Jesenji izazovi

Ehhh...,moj sat od letnjeg računanja vremena zbog uštede, mi se vratio. Promena računanja vremena unapred u proleće, smanjuje vreme spavanja, posebno za one long-sleepers ili late risers, kako vam drago.

Ritam mog života se obnovio. Zadovoljstvo i miran san. Po pričanju starih znamo da je život najbolji kad se živi u skladu i zagrljaju sa prirodnim, cikličnim procesima. Nama i drugim bićima to može da se sviđa ili ne, ali to je tako. Inteligencija ne podrazumeva prednost nad našim prirodnim potrebama ili njihovo prepotentno ignorisanje. Nema istinskih prečica do dobrog zdravlja našeg tela i dobrog duševnog zdravlja. Život je dug proces za koji se treba naoružati strpljenjem i mudrošću.

Jedan pogled kroz prozor u našu baštu oko pet, u jesenje popodne, svedoči najbolje da je period usporavanja zahtev prirode. B. i ja obustavljamo poslove u našoj bašti. Ostalo je još poneko štrickanje šiblja i cveća, možda još jedna košnja trave, pa da odložimo sve alatke do proleća.

Razmišljam o jačoj hrani, onoj koja više greje. Noći su duge i tamne i sem okrepljujućeg i podmlađujućeg sna, prava su uteha i prostor za duhovna razmišljanja i njihove odbleske u duši.

Kad se prirodni ritam ne poštuje, bolest se prikrade, naprosto umili...gamiže do nas. Nepoštovanje tog prirodnog ritma iritira i iscrpljuje.

Priroda se izrađala. I ove godine je bila blagorodna. Hvala joj. 

Dobro je usporiti, odnosno... potrebno je usporiti.

Zbog zdravlja! I mira... do sledećeg "buđenja"!