Turska kafa s ratlukom: Milovan Jaukovic, moj ucitelj

"Kada jebes, da li uzimas ucesce u jebacini, ili jebes?" - Milovan Jaukovic o nepotrebnim novinarskim postapalicama, tipa uzeo ucesce u dijalogu.

Dugo sam se, Mile, lomio da li da svoje poslednje pismo tebi pocnem onim tvojim legendarnim citatom. Ipak shvatio sam, na kraju, da ne bih o tebi pisao onako kakav zaista jesi bio, kada bas tu tvoju misao :) ne bih stavio kao nekroloski uvod. 

Nekroloski uvod!? Tebi, Mile, moj. Ucitelju, novinarski roditelju, druze. Ali,  ne brin, Misko, necu pateticno. Uvek si se podsmevao patetici. Samo cu se secati tebe kakav si bio i kakvim si me napravio.

Secam se, kada sam pre vise od deset godina usao u redakciju Danasa u Jagicevoj, da si mi bio jako cudan. Nisi bre bio onaj srpski muskarac. Bilo je neceg svetskog u tvom stavu, frizuri, spustenom pogledu ka zemlji i cigareti u ruci, toj odsutnosti iz koje su se radjale sjajne novinarske rubrike. Plasio sam te se. Uf, kako si znao da dreknes, postovali su te jer si svima, ali svima znao da kazes u lice sta mislis. I niko nije smeo protiv tvoje. Ha, setih se sada svih onih kolegijuma na kojima si pravo niotkuda "uzimao ucesce" u debati, i kada si znao da sve ostale urednike zaledis svojom jezgrovitom opservacijom o mracnoj buducnosti naseg lista.A ipak znao si da ce opstati, kao sto je i opstao. 

Ali nikome nisi dao da pljune po nasoj novini. Branio si je i cuvao mnogo bolje i iskrenije od nas. Secam se onih silnih prijema, koktela, i drugih prigodnih prilika u kojima su nas zezali da smo "Juce" a ne "Danas". Svima si znao kulturno, diplomatski, inteligentno da reterniras. Nisi im ostavljao mogucnost replike.

Ako je neko bio profesionalni autoritet u onoj redakciji to si bio ti, Mile. Da li znas da i dan danas, kada razmisljam o naslovu, razmisljam u stvari o tebi.  Kada mi naslov ne bi promenio prilikom redigovanja to bi za mene bio praznik. I znao si da me zacudjeno pitas kako sam mogao da napisem ovakvu glupost. Pa, mogao sam - jer sam pored sebe, sedeo si pored mene, imao novinarskog Ronaldinja. Ma ne, ti si bio novinarski Bekenbauer. Onako, gospodin, gromada. Eto, zato sto si ti sedeo pored mene, i zato sto sam cekao da me dokusuris tokom redigovanja zato sam mogao tako nesto da napisem. 

Hvala ti sto si uvek znao da stanes iza mene i da me branis. Hvala ti sto si mi verovao kada me je onaj sasavi ambasador, znas ti koje zemlje, napao da nisam dobro preveo. Hvala ti sto si verovao a da nisi hteo ni da preslusas diktafon. I hvala ti sto si podrazo kada me je Gruja pitao da radim vecernju smenu. I Izvini sto sam te razocarao kada sam otisao iz redakcije. Ali, Misko, zar bas tvoj zivot nije bio takav. Usponi i padovi, radosti i tuge.  Vazne odluke.

Bio si karakter. I te kakav. Zezao si me stalno za Barbaru; da sam papucar i da ne smem da ostanem na trecem pivu s vama u Lovcu i hvalio si se svojom muskoscu a svi znamo da si se zezao i da nisi ozbiljno mislio. Na kraju nasao si zenu. I tu si bio car! Jer si uradio bas ono sto ti, KAO, nikad nisi bio. A u stvari znali smo da si bas takav. A kada si Magdi, kada ti je rekla da je drugi put trudna rekao:"pa to nije korketno". Da, bas je bilo smesno:)

Secam se, kada sam poslednji put bio u Begradu, pricao si o Irskoj i kako nikada u zivotu nisi video tako zelenu boju. Znao si da pricas, bas lepo da opisujes, voleli smo svi da te slusamo; o tvojim rezultatima s zenama, o Juznoj Afiric, o aparthejdu, o Kini, Vijetnamu, u basti Lovca, ti Stane, Panovic, Ziva i svi ostali.

Razmisljam, ko ce sada da docekuje silne ambasadore koji dolaze u redakciju. Ko ce da radi onako dobro intervjue. Pa ti si sam preveo Lempija, sa svim onim silnim slovnim greskama, koje si nemilice pravio. I tu sam na tebe :).

Mile, zasluzio si Aleju velikana.

Mile, izvini sto necu biti tu kada budes odlazio. Ali, takav je zivot Mile, put nas odvede na razne strane ali ipak ostane nesto sto nas veze i sada kada te cela redakcija oplakuje svi znamo da si tu kraj nas i da se cudis nama sta sve znamo o tebi. A eno nas, druze, svi tvoji drugari, bas svi smo se okupili na onom blesavom facebook-u i prepricavamo tvoje dogodvstvine i kakav si samo car bio i smejemo se jos jednom u tvoje ime - smekeru.

Neki ljudi ostaju vecno uz nas.

Hvala sto si od mene napravio novinara, evo kuvam jednu tursku s ratlukom i pijem casu vode.

Tvoj Stoske