U svakom zlu.., ili »odšrafljivanje«

Dakle, izvadili su mi danas jedan taj šraf iz kosti noge (rekao bih osmica, sa inbus glavom - da ga ostavim u alatu, zagubio bi se među drugim sličnim) malo je bolelo, al' je bilo baš smešno kad je doktor udarao čekićem da ga razlabavi. Čini mi se da ipak nije oglajzno, pa je lepo izaš'o. Sad polako oporavak i vežba.

Nego, svi se čude kako sam izdržao 2 ipo meseca. Pa i nije bilo tako strašno, kažem, a bilo je dosta dobrih efekata.

Prvo, »prišrafio« sam Ognjena, na početku 8-og mu razreda, više nego što bi bilo moguće da nisam bio stalno kod kuće, pa je i krenuo bolje nego ikad. Osim toga, nije loše što smo i neko privatno, dodatno vreme proveli zajedno, čini mi se da i njemu prija, mada mu je, k'o normalnom dečku, mnogo više stalo do društva nego do ćaleta.

Potom, poslovno je verovatno koristilo, utoliko što su se ljudi sa kojima radim dodatno otkačili od mene, a verovatno i odmorili, uprkos telefonskom cimanju, na čemu im se, evo, javno izvinjavam. Pri tom, ionako veći deo posla obavljam za kompjuterom, pa tu nije ni moglo nešto mnogo da bude da posao trpi.

Mora biti da je za zdravlje dobro što dva ipo meseca nisam popio više od 5 čaša vina (ajde, 10, al' od deci), što sam se uobročio, sve sa voćnim užinama, pa još  i nisam mnogo ni ugojio, možda kilo-dva, poslednjih nedelja (što reče jedan prijatelj, ja se ni zdrav ne krećem, a posle bicikla se najedem i podpijem toliko da sve uvek nadoknadim).

Još sam malo sredio sve svoje tekstove o klopi, od kojih su neki objavljivani i ovde, dopisao malo, pa ću knjižicu da objavim, k'o što mi i ovde preporučivahu.

I tako. Mogao bih još da navodim, al mi dosadilo da vas lažem - malo to, ipak, vredi kad se uporedi sa smorom što 2 ipo meseca nisam mogao na nogu da se oslonim, i što mi predstoji još koji mesec do potpunog oporavka.

Mada, ipak sam leteo.