Evropsko informaciono društvo - "i2010"

Dracenine "Mrvice"

U periodu izmedju 2000. i 2005. većina članica EU je uglavnom sprovela aktivnosti predvidjene inicijativom „eEurope 2005". U junu 2005. je predstavljena nova inicijativa „i2010-Evropsko informaciono društvo za rast i zaposlenje" čiji je cilj dalja izgradnja integrativnog informacionog društva uz široku upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Pritom je težište malo pomereno na one oblasti koje su se u proteklom periodu relativno sporije razvijale: javne službe, mala i srednja preduzeća i domaćinstva, tj. privatni sektor.

IKT imaju veliki značaj za privredu. Jedna četvrtina rasta brutonacionalnog dohotka u EU i 40% povećanja produktivnosti otpada na IKT. Rast u ovoj branši je otprilike dvostruko veći nego u ostalim privrednim granama u Evropi. One pospešuju i rast u drugim privrednim granama, budući da posreduju u velikom broju poslovnih i radnih procesa celokupne privrede. Na taj način one značajno utiču na otvaranje novih radnih mesta i standard stanovništva.

Sa usavršavanjem tehnologije, postepeno dolazi do konvergencije uredjaja, mreža i usluga koje se preko njih pružaju, pa i političari imaju obavezu da preduzmu sve što je potrebno da bi se ovaj proces nesmetano nastavio i širio. Jedinstven pravni okvir je prvi politički zadatak Evrope. Tu postoje tri prioriteta:

Pod jedinstvenim evropskim informacionim prostorom podrazumeva se s jedne strane brza, jevtina i sigurna širokopojasna mreža, a sa druge raznovrsni elektronski sadržaji i usluge. Da bi se to postiglo, potrebna je pre svega jedinstvena regulativa za audiovizuelne medije, digitalnu TV, online-trgovinu i zaštitu autorskih prava. Preispitane su i dopunjene ranije izradjene smernice „TV bez granica" i sprovedena analiza propisa svih zemalja članica EU o e-poslovanju. Izradjena je „Strategija za efikasno upravljanje frekvencijama" koja treba da obezbedi brži bežični prenos informacija. Paralelno moraju da se razvijaju i odgovarajući uredjaji i usluge. "I2010" predvidja i mere za efikasno upravljanje digitalnim pravima kao jedan deo strategije za sigurno informaciono društvo.

Drugi prioritet ove inicijative, inovacije i investiranje u istraživanje, treba da nadoknadi zaostajanje EU za USA i Japanom kad su u pitanju istraživanje i razvoj u oblasti IKT. Investicije u istraživanje treba povećati za 16%. Komisija pritom kao strateške oblasti fokusira nanoelektroniku, Internet usluge i kognitivne sisteme (softvere za kolektivno učenje i rešavanje problema na principu neuralnih mreža), interaktivna rešenja, zaštitu i usability (jedan od važnih zahteva za ergonomski softver, kojim se obezbedjuje lakše snalaženje korisnika na sajtovima). Takodje, mora se i dalje podsticati upotreba IKT u privredi, naročito u malim i srednjim preduzećima i transfer rezultata istraživanja u privredu. Definisana su strateška težišta za podršku većih projekata i kreativnih koncepata kao i dopunske mere za podsticanje privatnih invensticija u istraživanje IKT. Predvidjeno je da se 1 milijarda € investira u 276 novih istraživačkih projekata u oblasti IKT.

Trećim prioritetom, izgradnjom integrativnog informacionog društva, treba da se značajno poveća kvalitet života u EU zahvaljujući lakšem pristupu boljim bržim i jevtinijim javnim uslugama preko IKT, a uz odgovarajuću obuku gradjana za upotrebu ovih tehnologija. U te svrhe su formirani fondovi za strukturne promene i razvoj e-governmenta u zemljama članicama. Predvidjene su i neke specifične usluge koje takodje treba da doprinesu boljem kvalitetu života razvrstane u tri pod-inicijative:

- „Potrebe društva koje stari"

- „Sigurniji i čistiji saobraćaj" i

- „Kulturna raznovrsnost".

Države članice su izradile svoje programe reformi za rast i zaposlenje. Svaka država je dužna da podnosi godišnje izveštaje sa informacijama o rezultatima primene ovih nacionalnih programa reformi. Evropska Komisija preispituje te izveštaje i nadogradjuje metode za koordiniranje javnog sektora na nivou EU, odabira najbolje primere i nudi ih kao uzor za dalje reforme ostalim članicama.

Širom Evrope se užurbano radi na realizaciji "i2010". U toku je intenzivna tehnološka modernizacija i promena zakonske regulative. Do 2010. u EU će se svi radni procesi iz osnove promeniti. Ovo će biti propraćeno krupnim strukturnim promenama, ne samo u privredi, već u svim oblastima rada i života. Zato državni aparat svake članice EU takodje mora da prati sve promene, prilagodjava svoju organizaciju i strukturu, pribavlja nove kompetencije, postepeno prihvata nove uloge. Medjutim, najvažnije od svega se čini promena svesti u evropskim društvima. Znanje je u većini ovih društava već sad u samom vrhu sistema društvenih vrednosti, što predstavlja početak izgradnje tzv. "kulture znanja", tj. klime podesne za procese znanja. (Ovoj temi ću posvetiti poseban post.)

Konačna forma, tj. ustrojstvo informacionog društva EU se i pored dobre organizovanosti i regulisanosti promena ipak ne može do kraja sagledati. "Društvo kompetencija", kako se ponekad naziva ova konačna faza razvoja informacionog društva, će u svakom slučaju pred pojedinca postavljati izuzetno visoke zahteve, ali će zauzvrat svima pružati jednake šanse.

Budući da se društvo kompetencija bazira na resursu koji je svakom manje-više jednako dostupan, sve mere zaštite slabijih su izlišne ili štetne. Zato će se uloga države postepeno menajti: njen prioritetni cilj će biti podsticanje i intenziviranje izgradnje kompetencija. Dok je država u ranijim epohama ublažavala suprotnosti zaštitom slabijih, ona u kompetentnom društvu mora (makar privremeno) da izoštrava sukobe, prepušta slabije slobodnoj utakmici i jednostavno prati zbivanja. Jedino sredstvo kojim može da pomogne svim akterima, i dobitnicima i gubitnicima, je podrška sticanju i očuvanju kompetencije koje daju konkurentsku sposobnost. Samo tako se može osigurati blagostanje na dug rok.

U društvu kompetencija, dakle, neće biti zaštite pojedinih aktera (privatnih lica ili preduzeća) na tržištu. Dobitnik će biti nosilac kompetencija, a gubitnik svako ko je sporiji i manje inovativan od konkurencije. Zaštite od države ni milosti od protivnika neće biti. Socijalni mir se neće obezbedjujivati preraspodelom dobara, već pružanjem šansi za sticanje kompetencija i pravednim i jednakim uslovima za sve koji žele da učestvuju u životu društva. Zato će se iz budžeta sve više odvajati za stipendije, kredite za startovanje biznisa, treninge za osnivanje i vodjenje preduzeća, a sve manje za socijalnu pomoć ili pomoć za nezaposlene.

Iako na prvi pogled nevidljive, promene koje prate razvoj informacionog društva su veoma brze, duboke, sveobuhvatne i dalekosežne.

Imam utisak da u Srbiji još uvek ne postoji realna predstava o promenama koje se upravo odvijaju u EU, da su veoma raširene zablude svih vrsta u rasponu od krajnjeg optimizma do krajnjeg pesimizma i da nas ove zablude ometaju u pripremama za utakmicu koja nas čeka. Izgleda da još uvek, uljuljkani u samoupravljačke snove, čekamo da nam reforme automatski donesu bolji život bez ikakvog našeg angažovanja. Jesmo li mi spremni da menjamo mentalitet, stavove i navike? Znamo li šta tačno treba da menjamo? Jesmo li voljni da preuzmemo odgovornost za svoj život? Šta očekujemo od drugih (države Srbije i EU) i da li su naša očekivanja realna? Da li smo svesni rizika i šansi koji će stajati pred svakim od nas? Imamo li ideju sa kojim kompetencijama mi kao pojedinci ulazimo u utakmicu? Planiramo li da razvijamo svoje kompetencije? Imamo li dovoljno informacija o najperspektivnijim kompetencijama? Kao i svi gradjani EU, i mi imamo sve šanse da nam u budućnosti bude dobro. Ali...

Sajt sa literaturom