Bombay Blood

USA i EU ne mogu protiv Indije, protiv Kine, protiv Pakistana... pa onda pribegavaju strategiji: nahuskati jedne na druge izigravajuci kolateralnu stetu.

To sto su obe drzave uvucene u ovaj sukob nuklerane sile sa ogranicenim dometom zapad ne sprecava u nameri da se rese nekoliko konkurenata u periodu redefinisanja sveta koji je pred nama, naprotiv.
Nazalost ovakvi periodi kroz ljudsku istoriju nosili su nebrojene zrtve.

samo da kazem da je nasa sramota da dosad nije napisan niti jedan post na ovu temu. bas smo se obrukali...

Već je više godina kako u Indiji ima periodičnih napada terorista. Međutim , ono što se ovih dana odvijalo u Mumbaju je bilo nešto novo i dugačije – otvoreni,totalni teroristički rat.

Izrael je(bio) bio izložen pretnjama, napadima i problemima već decenijama. Otuda i sličnosti i razlike.
Šta može Inija naučiti na osnovu izraelskih iskustava?

Kao prvo,Indija ima prava na moralnu podršku i međunarodnu pomoć. Indija će dobiti moralnu podršku sveta, ali pomoće j eveć nešto sasvim drugo. Čim se dođe do toga da druge nacije moraju investirati pomoć ili čak da same rizikuju nešto, menja se situacija.

Ako su(kao što se potvrdilo) teroristi došli iz baza Pakistana, Indija će rado dejstvovati protiv te zemlje nameđunarodnom planu. Pakistan se mora primorati da zatvori baze, da prestane da pomaže teroriste i da preda odgovarajuće informacije bezbednosnih službi istim službama u Indiji. Pitanje je da li će se zapadne sile potruditi oko situacije?Da li će uvesti sankcije protiv Pakistana, ili osuditi tu zemlju? Da li će obelodaniti sopstvene informacije o tome kostoji iza terora protiv Indije?


Ništa od svega ovoga. Kad se sve pogleda ovo može više koštati nego vredeti. Teroristi mogu i u zapadnim zemljama gađaju ciljeve uvećoj meri nego do sada. Osim toga Zapadu je potreban Pakistan zbog saradnje oko smanjivanja uticaja iskamskog terorizma i ograničenja širenja već postojeće nuklearne tehnologije oružja.

Ovde su i paralele sa izraelskim odnosima sa Sirijim, Libanom i Iranom. Decenijama su se Amerika i neke zemlje Evrope obraćali Siriji da zatvori teroristički štab u Damasku. Sirijci su jednostavno odgovarali sa jednim NE. Ponekad je sirijska armija i lažno izjavljivala da su centri zatvoreni.Ali, kroz odbijanje da se povinuje, osigaravnjem pomoći po drugim pitanjima i umerenom držanju, Sirija je uspela da se izvuče iz izolacije.

Uprkos obećanjima sveta o zaustavljanju terorizma, pokazuje se da je kako Izrael tako i Indija primorana da se osloni jedino na sopstvene snage u borbi protiv terorizma.

Jedan drugi problem s kojim se Indija suočava, a s kojim se Izrael decenijama bori u vezi Libana: nema nikakve vlade u pravom smislu reči u Libanu. Pakistan je indijski Liban i nalazi se u anarhiji. U samim službama bezbednosti u Pakistanu postoje frakcije koje rade na svoju ruku i pomažu teroriste. Opšte javno mnjenje u Pakistanu ne osuđuje terorizam, islam je državna religija (sama reč Pakistan znači zemlja očišćena od nevernika) i jedna vlada koja bi se možda i borila protiv terorizma, ne može jer su joj ruke vezane.

Izrael s druge strane se sučeljava sa zemljama kao Sirija i Iran koje imaju radikalne ideologije, gde vlada poziv na linč kada su u pitanju Izraelci tako da javno mnjenje podržava najubitačnije forme terora.

Ubijati civileu Izraelu je nešto na šta se najblaže rečeno gleda blagonaklono u ovim zemljamakao i u arapskom svetu u celini. Pokušaji da se ove vlade pozovu na odgovornostne funkcionišu, jednostavno rečeno.
I šta onda Indija može uraditi u ovakvoj situaciji?

Indija može preći pakistansku granicu i napasti baze terorista. Ili može samo da preti o tome ako pakistanska vlada neuradi nešto. Da li u tome Indija može da računa na podršku na međunarodnom planu za takve odbrambene akcije ili bi Indija dobila pečat agresivne strane?

Da li j eIndija spremna na ponovni rat sa Pakistanom? Ne treba zaboraviti da Pakistan poseduje nuklearno oružje. S tim će se i Izrael ubrzo suočiti u vezi Irana. Zato je vrlo lako uočiti da terorizam ima svoju unutrašnju logiku. Teror je nešto što se isplati. Žrtve terora su uvek u defenzivi veći deo vremena. Žrtve terora moraju donositi vrlo teške odluke u vezi odbrane.

Teorristi i oni koji stoje iza njih koriste ovakvu situaciju. Deluju beskompromisno time što uvek traže mnogo, dajući minimalno i time održavaju konflikt u životu. Čak uspevaju da sebe predstave kao žrtve.

Uslprp će naZapadu početi da se govori da bi Indija trebalo da popusti oko Kašmira, da popusti oko drugih stvari i time će rešiti problem terorizma. Uskoro će indijska vlada biti pred teškim odlukama.
Izraelska iskustva mogu naučiti Indiju nešto drugo: Veruj samo u sebe, budi spreman da budeš izložen nepravednoj kritici dok braniš svoju zemlju i narod, sasvim ozbiljno shvati borbu protiv terorista i mobiliši svoj narod u vezi jasnog sistema upozorenja i odluči kada je vreme da se izvrši kontranapad.

Braniti se od terorizm anije lako. I danas kada mnoge zemlje stoje zajedno ”u borbi protiv terorizma”, kako to lepo zvuči, zemlja-žrtva ima malo prijatelja. Hindusi u Indiji možda mogu da se uteše time što ih ima onoliko koliko ima muslimana u svetu.

Mogu li Vas zamoliti za izvor? (da li je bilo deo nekog teksta, komentara i sl.)

Jedan manji deo je objavljen u New York Times-u - LINK

U poslednje vreme se veoma iznenadim (prijatno) svakom glasu razuma.

Don't use the language of war.

No, it's a very good moment to call on both sides to show restraint.