Nepismena nacija

Vec duze vreme putujem po Srbiji. Imam dosta vremena i pre jedno godinu dana

sam odlucio da preorem domovinu i malo bolje se upoznam sa nasim covekom.

Dugo godina sam ziveo u inostranstvu i imam specificne poglede na zivot i na ljude.

Jedno vreme sam bio pretplacen na Pink i Pink Plus koji sam placao oko €35 mesecno.

Cesto sam sebe uhvatio u kupatilu kako se stidim sto gledam Pink.

Taj primitivizam me je toliko iznervirao da sam se neko vreme nosio mislju da kontaktiram nadlezne u 

toj televiziji i kazem im svoje misljenje ali onda sam dosao u Beograd i shvatio da ni druge stanice nisu 

bolje. Sedim ja tako u kafani i pocnem da se sekiram, ej da se sekiram kao da se radi o mojoj deci.

Nisam mogao da odolim a da ne odem u unutrasnjost.

I ako sam rodjen u Beogradu, Beogradjane i te urbane umisljene face nikada nisam mogao da

smislim. I tako sam poceo da putujem po Srbiji, za svoja putovanja uglavnom koristim autobus posto tako 

izbliza mogu da budem u centru desavanja.

Vec skoro godinu dana je proslo od mog prvog mesta koje sam posetio a to je Vranje, odlucio sam da sistematski cesljam 

teren do Subotice. Nikada nisam krio da volim proste ljude, jednostavnih razmisljanja i direktne reci.

I nisam bio razocaran,Srbija je puna takvih ljudi i moram priznati da su me mentalno preporodili i 

izluftirali mi mozak. Na zapadu bih pukao par hiljada da mi neki psihijatar malo produva sivu masu. 

Ovde je vec godinu dana imam besplatno. 

Jedne veceri dok sam se autobusom vracao sa Zlatibora poceo sam da razmisljam.

Da li se pomiriti sa stanjem koje je na terenu ili pokusati menjati tu vecinu u Srbiji zarad neke

bolje slike u svetu. Ipak kod nas je 25% nacije dividus nepismeno, veliki deo nema internet.

Da ne govorim o tome da je nezenja po selima vise nego kafana po Beogradu.

Sto sam vise razmisljao sve sam vise poceo da mrzim ove izlizane japije po Beogradu, usedelice,

mamine i tatine sinove, tajkune, urbane filozofe i sl.

Nakon nekog vremena provedenog u arhiviranju sakupljene dokumentcije, poceo sam da izvodim na 

led one poznanike i prijatelje koji vaze za elitu u ovom gradu i to ne ovu novonastalu boraniju nego one

koji sa arogancijom i nekim zatucanim ponosom nose svoje znanje.

Koja je satisfakcija i tiho uzivanje videti i pre svega shvatiti da su to dividus nepismeni ljudi.

Fakultetski obraznovani a ipak nepismeni. Eklatantni su nedostatci u svim oblastima. Kada se malo 

dublje kopka odmah se vide deficiti. Nisam bio sokiran, to se znalo jos od ranije.

Mi Srbi koji sve znamo a u stvari nista ne znamo.

Stgao sam do kraja.