Literatura

Dnevnik loše godine

jeremija92 RSS / 24.11.2008. u 02:15

 

U doba kraljeva, podaniku se govorilo: Nekad si bio podanik Kralja A, sada je Kralj A mrtav i - gle čuda! – ti si podanik Kralja B. Onda je stigla demokratija, pa je podaniku ponuđen izbor: Da li ti (kolektivno) želiš da nad tobom vlada Građanin A ili Građanin B?

Običan čovek rado bi rekao: Ponešto od A i ponešto od B, a u drugim prilikama ni A ni B već nešto sasvim drugačije. Država odmahuje glavom. Moraš izabrati, kaže država: A ili B.

Kao što bi u doba kraljeva naivno bilo misliti da će kraljev sin prvenac biti najsposbniji za vladanje, tako je i u našem dobu naivno misliti da će demokratski izabran vladar ujedno biti i najsposbniji.

                                                                       *

Nekada davno postojali su ratovi (Trojanski rat, recimo) u kojima su se hrabri potezi neprijatelja priznavali, uvažavali pa i pamtili. To poglavlje istorije je po svemu sudeći zaključeno. U današnjim uslovima niko ne prihvata, čak ni u načelu, da i neprijatelj može imati heroje. Na Zapadu se bombaši samoubice smatraju nižim od običnih gerilaca: bombaš samoubica bori se – ako se može reći da se on uopšte bori – prljavim sredstvima.

Vojni preduzimači u SAD rade na stvaranju bojnog polja imperijalne budućnosti na kojima vojni kadar više neće morati da bude fizički prisutan, gde će smrt i razaranje (ljudskom) neprijatelju stizati od vojnika-robota koje elektronski navode tehničari smešteni na nekom ratnom brodu stotinama milja daleko ili čak u nekoj komandnoj sali u Pentagonu.

Pred takvim protivnikom, šta preostaje čoveku koji bi da sačuva čast nego da očajnički i ekstravagantno odbaci sopstveni život?

                                                                         *

U jednoj knjizi o drevnoj grčkoj religiji, esej autora iz Lajdena po imenu Versnel posvećen je izvesnom broju ispisanih olovnih pločica otkrivenih u hramovima antičkog sveta. Kako se ovim pločicama priziva božja pomoć u ispravljanjeu neke nepravde nanesene moliocu, Versnel ih naziva «kletvene pločice».

Jedna kletvena pločica, četvrti vek pre Hrista, ostavljena u Serapisovom hramu: ....Onako kako on nanese nepravdu meni i mojoj deci, tako neka Serapis i bogovi učine da njega ne sahrane rođena deca te da ni on sam ne mogne sahraniti svoje roditelje. Dokle god ova moja optužba protiv njega ovde leži, neka ga najcrnje muke snalaze, kako na kopnu tako i na moru...

Drama koja nam se upravo odigrava pred očima jeste drama vladara, Džordža V. Buša, čiji hibris leži u poricanju moći kletve bačene na njega i prokletstva uopšte; vladara koji ide čak i korak dalje i tvrdi da on ne može počiniti zločin, budući da sam donosi zakone kojima se zločin definiše.

Prokletstvo oživljava u trenutku kad moćan čovek zastane i u sebi kaže, Ljudi govore, ako počinim ovo delo, da ćemo ja i moj rod biti prokleti – da li da nastavim ovim putem? A onda sam sebi odgovori, Pih! Bogovi ne postoje, ne postoji nikakvo prokletstvo!

Taj bezbožnik navlači prokletstvo na sebe i na svoje potomke; a potomci, za uzvrat, proklinju njegovo ime.

                                                                       *

Ljudi koji tvrde da iza svake osobine svakog organizma leži istorijat selekcije kroz nasumičnu mutaciju morali bi pokušati da odgovore na sledeće pitanje: Kako to da intelektualni aparat koji se razvio kod ljudskih bića po svoj prilici nije sposban da iole razgovetno pojmi vlastitu složenost? Zašto mi, ljudska bića, po pravilu osećamo strahopoštovanje – nekakvo uzmicanje uma, kao nad provalijom – kad pokušamo da pojmimo, dosegnemo, izvesne stvari, stvari kao što su poreklo prostora i vremena, biće i nebiće, priroda razumevanja samog? Ne vidim kakvu nam evolucionu prednost daje ta kombinacija – nedovoljnost intelektualnog dosega naporedo sa svešću da je taj doseg nedovoljan....Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju.

---------------------------------------------

I dok, u toj knjizi koja ruši sva pravila žanra, čitate eseje o tome «šta je naopako u današnjem svetu» obavezno bacite pogled ispod tanke crte, na marginu. Tamo, umesto tvrdih stavova koji režu do kosti, teče nežna  i setna ljubavna priča:

Prvi put su je moje oči ugledale u perionici. Ima crnu, crnu kosu, kosti lica kao izvajane. Neki zlatast odsjaj na koži, plamsav, to bi mogla biti umesna reč. Crveni haljetak i tange. Dok sam je posmatrao, polako me je obuzimao sve jači bol, metafizički bol, kojem nisam ni pokušaavao da se oduprem.

 

 

 

Ne, nije to bila loša godina. Naprotiv.

Bila je to još jedna dobra godina, majstore.

Atačmenti



Komentari (44)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ulven ulven 02:20 24.11.2008

Veselo

Bash je lep godna bila sta joj, fali, eto cak i ti pises tekstove pa si tako opasan i fin, bice bolje i sledece, samo sto nismo usli u eru Marsa.
jeremija92 jeremija92 10:29 24.11.2008

Re: Veselo

Neka svaka naredba godina bude bolja, pa makar i malčice od predhodne.
Nadam se da kad govoriš o eri Marsa, ne misliš na Marsa rimskog boga rata?
drug.clan drug.clan 02:52 24.11.2008

demokratija

demokratskim putem se cak ni demokratija ne moze uspostaviti vec samo revolucijom ili odlukom diktatora ili apsolutnog vladara.

posle ovoga sta reci!
jeremija92 jeremija92 10:29 24.11.2008

Re: demokratija

drug.clan

posle ovoga sta reci!


Dete je rođeno, treba ga ljuljati.:)
drug.clan drug.clan 14:30 24.11.2008

Re: demokratija

jeremija92
drug.clan

posle ovoga sta reci!


Dete je rođeno, treba ga ljuljati.:)


Nije rodjeno jos pa ima vremena za obortus! :)
011-495 011-495 15:17 24.11.2008

Re: demokratija

drug.clan
demokratskim putem se cak ni demokratija ne moze uspostaviti vec samo revolucijom ili odlukom diktatora ili apsolutnog vladara.

posle ovoga sta reci!


Kako ne moze? Pa zar nas sa "Zapada" ne uce da je u sirenju demokratije svako sredstvo dozvoljeno i apriori demokratsko-ma koliko se nama kazalo da ono takvim nije i ma koliko to ljudskih zrtava i patnji zahtevalo.
Nesto mi ovo lici na oprostaj grehova u borbi protiv nevernika.
drug.clan drug.clan 15:26 24.11.2008

Re: demokratija

011-495
drug.clan
demokratskim putem se cak ni demokratija ne moze uspostaviti vec samo revolucijom ili odlukom diktatora ili apsolutnog vladara.

posle ovoga sta reci!


Kako ne moze? Pa zar nas sa "Zapada" ne uce da je u sirenju demokratije svako sredstvo dozvoljeno i apriori demokratsko-ma koliko se nama kazalo da ono takvim nije i ma koliko to ljudskih zrtava i patnji zahtevalo.
Nesto mi ovo lici na oprostaj grehova u borbi protiv nevernika.


To onda znaci i da je komunizam dobar jer ima za cilj uspostavljanje istinske i prave demokratije?

A sto se grehova tice ovi danasnji su prevazisli mitove o bogu i paklu pa im oprost grehova vise ne treba i tako je papa ostao bez prihoda pa sada samo od sirotinje uzima!
011-495 011-495 20:11 24.11.2008

Re: demokratija

drug.clan

011-495

drug.clandemokratskim putem se cak ni demokratija ne moze uspostaviti vec samo revolucijom ili odlukom diktatora ili apsolutnog vladara.posle ovoga sta reci!Kako ne moze? Pa zar nas sa "Zapada" ne uce da je u sirenju demokratije svako sredstvo dozvoljeno i apriori demokratsko-ma koliko se nama kazalo da ono takvim nije i ma koliko to ljudskih zrtava i patnji zahtevalo.Nesto mi ovo lici na oprostaj grehova u borbi protiv nevernika.To onda znaci i da je komunizam dobar jer ima za cilj uspostavljanje istinske i prave demokratije?A sto se grehova tice ovi danasnji su prevazisli mitove o bogu i paklu pa im oprost grehova vise ne treba i tako je papa ostao bez prihoda pa sada samo od sirotinje uzima!


Komunizam i nije za vladavinu Demosa nego radnicke klase i proletarijata a to je deo Demosa, znaci manje licemeran(vara manju kolicinu naroda).
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:48 24.11.2008

kod mene ima dve crte

obavezno bacite pogled ispod tanke crte, na marginu. Tamo, umesto tvrdih stavova koji režu do kosti, teče nežan i setan ljubavni roman:

maislish na ono ispod prve crte, ispod druge, ili ispod obe?
jeremija92 jeremija92 10:30 24.11.2008

Re: kod mene ima dve crte

Vidim, čitao si.
I kakvi su tvoji utisci?
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:48 24.11.2008

Re: kod mene ima dve crte

nisam siguran da je ono iznad crte stalno deo koji seche do kosti a ono dole nezhan ljubavni roman. nekad kao da bude i obrnuto.

a utisci? ne umem ja o utiscima. mogu da preporuchim. ali ja preporuchujem sve shto je coetzee napisao. "age of iron" pogotovu.
jeremija92 jeremija92 19:56 24.11.2008

Re: kod mene ima dve crte

Pod uticajrm lepe Anje tvrdi stavovi Senjora K postaju mekši.
A ispod crte jeste ljubavna priča, doduše ne baš tipična.
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:39 24.11.2008

Re: kod mene ima dve crte

ma jeste ljubavna pricha, kako nije, samo ponekad taj deo dole postaje tvrdji (manje naivan/idealistichki) od onog gore. nekakva inverzija se dogadja. lepo si rekao, mozhda anya to utiche - omekshavanje gore, a ukrucivanje dole.

a meni je interesantno i to kako kod coetzeea (uproshteno gledano) postoje dve domonantne teme

1) juzhna afrika i apartheid (barbarians, age of iron, michael k, ..., disgrace)

2) ljubav starijeg mushlarca i mladje zhene koja je pride i u nekom zavisnom polozhaju u odnosu na mushkarca (disgrace profesor/student, slow man poslodavac/negovateljica, diary pisac/sekretarica, ...).

ove teme su kao dve faze koje su vremenski podeljene na stvari koje su napisane pre disgrace i posle disgrace (1999) i ozbiljno se preplicu samo u disgrace.

ovo sam sve nabacao. mislim da se mozhe napisati i neshto dublje, ali ja nemam vremena ni dara.
Черевићан Черевићан 09:51 24.11.2008

живот, тај сачулатац

е, сад кад би животна схема проста била, мисим лишена свих атака и непланираности, г Јеремија , индивидуално трајање нас на планети плавој знатно би се у задовољству о тееееегло.

Овако какоје ,има обичај да се каже . . . ма , живот је срање. после умреш.
jeremija92 jeremija92 10:34 24.11.2008

Re: живот, тај сачулатац


Черевићан
живот је срање. после умреш.


g. Čer, bulshit ili ne, ali drugog neće biti.:)
maya.sangoma maya.sangoma 10:07 24.11.2008

Kuci i Nadin Gordimer

Jeremija ,
Koje iznenadjenje si ti meni jutros priredio , ne mozes ni da zamislis !
( Ko zna sta ce mi se sve jos desiti na ovom blogu ).
Da je bilo ko , na ovom blogu , toliko upucen u
Kucijev rad nisam mogla ni da zamislim .
Osecam se sad kao da si me polio kantom
hladne vode dok sam ja lezala u nesvesti .
Godinama sam citala njegove knjige ,
onako kako se cita Biblija
( otvoris na bilo koju stranu i citas )
Naravno , prvo sam ih procitala na klasican nacin .
Secam se da sam " Sramotu "najduze vukljala sa sobom.
Sad su one na polici a ja nakacena na nekog drugog pisca .
Od nasih sam biblijski citala Danila Kisa
( uh , bas sam upala u neki sentis )
Ovde bih volela da pomenem Nadine Gordimer - isto juznoafricki pisac
( izvinite ali ne mogu da kazem spisateljica ), isto nobelovac )
Ona je u svom intervjuu rekla nesto sto bi svim blogerima ,
koji se pacaju u pisanje , moglo da pomogne u orijentaciji.

Nadine Gordimer u WITSReview od 6. oktobra 2008.;
Na pitanje sta misli o studijama kreativnog pisanja (kreative writing ) je rekla :
"Ljude ne mozes nauciti da pisu...Moguce je nauciti inteligentnu osobu da postane novinar ....ali je ne mozes nauciti da pise ...Ako imas problema da odaberes temu o kojoj ces pisati onda ti nisi pisac , koji je predodredjen, prirodno ,za to '" ( Ovo cu sad da prepricam sto je Nadine Godimer rekla : Kad su pitali grejema Grina , da li on svoje karaktere nalazi u stvarnom zivotu on je odgovorio da ti nikad dovoljno ne znas nikoga u svom zivotu da bi svoj karakter (lik )prepisao iz njegovog zivota . Mozes sa njim da zivis ceo zivot i nikad neces biti sasvim siguran ko je on - potpuno , ali ako sedeci u autobusu ili , naprimer , u restoranu ti mentalno stvoris prisan kontakt ( relationship) sa nekim i uspostavis kontakt sa njim (opet samo mentalno ) i si g u r a n si da sve znas o njemu , ili ako posmatras neku zivotnu situciju ( naprimer raspravu izmedju muza i zene ) i mislis da sve znas ; i zasto se svadjaju i kako zive i kako misle i i td - onda si ti pisac ... citat :" Od samog detinjstva pisci su izuzetno znatizeljni , sa sirom otvorenih ociju....vrlo upuceni u govor tela i vrlo oprezni u svojim izjavama i postupcima ( N.G . interpretacija onoga sto je G. Grin rekao ) " Eto ,dragi blogeri , pa vi vidite gde se .
Ti mozes da budes obucen da pevas u horu opere, ali nikada ne mozes da budes obucen da budes operska zvezda ( kao Marija Kalas , na primer )- i ovo je jos rekla i ovo je moj slobodan prevod .

Jeremija , nisu valjda sve ove knjige ,sto si ih pobrojao na linku ,
i prevedene kod nas , ne mogu da verujem.
Poslednjih otprilike 8 g. Kuce zivi u Australiji gde je profesor na fakultetu ,
gde se sklonio posle jedne ruzne hajke na njega na Univerzitetu u Kejptaunu ,
gde je , takonje , bio profesor.
Mnogo ti hvala sto si me potsetio na Kucija .
Maya
jeremija92 jeremija92 10:50 24.11.2008

Re: Kuci i Nadin Gordimer

maya.sangoma, kad su Pola Ostera pitali kako je postao pisac, on je ispričao kako su, on desetogodišnji dečak i otac mu, posle utakmice sreli poznatu zvezdu bezbola. Na Polovo navaljivanje prišli su mu i zamolili za autogram.
Međutim, nisu imali olovku, niko u blizini je nije imao. Pol je ostao bez autograma.
Od tada, kaže Oster, uvek je sa sobom nosio olovku za slučaj da ponovo sretne poznate igrače.
Nikad više nije sreo ni jednog.
Ali, kad je već imao olovku stalno uz sebe, ponešto je zapisivao i... i tako je postao pisac.
Oster se , naravno, šali. Ali, ko zna...:)

Kucijeve knjige koje sam naveo jesu prevedene na srpski, izdavač je Paideia.

Dnevnik loše godine i Elizabet Kostelo Kuci je pisao u Sidneju, gde živi od 2002. g.

A ta hajka na Univerzitetu u Kejptaunu, ima li veze sa temom Sramote?

poz.
maya.sangoma maya.sangoma 12:34 24.11.2008

Re: Kuci i Nadin Gordimer

Jeremija ,
Ne mogu da verujem da je sve prevedeno . Odlicno .
Jeste . Hajka je bila vezana za " Sramote "
Ja sam procitala , na nekom linku ,
nekoliko redaka tvoje knjige ,koja tek treba da bude objavljena .
Dopalo mi se , stvarno , nije da se shlihtam .
Gde da nadjem nesto tvoje , sto ce mi stvoriti jasniju sliku ?
Pozdrav ,
Maya
jeremija92 jeremija92 13:24 24.11.2008

Re: Kuci i Nadin Gordimer

maya.sangoma Gde da nadjem nesto tvoje , sto ce mi stvoriti jasniju sliku ?Pozdrav ,Maya[/quote


Malo toga sma napisao, a još manje je objvljeno. Ipak, evo ovde i u Književnim novinama, Književnom listu.. , a jedan roman je kod izdavača.
Ima i na ovm blogu i na blogu Červićan gde sam bio gost nekoliko meseci.
Nadam se da se nećeš razočarati, jer ja pišem iz hobija, nisam profesionalac.
pozz.




G r o f G r o f 23:01 24.11.2008

Re: Kuci i Nadin Gordimer

Gospodine, Jeremija, odoh klizavim net stazama do pomenutog linka.
Zabavih se malo čitanjem pripovetke Jozef K.
Respekt!
jeremija92 jeremija92 00:02 25.11.2008

Re: Kuci i Nadin Gordimer

Hvala, Grofe.
Milan Novković Milan Novković 10:34 24.11.2008

"That was Mozart. That! That giggling ...

Zašto mi, ljudska bića, po pravilu osećamo strahopoštovanje – nekakvo uzmicanje uma, kao nad provalijom – kad pokušamo da pojmimo, dosegnemo, izvesne stvari, stvari kao što su poreklo prostora i vremena, biće i nebiće, priroda razumevanja samog? Ne vidim kakvu nam evolucionu prednost daje ta kombinacija – nedovoljnost intelektualnog dosega naporedo sa svešću da je taj doseg nedovoljan....Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju.

....dirty-minded creature I had just seen, crawling on the floor! ". Nisam uspeo da nađem Salijerive reči na koje me podseća tvoj paragraf - po sećanju, priča od strasti za komponovanjem muzike koju mu je Bog dao pa onda odsustvu talenta da tu strast zadovolji.

Ja mislim da svest mora da pokriva širi spektar, pa obavezno i ovaj o ograničenjima kao jedan od osnovnih delova negativen povratne sprege u nama. Da nemnamo ovu komponentu suviše lako bismo kretali u pogrešne strane i suviše kasno to primećivali.

Verovatno nam ni trenuci gde "prevaziđemo sebe" ne bi značili koliko nam znače da nam je svest o krhkosti, raznoraznoj, prigušena.

Pa su tako, verovatno, i naše mogućnosti da spoznamo neka svoja ograničenja isto tako ograničena.

A koliko i kako kanalisati strast je odgovornost uglavnom na nama samima.
jeremija92 jeremija92 10:59 24.11.2008

Re: "That was Mozart. That! That giggling

Milane, citirani paragraf je, naravno, Kucijev, a ne moj.
Uzet je iz njegovog eseja O inteligentnom dizajnu iz poslednje mu knjige Dnevnik loše godine.

Kuci uvek piše tako da čitalac ima osećaj da sve to o čemu Kuci piše i on, čitalac, sam zna, ali eto nije stigao da o tome razmisli do kraja ili da zapiše.:)
Njegove knjige zamagljuju granice između fizičkog i metafizičkog sveta, jednostavno su napisane, ali nikad do kraja objašnjive.
ivana23 ivana23 10:44 24.11.2008

Vlastita slozenost

jeremija92 jeremija92 11:00 24.11.2008

Re: Vlastita slozenost

Kad ga pogledam, on, naš intelektualni aparat, i ne izgleda tako komplikovamo.:)
Ko bi rekao da u sebi krije čitavu vasionu.
Mnogo vasiona.
ivana23 ivana23 11:03 24.11.2008

Re: Vlastita slozenost

Mnogo vasiona.


Ponekad i previse...
jeremija92 jeremija92 11:10 24.11.2008

Re: Vlastita slozenost

Da, ponekad i u ponekog.
A, opet, ponekad i u ponekog, umesto vasiona samo praznina.
dolybell92 dolybell92 21:10 26.11.2008

Re: Vlastita slozenost

jasnaz jasnaz 11:36 24.11.2008

o*svetljeno

Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju.



........mora li sve iz mraka na svetlo........................

jeremija92 jeremija92 11:45 24.11.2008

Re: o*svetljeno

jasnaz


........mora li sve iz mraka na svetlo........................

ne, ne treba otvarati Pandorinu kutiju.:)
dolybell92 dolybell92 21:30 26.11.2008

Re: o*svetljeno

Izazovno pitanje... na koje je moguć višestruki odgovor:
- Iz mraka → svetlu
- iz mraka → mraku
- iz svetla → mraku
- iz svetla → svetlu

ergo, sledi : ne mora sve iz mraka na svetlo
može i iz svetla u mrak

lajko_trinidad lajko_trinidad 11:56 24.11.2008

svaka godina...

...je loša godina.
jeremija92 jeremija92 13:51 24.11.2008

Re: svaka godina...

Kad sam napisao Bila je to još jedna dobra godina, mislio sam na godinu autora Dnevnika loše godine, DŽ. M. Kucija. Jer je napisao još jednu divnu knjigu.

A godine, kao godine, kako koja i kako za koga.

lajko_trinidad , želim ti od srca da sve tvoje buduće godine budu bolje od onih prethodnih.
jednatanja jednatanja 12:42 24.11.2008

Ima dobrih poenta

tvoj tekst. Drago mi je zbog pozitivnog zakljucka. Komentar imam na ovu tvoju recenicu:

Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju.

U poslednjih 1000 godina ljudski intelektualni aparat je otkrio sazvezdja, viruse, gene. Svakog dana dobijamo po neki odgovor, nauka napreduje. Mozda jednog dana ljudski rod kao celina sazna sve sto ga zanima. Druga stvar je sto pojedinac sigurno nikad nece saznati odgovore na sva pitanja, jer ce kolicnina znanja rasti nesrazmerno sa mogucnoscu pojedinca da je upije. Nekima ce sto manje znanja biti sto bolje. Svi smo razliciti. Zahvaljujuci aberacijama u evoluciji.
jeremija92 jeremija92 13:30 24.11.2008

Re: Ima dobrih poenta

jednatanja, Kuci piše o našoj vrsti, a ne o pojedincu.
Stav o nesavršenosti intelektuarnog aparata je stav Eugena Marea i pripadnika prve generacije darvinista, koja je usvojila Darvinovu doktrinu.
morgenstern morgenstern 14:24 24.11.2008

Duh terorizma

Nekada davno postojali su ratovi (...)

Na Zapadu se bombaši samoubice smatraju nižim od običnih gerilaca: bombaš samoubica bori se – ako se može reći da se on uopšte bori – prljavim sredstvima.


Pred takvim protivnikom, šta preostaje čoveku koji bi da sačuva čast nego da očajnički i ekstravagantno odbaci sopstveni život?



Jean Baudrillard

Duh Terorizma


Kao i virusi, terorizam je svuda. U toku je planetarno razgranavanje terorizma, koji je poput senke svakog sistema dominacije svuda spreman da se probudi kao dvostruki agent. Nema više demarkacione crte koja bi ga ograničila, on je u samom srcu kulture koja se bori protiv njega, a vidljiva pukotina (mržnja) što suprotstavlja na globalnom planu ugnjetavane i nerazvijene, na jednoj strani, i zapadnjački svet, na drugoj, potajno se nadovezuje na unutrašnju pukotinu u dominantnom sistemu. Ovaj se može odupreti bilo kojem vidljivom antagonizmu. Ali protiv jednog drukčijeg, strukturiranog poput virusa (kao da svaki aparat dominacije luči vlastiti antidispozitiv, ferment vlastitog poništenja) protiv te gotovo automatske reverzije vlastite sile, sistem ne može ništa. A terorizam je udarni talas te tihe revizije.

Prema tome, posredi nije sudar civilizacija niti religija, to nadaleko nadilazi islam i Ameriku, dva elementa na koja se konflikt nastoji da usredsredi da bi se stekla iluzija o jednom vidljivom sukobljavanju i nasilnom rešenju. Posredi je, doduše, temeljni antagonizam, ali koji ukazuje, kroz sablast Amerike (koja je možda epicentar, ali zacelo ne utelovljenje celokupne mondijalizacije) i kroz sablast islama (koji takođe nije utjelovljenje terorizma), na pobedonosnu mondijalizaciju, koja se bori sa sobom samom. U tom smislu i te kako možemo govoriti o svetskom ratu, ali ne o trećem, nego o četvrtom i jedinom istinski svetskom, stoga što je njegov ulog sama mondijalizacija. Prva dva svetska rata su odgovarala klasičnoj slici. Prvi rat je stavio tačku na evropsku prevlast i kolonijalno doba. U drugom je dokrajčen nacizam. Treći, koji je već dogodio u vidu hladnog rata i nuklearnog zastrašivanja, stao je na put komunizmu. Nakon okončanja svakog rata išli smo sve dalje i dalje prema jedinstvenom svetskom poretku. Danas se taj poredak, koji se virtuelno približio površini, uhvatio ukoštac s antagonističkim silama rasutim svuda u samom srcu globalnosti, u svim aktuelnim trzavicama. To je fraktalni rat svih ćelija, singularnosti koje se bune kao protivtela. To je sučeljavanje tako neuhvatljivo da ponekad treba sačuvati ideju o spektakularno predočenom ratu, kao u zalivskom ili avganistanskom primeru. Ali četvrti svetski rat je negde drugde. On ne da mira bilo kakvom svetskom poretku, bilo kojoj hegemonijskoj dominaciji - kad bi islam vladao svetom, terorizam bi se okomio na islam. Jer se upravo sam svet odupire mondijalizaciji.

Terorizam je amoralan. Događaj Svetskog trgovačkog centra, taj simbolički izazov, jeste amoralan i samo je odgovor na mondijalizaciju koja je takođe amoralna. Pa, budimo i mi amoralni i želimo li da nešto od toga shvatimo, bacimo malo pogled pokraj Dobra i Zla! Kad se već suočavamo s događajem koji je izazov ne samo moralu nego svakoj formi imaginacije, pokušajmo da se poslužimo inteligencijom Zla.

Upravo se tu nalazi ključna tačka - u pogrešnom tumačenju zapadnjačke filozofije, filozofije prosvetiteljstva, kad je u pitanju odnos Dobra i Zla. Naivno verujemo da progres Dobra, vrtoglav uspon u svim područjima (nauke, tehnike, demokratije, ljudskih prava), odgovara porazu Zla. Izgleda da niko još nije shvatio da moć Zla i moć Dobra rastu istovremeno, istom dinamikom. Trijumf jednog ne povlači za sobom iščeznuće drugog. Naprotiv. Zlo metafizički smatramo slučajnom penom na ustima, ali je taj aksiom - iz koga proishode sve manihejske forme borbe Dobra i Zla - zabluda. Dobro ne umanjuje Zlo: jedno se ne može svesti na drugo i njihova relacija je nerazmrsiva. U osnovi, Dobro može stati na put Zlu samo ukoliko odbije da bude Dobro, budući da, prisvajajući svetski monopol moći, ono potpaljuje uzvratni plam proporcionalnog nasilja.

U tradicionalnom univerzumu još je prisutan balans između Dobra i Zla, shodno dijalektičkoj relaciji koja je kako-tako garantovala tenziju i ravnotežu u moralnom univerzumu - kao što je u hladnom ratu sučeljavanje dveju supersila garantovalo ravnotežu straha. Dakle, nema prevage. No, tasovi na vagi su se zaljuljali otkako je obavljena totalna ekstrapolacija Dobra (hegemonija pozitivnog nad bilo kojim oblikom negativnosti, isključenje smrti, svake potencijale protivsile - potpuni trijumf vrednosti Dobra). Tako je ravnoteža poremećena i Zlo kao da stiče nevidljivu autonomiju bujajući geometrijskom progresijom.

Uz značajne razlike, to se dogodilo s političkim poretkom nakon iščezavanja komunizma i svetskog trijumfa liberalne sile. Upravo se tada pojavio fantomski neprijatelj što preplavljuje celu planetu, provlačeći se svuda kao virus, izranjajući iz svih naprslina vlasti - islam. Ali islam je tek promenljivo lice kristalizacije tog antagonizma. Taj je antagonizam svuda i u svakom od nas. Dakle, teror protiv terora. Samo, asimetričan teror. I upravo ta asimetrija svetsku silu sasvim razoružava. Rvajući se sa samom sobom, ona će se samo još više zapetljati u vlastitu logiku odnosa sila, nesposobna da igra na poprištu simboličkog izazova i smrti, o kojima nema pojma budući da ga je izbrisala iz svoje kulture.

Dosad je tada integrišuća sila naširoko uspevala da upije i upija svaku krizu, svaku negativnost, stvarajući upravo tako jedno duboko očajno stanje (ne samo za zemaljsko roblje nego i za bogataše i povlašćene, sklonjene u svoj komfor). Prelomni događaj je u tome što su teroristi prestali da se ubijaju ni za šta, oni igraju na vlastitu smrt ofanzivno i delotvorno, povodeći se za strateškom intuicijom, koja nije ništa drugo do intuicija goleme krhkosti protivnika, sistema koji je gotovo dostigao savršenstvo i, posledično, postao osetljiv na najmanju posekotinu. Teroristi su uspeli da od vlastite smrti naprave apsolutno oružje protiv sistema koji živi od izuzeća smrti i kome je ideal nulta smrt. Svaki je sistem nulte smrti u krajnosti nulti sistem. Sva sredstva zastrašivanja i destrukcije ne mogu ništa protiv neprijatelja koji je od svoje smrti napravio kontraofanzivno oružje. "Baš me briga za američke bombe! Naši ljudi žele da umru kao što Amerikanci žele da žive!" Njihove pogibije se ne mogu izjednačiti s četiri hiljade mrtvih koji su preko noći nametnuti sistemu nulte smrti.

I tako, sav ulog se vrti oko smrti, ne samo brutalnim upadom smrti uživo, u realnom vremenu, nego upadom više nego smrti; simboličke i žrtvene - drugim rečima, apsolutnog i nepovratnog događaja.

Takav je duh terorizma.

Nikad ne napadaj sistem na osnovu odnosa snaga. To je (revolucionarno) imaginarno što ga sam sistem nameće, koji preživljava upravo tako što neprestano nagoni one koji ga napadaju da se bore na terenu realnosti koja je oduvek i zauvek njegova. Premestiti borbu u sferu simboličkog, gde važe zakoni izazova, reverzije i eskalacije. Tako da se na smrt može odgovoriti samo jednakom ili nadmoćnijom smrću. Prkositi sistemu prednošću na koju ovaj može odgovoriti jedino vlastitom smrću ili urušavanjem.

Teroristička hipoteza se zasniva na tome da sam sistem obavlja samoubistvo u znak odgovora na mnogobrojne izazove smrti i suicida. Jer ni sistem ni vlast ne izmiču simboličkoj obavezi - i upravo u toj klopci počiva jedina šansa njihove propasti. U tom mahnitom vrtlogu nemoguće razmene smrti, smrt terorista je infinitezimalna tačka koja uzrokuje velike aspiracije, prazninu i konvekciju. Oko te infinitezimalne tačke čitav se sistem, sistem realnosti i moći, zgušnjava, paralizuje, sklupčava i propada u vlastitu hiperefikasnost.

Taktika terorističkog modela je prouzrokovati višak realnosti i slamanje sistema preopterećenog realnošću. Sva ta poruga situacije, kao i inicirano nasilje vlasti, okreću se protiv nje, jer su teroristički akti istovremeno drečavo ogledalo njenog nasilja i model njoj zabranjenog simboličkog nasilja, jedinog nasilja kojem ne može pribeći, a to je nasilje vlastite smrti.

Upravo stoga sva vidljiva sila ne može ništa protiv sićušne, ali simboličke smrti nekolicine jedinki.

Moramo da priznamo očitu činjenicu: rodio se novi terorizam, novi vid akcije koji se pridržava vlastitih pravila, te prisvaja pravila igre da bi je snažnije uzdrmao. Ne samo da se ti ljudi ne bore na ravnoj nozi, budući da kao ulog stavljaju vlastitu smrt, na koju nije moguće adekvatno reagovati ("to su kukavice", nego su preuzeli celokupno oružje dominantne sile. Novac i berzanske spekulacije, informatičku i avio-tehnologiju, spektakularnost i medijske mreže: asimilirali su sve što spada u modernitet i mondijalitet, ne promenivši cilj - uništenje svega toga.

Čak su se poslužili - što je vrhunac lukavosti - banalnošću svakodnevnog američkog života kao maskom i dvostrukom igrom. Spavaju po predgrađima, čitaju i studiraju u krugu porodice da bi se jednog dana probudili kao bombe s usporenim delovanjem. Besprekorno vladanje tom tajnovitošću gotovo je jednako tako terorističko kao i spektakularan čin 11. septembra. Jer ono baca senku sumnje na svaku individuu: nije li svako bezazleno biće mogući terorista? Ako su oni mogli da prođu neprimećeni, tada je svako od nas neprimećeni zločinac (kao što svaki avion postaje sumnjiv). U osnovi, biće da je to istina. To možda dobro korespondira s nesvesnim oblikom potencijalnog zločinca, zamaskiranog i brižljivo potisnutog, ali svagda kadrog ako ne da iskoči, o no barem da potajice zatitra pred prizorom Zla. Tako se događaj razgranava sve do u detalj - vrelo još profinjenijeg mentalnog terorizma.



jeremija92 jeremija92 19:47 24.11.2008

Re: Duh terorizma

Guru postmoderne socijalne teorije Žan Bodrijar kao i uvek skenira na svoj način savremenu epohu.
mirelarado mirelarado 14:24 24.11.2008

Ljubav što pokreće sunce i ostale zvezde

I dok, u toj knjizi koja ruši sva pravila žanra, čitate eseje o tome «šta je naopako u današnjem svetu» obavezno bacite pogled ispod tanke crte, na marginu. Tamo, umesto tvrdih stavova koji režu do kosti, teče nežan i setan ljubavni roman:


Da nema potrebe da se ovo na margini pretoči u reči, po mom skromnom sudu, književnosti ne bi ni bilo.
Odličan je Kuci, na mnogo načina. Hvala za ovaj post, Jeremija.
jeremija92 jeremija92 14:56 24.11.2008

Re: Ljubav što pokreće sunce i ostale zvezde



Inače, u Dnevniku loše godine, tekst na margini raste, pojavljuje se još jedna margina, tvrdi stavovi o svetu postaju mekši, a sve zbog ljubavi.
Time Bandit Time Bandit 14:32 24.11.2008

Dobro je dok je jednina

Dnevnik losih godina, losije zvuci zar ne?

Nego kako dodjoste do ovoga

Drama koja nam se upravo odigrava pred očima jeste drama vladara, Džordža V. Buša, čiji hibris leži u poricanju moći kletve bačene na njega i prokletstva uopšte; vladara koji ide čak i korak dalje i tvrdi da on ne može počiniti zločin, budući da sam donosi zakone kojima se zločin definiše.


covek je majstorski kroz ratove i odrzavanje laznog rasta industrije uspeo da odlozi finansijsku krizu do pred sam kraj drugog mandata, malo li je?
jeremija92 jeremija92 14:52 24.11.2008

Re: Dobro je dok je jednina

Time Bandit
.covek je majstorski kroz ratove i odrzavanje laznog rasta industrije uspeo da odlozi finansijsku krizu do pred sam kraj drugog mandata, malo li je?

Nije malo, mnogo je. Toliko mnogo da će i deo bola i patnji koje je naneo drugima biti dovoljno za večno prokletstvo za njega i potomke mu, ukoliko u antičkom verovanju u kletvene pločice iz Serapisovog hrama ima trunka istine.
Time Bandit Time Bandit 15:14 24.11.2008

Re: Dobro je dok je jednina

jel vam radi TV? Ili mozda razmatramo razlicite zemlje?
Zar ne rece taj coek, otprilike "Ja kao predsednik ove zemlje necu dozvoliti da i jedan radnik bude otpusten sa posla kao posledica potpisivanja Kjoto sporazuma". Zar u toj zemlji ne zivi sto neposredno sto posredno 100 miliona ljudi od vojne industrije, i oko 25 miliona ratnih veterana sa sve ministarstvom koje se brine o njima.
Silni ratni materijal / rezerve su istrosili zadnjih desetak godina, i naravno narucili / napravili novi - dobar biznis zar ne?

Izgleda da je ovo cena tog biznisa...
deo bola i patnji koje je naneo drugima


Anticko verovanje, nebeski narodi, itd., diktatori na S koji su bili dobrovoljne mete, sve je to izmesano, mogu samo da zamislim facu tog tipa kada bi bu neko rekao nesto o tome...
jeremija92 jeremija92 20:02 24.11.2008

Re: Dobro je dok je jednina

Time Bandit


mogu samo da zamislim facu tog tipa kada bi bu neko rekao nesto o tome...


Zbog takvih faca imeperije propadaju.
Buš mene podseća na Nerona. ne znam zašto.:)
Time Bandit Time Bandit 22:14 24.11.2008

Re: Dobro je dok je jednina

Takvo poredjenje bi i on voleo, o. Jeremija vrlo ste siroke ruke danas.
Meni covek vise deluje kao Mr Obretkovic nesto pre jutarnjeg piva :))

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana