SUDBINA INSAJDERA

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, nekom čudnom koincidencijom, dve su me stvari podsetile na G.M., čoveka, čija sudbina predstavlja upozorenje za one koji bi da pokušaju da se suprotstave kriminalu i korupciji u sopstvenoj sredini i „sudare se" sa formalnim i neformalnim pravilima o čuvanju tajni.

Prva stvar je pismo koje sam elektronskom poštom dobio od G.M. Pismo je kratko, i sadrži izraze zahvalnosti za pomoć koju sam pokušao da pružim G.M.. Iako izražava zahvalnost, nije me učinilo zadovoljnim, jer moj pokušaj da pomognem nije dao rezultat. A o čemu se konkretno radi, reći ću kasnije.

Druga stvar je vest koju su preneli praktično svi mediji, da je iz sudske dokumentacije specijalnog suda nestao CD snimak koji je trebao da posluži kao dokaz na suđenju „drumskoj mafiji". Šokantnu vest je pred nastavak glavnog pretresa saopštio predsedavajući veća koji vodi postupak protiv pedesetočlane kriminalne grupe optužene za manipulisanje lažnim karticama za naplatu putarine i prisvajanje, odnosno nanošenje štete državi u iznosu od više miliona evra. Inače, snimak sam po sebi, zapravo i nije dokaz velike pljačke, on je to samo zajedno sa jednim drugim dokumentom, listingom distribucije kartica na naplatnim rampama na auto-putu, jer se poređenjem stanja na snimku i stanja „u knjigama", uočava ogromna razlika, vidi da mnogo vozila, pre svega strana, uzimaju naplatnu karticu ali da u evidenciji tih kartica nema, pa razume se nema ni novca za putarinu.

Taj drugi dokument, taj listing distribucije kartica je i bio razlog zbog koga sam svojevremeno, pre više od dve i po godine, upoznao G.M. On je napravio pomenuti snimak, a potom tražio pomoć Poverenika za informacije. Zahtevao je zaštitu svog prava na slobodan pristup informacijama, da bi došao do pomenutog listinga. Dobio ga je, tek posle „borbe" koja je, i uz angažovanje Poverenika trajala više meseci, posle pokušaja tadašnjeg rukovodstva „Puteva Srbije" da dokument sakrije iza statusa „poslovne tajne", pa čak i pokušaja da pred Vrhovnim sudom Srbije poništi rešenje Poverenika za informacije kojim je izričito naloženo da se dokument učini dostupnim javnosti odnosno preda tražiocu.

Danas je G.M. bitan svedok a njegov „nestali" snimak bitan materijalni dokaz u postupku protiv „drumske mafije". Čovek mora da se zapita, šta bi, da se radi (na sreću nije tako) o jedinoj kopiji, nestanak CD-a značio za G.M.? Naročito, s obzirom na cenu koju je platio da bi dokazao da govori istinu?

Cena je bila velika - ostao je bez posla u „Putevima Srbije". Ni danas, pošto se pokazalo da je govorio istinu, nema posao, nije ga dobio nazad. I upravo to je bio razlog da još jednom, kroz komunikaciju sa ljudima koji su za to (eventualno) nadležni, pokušam da mu pomognem. I kao što sam već rekao u tome nisam uspeo i to me, iako mi G.M. piše „mislim da ste sve što je u Vašoj nadležnosti učinili, čak i više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi...", čini nezadovoljnim i zabrinjava.

Jer, naravno nije stvar u jednoj individualnoj sudbini. Uostalom „slučajevi" kakav je G.M. ni slučajno nisu kurioziteti, naprotiv. Imao sam i sam prilike da se sretnem sa još sličnih a sasvim sam siguran da ima i mnoštvo drugih, manje poznatih ili nepoznatih, ali u osnovi istih.

Svi oni zajedno upozoravaju i podsećaju na potrebu da se u našem pravnom poretku na adekvatan način, onako kako to čine savremena demokratska društva, zaštite ljudi koji u svojim sredinama ustanu protiv zloupotreba, kriminala i korupcije. Ljudi koji to učine, koji zbog toga da bi zaštitili javni interes, dođu u sukob sa formalnim ili neformalnim pravilima o čuvanju „tajne", ne bi smeli da zbog toga snose bilo kakve negativne konsekvence, ni radnopravne, ni prekršajne, ni krivične, ni bilo kakve druge. To mora da bude, na nesumnjiv način, utvrđeno zakonom odnosno zakonima. Ako smo već, izmenama KZ i najokorelijim kriminalcima ostavili šansu da kao „zaštićeni svedoci" izbegnu zaslužene sankcije, valjda je red da poštene ljude zaštitimo bar od nezasluženih.