Srbija postati demokratska zemlja. Zvuci vrlo jednostavno, a i jeste jednostavno.

Pozdrav
Bojan

nsarski 02:38 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

Bojane, gde ides na plazu tamo?
Ja sam isao na vrhu Seawall-a, tacno preko puta Holiday Inn-a - daleko od gomile, a pridje se autom. Blizu UTMB-a.

Nevena 07:37 26.07.2007

Sve vrste emigracija

....Jedino mi je bilo jasno da je moj deda bio partizan, pa je ostao, a taj tamo neki nije bio partizan, pa je morao da ode...

I tako, nadjose se i u emigraciji i cetnici i partizani i nedicevci i ljoticevci, i....

U stvarnosti, svi su emigranti iz jednog te istog razloga u emigraciji a to je da ih je prognala POLITIKA. Posle Drugog Svetskog rata politika otimacine komunista, u vreme Broza ekonomske ''reforme'' komunista, devedesetih politika rezima SM. Kako primecujem trenutno imamo pojavu tranzicione emigracije jer tranzicija nikako da se dogodi, Srbija nikako da se transformise jer to ne odgovara komunistima. I dalje nam majcica Rusija gasi pozare, odrzava teritorije, ljuschka nas kao prava majcchica poschto smo je izmolili i ispreklinjali da nas ONA ''spase''. - Majko nasa...''

A postoje i dve vrste emigracije. Ona stara (Drugi Svetski rat) koja je svojim rukama i sa svojih deset prstiju sebi obezbedila neki mir TAMO DALEKO, i ona nova koja je zbog rezima SM prihvacena uz pomoc vlada drzava ''trulog Zapada'' koje su odmah obezbedjivale stanove, dzeparac za njihovo uredjenje, kurseve jezika, posao....Barem tako je bilo u Zapadnoj Evropi i tu je razlika.

Secam se kada je pristigla ova poslednja ''kategorija'' . Na jednoj izlozbi u Hagu o Hilandaru bila sam svedok kada je pristupio jedan bracni par iz Sarajeva. Na ulazu zena je uzviknula muzu: - Hvataj veze, Vlado!", da bi se ''Vlado'' vrlo brzo nasao u drustvu diplomatije, u drustvu ooo tako vaznih ljudi. Onda je Vlado za vrlo kratko vreme otvorio firmu ''Savetodavni biro''. Kako domacini ove zemlje nisu navikli da ih savetuje neko ko je pristigao iz komunisticke zemlje (pri tom se jos i prestavlja kao ''Rus'' poreklom) firma je vrlo brzo ugasena kao nerentabilna.
Onda je ''Vlado'' otvorio drugu ''firmu'' ali sada malo rentabilniju. Uz to, od drzave kao nove domovine on prima uporedo i socijalnu pomoc koja i nije bas tako mala i od koje citave porodice zive u toj zajednickoj novoj domovini.
Tako su komunisti polako ali sigurno na ''truli Zapad'' uvezli komunisticke navike. - Uzmi sve sto ti zivot pruza, danas si rusko-balkanski komunista, sutra zapadna lopuza.
Stara emigracija setno posmatra ''uspesnost'' razmena vizitnih kartica novopridoslih zemljaka i seca se ranog ustajanja i kasnog leganja u krevet zaleci sto se tako rano rodila i u pogresno vreme. Novopridosli emigranti poput Vlade sada staroj emigraciji i njihovim zapadnim partnerima ukazuje na ''nedostatke sistema Zapada'' jer jednom komunista, uvek komunista.
Pretpostavljam da ce zato iz novonastalih drzavica sa prostora bivse SFRJ uvek pristizati emigranti a koji ce bezati sada od ''zutih'' jer su se crveni prefarbali.

Olivera Vujnović 07:52 26.07.2007

Sigurno ste u pravu

Migracije postoje oduvek. I tacno je da su nasi ljudi bili talentovani i ranije. U ostalom, svi su se borili za neke svoje ciljeve. Mnogi ih i postizali.

Bojan Zdravic 14:54 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

Nsarski,

Idemo uvek na State Park Beach, to su najuredjenije plaze, vozis jos nekoliko milja na Zapad od mesta koje si ti posecivao, super je uredjeno, ima travnjake, BBQ ne moras da vuces od kuce, tusevi... sve sto treba. Ovo leto je bas prijatno, samo nekoliko dana su bile velike vrucine, ne prelazi 95 F, zvuci neverovatno da je toliko toplije u Srbiji nego u Teksasu. Mada je tek Juli, ovde leto traje do Oktobra.

Ti zivis isto ovde negde na Jugu, koliko sam shvatio iz tvojih postova?

nsarski 15:29 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

Pa, uslovno govoreci, na jugu. U St. Louis-u, Mizuri, ali sam nekoliko godina saradjivao sa ljudima na UTMB, pa sam odlazio cesto tamo. Naravno, pecanje snappera nisam propustao - ima brod Texsun II koji vozi na deep sea fishing - fenomenalna stvar!

Dejan K. 16:36 26.07.2007

Re: Postovana Olivera, - Bojane - Nsarski

I mene si zbunio sa tim odlaskom na plazu, jer ta Crkva nije blizu okeana...vec je vise na Istoku i u planinskom delu Kalifornije... ako mislimo na istu Crkvu...

nsarski 17:33 26.07.2007

Re: Postovana Olivera, - Bojane - Nsarski

Radi se o drugom mestu - Texas, a ne o Kaliforniji.

Dexter 18:03 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

@Bojan

Potpuno ste u pravu - DB je rak rana Srbije.
Problem je sto su "poceli da se druze" i sa "americkim DB-om", pa nemoz' lako da ih se resis.
Dokazi:
-Jovica Stanisic je na slobodi(uz garancije americke vlade) i niko ne pita za njega tako da moze slobodno da rovari po Srbiji.
-Rade Bulatovic nosi backup baze DB-a u Ameriku i nema veze.
-ex americki ambasador Montgomeri uz pomoc srpske vojne bezbednosti produkuje laznu duvansku aferu u hrvatskom Nacionalu i pomaze kobnu hajku na Zorana Djindjica

yu1bcd 22:48 26.07.2007

Re: Postovana Olivera,

Srbi nisu imali preterane potrebe po ekonomskoj emigraciji zbog bogatog poljoprivrednog zaledja! Dalmatinaca ima rasutih po celom svetu. Cak i Slovenaca! Da ne spominjem Jermene od moje gospodje...

Dejan Bizinger 00:30 26.07.2007

Pecalba

Ziveti i raditi u inostranstvu donosi i prednosti i nedostatke, kao i vecina stvari u zivotu. Za ono sto vredi, vredi se i pomuciti. Uspeti u inostranstvu je za nekog teze a za nekog lakse nego u Srbiji, zavisi od osobe. Nisam jos ziveo i radio u inostranstvu ali voleo bih da imam to iskustvo. Lepo je cuti srpski jezik u inostranstvu i pricati sa ljudima iz Srbije koji su nasli svoj put. Svaki covek iz Srbije predstavlja Srbiju u svetu, samo mnogi to ne znaju ili nece da razumeju. Raditi u inostranstvu kao sto Olivera iz svog posla moze da posvedoci, donosi i neke poslove i poslovna zaduzenja kakvi jos ne postoje u Srbiji jer ne postoji potreba za tim. Mislim da najveca razlika najveceg broja ljudi "ovde" i "tamo" nije u kolicini novca koji poseduju jedini i drugi vec u "mindset"-u koji imaju. U Srbiji je dosta pesimizma i negativizma medju ljudima a na Zapadu se promovise entrepreneurship i intrapreneurship, fura se "can do" i "go get 'em, tiger" stil.

Sigurno da u inostranstvu nije lako ali je jos veca cinjenica da se malo ljudi vraca u Srbiju jednom kada iz Srbije odu. Barem ne pre penzije. Jer, otisli su tamo na privremeni rad, jel' te?

Nevena 15:36 26.07.2007

Re: Pecalba

Dejan Bizinger
....
.Sigurno da u inostranstvu nije lako ali je jos veca cinjenica da se malo ljudi vraca u Srbiju jednom kada iz Srbije odu. Barem ne pre penzije. Jer, otisli su tamo na privremeni rad, jel' te?

A ko je kriv zbog toga sto se niko ne vraca u Srbiju? Da nisu to slucajno emigranti koji su otisli pre nkeih davnih godina?

m.agrippa 17:53 26.07.2007

Re: Pecalba

Ja lično znam samo jednu osobu koja se vratila - a on se vratio pre nekoliko dana. Otišao lik pre par meseci u BG "na odmor" i našao sebi posao. Ode čovek nazad u Kanadu, rasproda šta je imao, spakuje kofere i pravac BG.

U Kanadi je završio za inženjera robotike. Uvalio se kod nekih stranaca za 4000 evra mesečno. Ej, to je u Kanadi plata boli glava (prosek 1000 evra), a ne u Srbiji. 6 meseci teren, 6 meseci BG. Uskoro pali za Kazahstan da odradi terenskih 6 meseci.

Mnogo ljudi bi volelo da se vrati ali je to veoma teško zbog obaveza - posao, mužev/ženin posao, krediti, mortgage, pa još ako klince imaš i oni idu u školu... a crnčili su 10 godina da bi konačno imali neki normalan život.

Ko ne bi voleo da živi u Srbiji i da ima posao od kog može komotno živeti?

kiko 10:31 27.07.2007

Re: Pecalba

U oktobru se vracam u Srbiju sa "privremenog rada u inostranstvu". Jos se nisam ni vratio, a vec sam poceo da se kajem zbog te odluke. Toliko o povratku, kao temi.

Olivera Vujnović 10:40 27.07.2007

Kiko

Srecan ti povratak.

Ima lepih strana: Zamisli samo koliko ce tvoj CV da izgleda atraktivno sa inostranim iskustvom. Pa onda lepo vreme ( ne znam gde si sada, ali mene ovde ubi kisa), pa onda prijatelji, rodjaci i naravno - nasa klopa !!!

kiko 12:38 27.07.2007

Olivera

Hvala.

Zbog tih lepih strana smo supruga i ja i odlucili da probamo (jos jednom) u Srbiji, ovog puta u pojacanom sastavu (desetomesecni decak, kome ce ovo biti prvi dolazak u...hm, domovinu?). A sto se CV-a tice, i sama znas da je on bitan samo u onoj prvoj, fazi poziva na razgovore, a taj posao bi odradio i moj stari, CV bez inostranog iskustva. Ono sto me konkretno plasi kada je u pitanju povratak su te svakodnevne, naizgled sitne, ali bitne stvari - salteri i uopste nemoguca administracija, nekultura, nervoza, kolektivna depresija.

Pozdrav iz Skandinavije

kolega (ETF) Kiko

p.s. i umalo da zaboravim: vidimo se na yahtici

Shumar 00:48 26.07.2007

emigracija

Srbi su se razlicito snashli u emigraciji.

Ima uspeshinih, i o njima se cesto govori, busaju se pritajeni nacionalisti svojim ponosom.Naravno, ima dobar deo tih uspeshnih koji posle nekog vremena bankrotiraju i onda se o njima vishe nishta ne cuje, Zaboravljeni su i baceni u tamni kutak stida od siromashtva, koji je prava sablazan na bogatom zapadu.

Moj rodjak je postao urednik manje TV stanice u jednoj EU zemlji.Ozenio se, dvoje lepe dece.uzeli su kucu na kredit.Dvoje lepih automobila. A onda, onda je on hteo da bude svoj, nije zeleo da objavljuje neshto sto nije bas odgovaralo cinjenicnim stanjima.Poceli su da lobiraju protiv njega, odjednom su se setili da je Srbin (to je bi argument) uskoro je dobio otkaz.Kuca je bila, dakako uzeta na kredit i eto belaja: kuca mu je oduzeta, rate za nju nije dobio natrag.Vratio se, tuzan i razocaran u beograd, eno ga zaliva bashtu u staroj roditeljskoj kucici, al su mu deca zato srecna i bezbedna.Dok ne odrastu, predpostavlja.

Ima dakle razlicitih prica. Nije sve zlato sto sija.

Ima jako puno nashih devojaka koje rade kao prostitutke, specijalno u Italiji.Tuga da te uhvati.Neke su se dobro snashle, hodajuci po skupim barovima, ali gro njih je zavrshili na ulici sa ukrajnkama, albankama i moldavkama...

Cak i veliki genijalci poput Nikole Tesla su tuzno zavrshili u hotelskim sobama zapadnih velegrada.

Naravno, cast izuzecima., ali oni su sve redji.Nije sve u novcu....srecno ispunjeno srce je i u casti i dostojanstvu.A to je ono sto na zapadu cesto nedostaje, pa mazu oci novcem i laznim materijalnim bogatstvom ubedjujuci se medjusobno da su srecni..Dakako i tamo postoje izuzeci koje ne cine pravilo.

Dejan K. 01:59 26.07.2007

Re: emigracija

Tesla je ziveo u najboljim Njujorskim Hotelima, kao na primer Waldor Astoriji (ne danasnjoj, vec nekadasnjoj na drugoj lokaciji) a umro je u Newyorker-u, koji je tada bio jedan od najboljih. U to vreme su mnogi ljudi ziveli po hotelima, uglavnom bogati.

kuki 02:16 26.07.2007

Re: emigracija

Nekoliko uobicajenih predubedjenja koje ljudi iz Srbije imaju o Srbima u inostranstvu:
uspesan = bogat kao krez
emigrant = najnizi poslovi
emigrant = tuga
zapad = materijalno
zapad = nema srce (povezano sa emigrantskom tugom)
A stvarnost je da smo svi uspesni jer imamo ono sto nedostaje u Srbiji: normalan posao koji je adekvatno placen, priznanje adekvatno tvojoj vrednosti i zaslugama, socijalnu sigurnost, prilike koje su limitirane samo tvojim kapacitetom i zeljom da ih iskoristis, slobodu duha (misljenja i govora), zivot u sredini visokih moralnih i etickih normativa, stabilni pravni sistem, politicki sistem na koji moze da se utice, itd.

Shumar 02:48 26.07.2007

Re: emigracija

ustvari, iskreno, mnogi moji drugari koji su zapalili u inostranstvo imaju zlatno pravilo :

ne druzi se sa svojima iz Srbije ( tada Jugoslavije) i izbegavaj ih, nakacice ti se i sputati u "uspeshnom napredovanju."

izbegavaju emigrantska okupljanja i ne druze se sa ljudima iz Srbije.

Nije da ih se stide, nego su im cesto teret.

jumping_genes 03:05 26.07.2007

Re: emigracija

kuki
Nekoliko uobicajenih predubedjenja koje ljudi iz Srbije imaju o Srbima u inostranstvu:
uspesan = bogat kao krez
emigrant = najnizi poslovi
emigrant = tuga
zapad = materijalno
zapad = nema srce (povezano sa emigrantskom tugom)
A stvarnost je da smo svi uspesni jer imamo ono sto nedostaje u Srbiji: normalan posao koji je adekvatno placen, priznanje adekvatno tvojoj vrednosti i zaslugama, socijalnu sigurnost, prilike koje su limitirane samo tvojim kapacitetom i zeljom da ih iskoristis, slobodu duha (misljenja i govora), zivot u sredini visokih moralnih i etickih normativa, stabilni pravni sistem, politicki sistem na koji moze da se utice, itd.

odlicno sroceno!

kuki 03:10 26.07.2007

Re: emigracija

Kao i svuda, biras drustvo i to nema nikakve veze odakle je ko.

sheila 07:09 26.07.2007

Re: emigracija

Bravo za kukija i shumara. obojica/oboje ste 'hit the nail on the head'.

Mi smo sebi odabrali zemlju gde cemo da zivimo jer smo se zaljubili u nju. Srbiju, kao i svoju familiju volis uvek i zauvek, iako te puno puta sputava i kvari imidz i planove. Svoju usvojenu domovinu dozivljavamo kao mlado, zgodno, perspektivno, sarmantno i nevidjeno sexy cheljade u koje smo zacopani do usiju. Uz nju se ostvarujemo na najbolji moguci nacin i volimo sebe kakvi smo kad smo u njoj. I u materijalnom i u duhovnom i gotovo svakom drugom pogledu. Najlepse od svega sto nam decica odrastaju neopterecena negativnom energijom, koje primecujemo na pretek svaki put kad se nadjemo u zavicaju. Uprkos tome, moram da kazem da po mome skromnom misljenju primecujem pozitivne pomake u Srbiji i uverena sam da ce ona jednog dana postati sjajno mesto, ali verovatno ne za mog zivota. Deca ce imati nekoliko pasosa pa nek sebi jednog dana biraju zemlju, i ako to bude Srbija, so be it. Vazno je da budu srecni, kao sto smo mi sad :)

Inace, Olivera je donekle u pravu, profil emigracije se definitivno promenio, barem od pre 15tak godina naovamo, ukljucujuci i London, gde sasvim slucajno situaciju poznajem i vise nego sto bih to zelela. Mozda se ekipa promenila zato sto sada da bi se dobila boravisna i radna dozvola bilo gde, covek mora da ima strucno obrazovanje koje se trazi u datoj zemlji.

Olivera Vujnović 08:13 26.07.2007

Ja se nekako slazem s Kukijem

Moja ekipa u londonu je sarenolika. Neko ti odgovara, a neko ne. Ne pitas se mnogo odakle je ko. Jedino sto vodis racuna je da dopustis da svako bude ono sto jeste, ukljucujuci i tebe.

m.agrippa 17:55 26.07.2007

Re: emigracija

politicki sistem na koji moze da se utice, itd.

Deder, reci kako! Ubih se al ne utičem nikako!

))

bojang 00:34 27.07.2007

Re: emigracija

Ja sretoh lika pre jedno godinu dana koji mi rece nesto kao "eto, k'o svi Srbi, vozim kamion."

Trica 02:20 26.07.2007

Pre mnogo godina

sam u dalekoj Sri Lanki upoznao Prof. Čedomila Veljačića koji je tada već nekih 20 godina živeo u toj zemlji kao budistički isposnik. Ovo nije ni mesto ni vreme da pišem o tom predivnom čoveku i koliko je na mene uticao, ali mislim da nije off-topic da citiram jednu njegovu rečenicu, na teme emigracije, domovine, nostalgije, patriotizma, itd.
Pitao sam ga, "dobro, profesore, vi ste bukvalno u trenutku doneli odluku da se nećete više vraćati u Jugoslaviju i evo vas ovde već dve pune decenije. Zar se nikada niste uželeli domovine?"
"Domovine? Ja nikada nisam znao što je to domovina ili domoljublje... U sjećanju su mi uvek ostale slike zavičaja i to je jedino za što sam još uvek vezan... zavičaj".
Nikada nisam zaboravio tu finu razliku (da ne kažem, "distinkciju"

- "zavičaj" vs. "domovina".
Nakon što sam više od pola svog života proveo izvan granica "domovine", evo, i meni ostaje samo "zavičaj".
I dobro je da je tako. Ništa ne bih menjao.

nsarski 02:22 26.07.2007

Re: Pre mnogo godina

E, Trica, Cedomil je moj omiljen lik. Ako mozes da napises nesto vise o tom susretu, bio bih ti zahvalan. MIslim, forma bloga bi bila idealna :)

Shumar 02:56 26.07.2007

Re: Pre mnogo godina

Trica
sam u dalekoj Sri Lanki upoznao Prof. Čedomila Veljačića koji je tada već nekih 20 godina živeo u toj zemlji kao budistički isposnik. Ovo nije ni mesto ni vreme da pišem o tom predivnom čoveku i koliko je na mene uticao, ali mislim da nije off-topic da citiram jednu njegovu rečenicu, na teme emigracije, domovine, nostalgije, patriotizma, itd.
Pitao sam ga, "dobro, profesore, vi ste bukvalno u trenutku doneli odluku da se nećete više vraćati u Jugoslaviju i evo vas ovde već dve pune decenije. Zar se nikada niste uželeli domovine?"
"Domovine? Ja nikada nisam znao što je to domovina ili domoljublje... U sjećanju su mi uvek ostale slike zavičaja i to je jedino za što sam još uvek vezan... zavičaj".
Nikada nisam zaboravio tu finu razliku (da ne kažem, "distinkciju" - "zavičaj" vs. "domovina".
Nakon što sam više od pola svog života proveo izvan granica "domovine", evo, i meni ostaje samo "zavičaj".
I dobro je da je tako. Ništa ne bih menjao.

Da i ja sam od Veljacica gutao "Pesme prosijaka i prosijakinja."
Posle sam upoznao Dushana Pajina i Radu Ivekovic.

Valja primetiti da se Cedomil razocarao u budizam ( izvorni *thera vada" nije uspeo da pronadje) kao religiju i skinuo je monashku odoru, te napustio budisticko monashtvo kao takvo, kao organizaciju

takodje vidi jednog od pionira "zapadnog budizma" koji ga je takodje iz slicnih razocarenja napustio :

ovde

Shumar 03:01 26.07.2007

Re: Pre mnogo godina

evo kako se na sanskritu broji do deset :

Veljacic je pisao da " Ko sam ?" na sanskritu skoro isto zvuci i znaci kao na srpsko-hrvatskom :
Sanskrit je : " ko ham"?

Trica 06:01 26.07.2007

Poštovanje

Nsarski i Shumar,
Mislim da bih dibidus uzurpirao Oliverin blog ako bih počeo da pišem o "čika Čedi" (tako ga je zvala 5-godišnja Maja, kćer jednog predivnog služenika YU ambasade u Kolombu u to vreme...) .
Tek, jednom ili dvaput u životu ti se posreći da naidješ na čoveka koji je potpuno prevazišao telesnost i ovozemaljsku muku postojanja. Čoveka koji je otelotvorenje čiste ljubavi i altruizma. A da pritom može da te podučava, bilo da je tema Schoppenhauer ili Chopin; Hegel ili Heidegger; Dostojevski ili Hesse (Veljačić ga je zvao "prvi Europski hipik"! ) .
Teško mi je da pišem o njemu, a da ne zasuzim, ko najgora p...ka!

Evo, dok pišem ovo, u sluškama mi odzvanja Jarrett (hvala Shumar!)... eto ga još jedan "vanzemaljac"... kao što je bio Trane, ili Duke, Billie... J.S. Bach....Basho

I hebiga, to je to... Što je najčudnije, ja sam duboko ubedjen da svi sve znamo. Kako treba i kako ne treba. Kako se može i kako se ne može. Treba samo pogledati sebi u lice (ako treba, upotrebiti ogledalo). I sve je jasno. Šta je dobro i šta je zlo. Kako ići napred, a kako cupkati u mestu. Samo što se prečesto prepustimo nekim niskim strastima, a najniža od svega je taj hebeni EGO... Ja, pa ja... Hoću da imam sve. ... Da budem najpametniji, najvoljeniji, naj, naj ,naj... Nije red sad da spominjem neke blogere koji su toliko srasli sa svojim image-ima, da je to već smešno.
Joooj, izvinite, počeo sam da se proseravam.

Inače, tačno je da je se Veljačić (Bhikkhu Nanajivako) razočarao u svoje Theravadine na Sri Lanki. Dozvoilte samo jednu ispravku. Nikada se on nije razočarao u svoje principe i osnovna verovanja, već u Theravada sveštenike na Sri Lanki koji su svim srcem uzeli učešća u gradjanskom ratu (protiv hinduističkih Tamila, koji se od 1983. bore za nezavisnost severnog dela Sri Lanke). Nije, siromah, mogao da svari činjenicu da su se najviši predstavnici budističke hijerarhije na Sri Lanki tako olako prihvatili oružja i mržnje....
Zato je, na kraju, i pobegao u ... Kaliforniju! Ovde sam dužan jedno objašnjenje: njegova kćer, Snježana Veljačić Akpinar, je dugo bila profesor u Kaliforniji i insistirala je da on dodje tamo zbog zdravstvenih razloga. Prvo ga je vid izdao (imao je operaciju katarakte u San Franciscu), a potom i drugi organi.

Ne znam da me je iko u mojih 40 i plus godina toliko dirnuo, kao Čika Čeda.
Ako je onako kao što mi je on pričao, onda je otišao u paranirvanu, da se nikada više ne rodi/reinkarnira. Kao što je Buda učio, život je patnja, a patnja dolazi iz neznanja i sulude želje za postojanjem.

Nadam se da se nikada više neće reinkarnirati. Jer, to je i želeo. Kao kad ugasiš sveću. Nikada više.

Imam puno priča (i fotki) sa njim, ali o tom - potom.
Drago mi je da ga se barem neko u Srbiji seća.
Nsarski, doduše, nije u Srbiji... ali zna(š) šta hoću da kažem.
Ako dolaziš u NY - javi se.

Shumar 07:28 26.07.2007

evam me suttam.

Vazno je da se Cedomil nije razocarao u Budhu, a za budizam cemo lako :))

odgovorio sam ti na Boyaninom blogu, idi pogledaj tamo

naravno da svi odgovori leze u nama, jer nirvana je vec data rodjenjem (svaki covek je vec Budha, ali toga nije svestan), zato i napisah da su ljudi savrsheni po prirodi,samo to treba da otkriju.

vidi u mom profilu :

"Are you God?" they asked the Buddha.
"No," said the Buddha.
"Are you an Angel, then?"
"No, I'm not."
"A Saint?"
"Oh no," he said.
"Then what are you?"
The Buddha said, "I am awake."

ljudi nekada imaju ocekivanja, predrasude, koje su cesto proizvod pravog unutarnjeg neznanja,obmane,tako da dolazi do razocarenja.
nepotrebnih razocarenja.

i ne zaboravi, ko god uperi prstom u nekoga , ona ostala tri (koja su savijena) bivaju uperena u njega

usamljen se dakle kreci kao nosorog (iznutra)

nema uvredjenih, nema povredjenih, nema uvrede.....mir. ( nakon svega)

Kazezoze 08:21 26.07.2007

Poštovanje Trici

i Chedomiru Veljachicu, a o njegovim 'izazovima samovanja' malo vishe mozhete prochitati ovde, a shto se tiche ega, odnosno kako se osloboditi svog ega, to je cilj kojem budizam tezhi.

))

samurai jack 09:30 26.07.2007

Re: Poštovanje

cedomil veljacic je promenio i moj zivot.
citirao sam ga u svom diplomskom nekoliko puta i zbog toga se posvadjao sa jadnim predsedavajucim komisije koji je mislio da je cedomil 1 obican hipik...

ceo zivot cu citati njegove knjige.

trica, zbog nas moras napisati nesto vise o vasem susretu i dati fotografije.

sve bih dao da znam kako je razmisljao u godinama pred smrt, gde ga je odvela metafizika morala posle napustanja budistickog "ethosa"...

da ne spominjem kako si mi ulepsao prepodne, trica..

Nevena 16:34 26.07.2007

Re: Pre mnogo godina

http://theravado.tripod.com/cedo.htm

Trica 08:25 27.07.2007

Evo mog predloga

Nije red da više spamujem Oliverin blog, a nisam nešto u fazonu da negde otvaram svoj. Stoga predlažem, ukoliko tebe (i druge koji su se javili sa zanimljivim komentarima glede Veljačića) zaista zanima ova priča, da TI otvoriš prikladnu temu na svom blogu! Naravno, to bi trebalo da bude ipak nešto opštijeg karaktera (npr.,Istok vs. Zapad; Istočne religije i učenja; Šta Hrišćanstvo duguje Budizmu; itd... itd... nemam pojma,lupam... ti ćeš, uostalom, to znati mnogo bolje od mene) . A ja ću se vrlo rado priključiti i sa vama podeliti sva svoja sećanja na susrete i razgovore sa Čika Čedom (bilo ih je više, tokom 6 meseci koliko sam bio na Sri Lanki) . Već sam počeo da kopam po "memoriji pamćenja" i da zapisujem najzanimljivije "minjone". Pa, ako ti se svidja ova ideja, ja ću strpljivo sačekati Nema žurbe, zaista.
Ako imaš neki bolji predlog, slobodno ga iznesi. Ja ću se potruditi da te ne razočaram. Možeš da mi javiš i na "private".
Inače, u Veljačićevoj bibliografiji, pod "intervjui" ćeš naći i moj skromni prilog, u vidu razgovora koji je objavljen u NINu, neposredno po povratku iz Azije, davne 1984. (al se omatorilo!).

http://www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/bibliografija.html

Trica 08:26 27.07.2007

Re: Evo mog predloga

predlog je upućen poštovanom Nsarskom!

kiko 12:52 27.07.2007

Respect

G.Trica, Vama moje najdublje postovanje,

i pozdrav

Trica 09:10 28.07.2007

Re: Respect

Hvala, na lepim rečima, ali, ako ćemo pošteno, ja tu zaista nisam bitan. Ako neko zaslužuje respect svih nas onda je to Bhikkhu Nanajivako.
Iliti, čovek koji je razlikovao domovinu od zavičaja.

Kazezoze 10:17 28.07.2007

Re: Evo mog predloga

vidljiv link

trico, ako si ti pravio intervju sa veljachicem, onda je jasno ko se krije iza tvoga nicka a to zasluzhuje lichni blog ovde na 90dvojci... eto, predlog za restaka !

Trica 02:09 30.07.2007

Re: Evo mog predloga

Kazezose, ja se ne krijem. Eno ti ime i prezime u Čika Čedinoj bibliografiji. inače, taj glupi nadimak su mi nadenuli još u gimnaziji (Bila neka pozorišna predstava, "Sentimentalne trice", u kojoj sam ja, kao igrao glavnu ulogu... ma smejurija, sad kad se setim). Nisam ja kriv. A blog nemam nameru da otvaram. Čekaću Nsarskog da me prozove...
A je l' se možda mi poznajemo?

ArrogantCat 04:39 26.07.2007

lepo primeceno

da se u nasoj emigraciji formira jedna nova kategorija- oni koji nisu otisli pod pritiskom nemogucnosti zivota u srbiji, vec pod pritiskom sopstvene zelje da se ide u novo. skoro pa iz luksuza, bar u odnosu na one koji su otisli ranije. no, DejanOz je ukazao na vrlo znacajnu okolnost da se period nastanka tog novog talasa emigracije poklapa sa globalizacijom poslovanja, te kako se sire trzista korporativnog sektora, tako i poslodavci regrutuju zaposlene iz delova planete koji su ranije bili nezamislivi, a skole na istim mestima traze talente kako bi odgovorile na ovo novo pravilo globalnog trzista rada.

sad, buduci da su te generacije u kasnim dvadesetim, nisu ni one ostale 'uskracene' za bombardovanje, restrikcije struje, sankcije i sl, no bitna je razlika sto ih to nije strefilo u kriticnom trenutku profesionalnog razvoja, odnosno na pocetku karijere. poceci njihovog profesionalnog razvoja poklapaju se sa periodom koji je, bar na pocetku, ukazivao da se moze drugacije, da se moze brze, bolje, dalje...dalje, cak i u geografskom smislu.

i rekla bih da je taj trend zapravo zahvatio dobar deo sveta. ljudi su mobilni, lako se prihvata ideja seljenja iz jedne zemlje u drugu, sa jednog kontinenta na drugi. koncept klasicnog emigranta se polako gubi, ili bar taj termin dobija neko drugacije znacenje. danas ovde, sutra negde drugde i uvek to be continued.

skidanje jednog velikog dela tereta u periodu posle 2000-te omogucio je da jedan deo emigracije uskoci na taj brod i u emigraciju ode iz zelje za ispitivanjem novog i sopstvenih granica, sto svakako ne znaci da ne postoji i dalje znacajan procenat onih koji iz zemlje odlaze jer drugog izbora nemaju.

e sad, ono sto je moje iskustvo sa tim tipom emigranata je to da bas kao sto im ne bi bio veliki problem da se iz profesionalnih razloga iz jedne zemlje presele u neku drugu, tako iz iste kombinacije uopste a priori ne odbacuju srbiju. naravno, na odredjeno vreme. a onda, opet put pod noge :)

Olivera Vujnović 08:11 26.07.2007

ArrogantCat - upravo tako kako ste rekli !

Ja sam upravo takav emigrant. Expat iz Srbije u Londonu. Jedini razlog odlaska je business u kome sam i moja karijera. Da je lako, e pa nije. Ali je dobro sto imamo sansu da rame-uz-rame sa ostalim strucnjacima bunarimmo svoj put.

I toga ce biti sve vise, upravo zbog globalizacije.

Doctor Wu 06:07 26.07.2007

Olivera, znam da je za potrebe

Bloga neophodno napraviti malo dramatike, ali trend definitivno nije nov. Ja sam slično tebi osećao pre 7.5 godina kada sam došao u London. Nije bio St James bar ali je bio vrlo prijatan pub na South Kenu a u društvu nije bilo nikog ispod PhD-ja. Svi su radili dobro plaćene konsultantske poslove i svi su stigle da razmene vizitkarte iako se već godinama znaju (baš sam pre neki dan naleteo na jednu od njih). I, koliko mi je poznato, niko od njih ne ide nedeljom u crkvu.

Olivera Vujnović 08:09 26.07.2007

Raduje me da trend nije nov

Za mene licno to je bilo novo iskustvo. I zato sam se osetila lepo u tom drustvu. Nekim sklopom okolnosti, do sada sam ovde u Londonu upoznavala ljude iz Srbije sa kojima se ne bih bas druzila ni u Beogradu. Ovo je lepa promena.

A za odlazak u crkvu? Pa ne znam sta da kazem, ljudi imaju pravo da odluce da li veruju ili ne.

d j o l e 09:04 26.07.2007

...

Ako ovaj put polozim elektroniku kupujem celu Milku samo za sebe.

Od toga bi knjiga mogla da se napise ... sta je ko prvo pomislio kada je polozio elektroniku ...

Olivera Vujnović 09:58 26.07.2007

Oh da

Ja sam sebe zaista castila milkom. Ali sam podelila sa drugaricom. Svaka je dala po pola marke, nismo imale za celu

d j o l e 10:16 26.07.2007

Re: Oh da

Jedan je dobio golfa dvojku za sesticu iz elektronike ... ja sam se castio velikim osmehom, bas lep osecaj :)

Olivera Vujnović 10:27 26.07.2007

Re: Oh da

Ja dobila od mame zlatne mindjuse. Polozila iz petog puta, al na vreme da ne padnem godinu.
Kakav je to bio nepotreban maltret.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Olivera Vujnović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi