Era peticija

Poštovane koleginice i kolege blogeri,

Na virtuelnom prostoru, koji zajedno posećujemo, desila se evolucija. Počinje era peticija. Mahom opravdanih. Zaista mislim da porodilje u ovoj zemlji zaslužu korektniji tretman. U ovoj rečenici nema ni traga ironiji. Otac sam dve bebe (30 i 16 meseci), sve mi je to jako sveže. Pružao sam podršku na postovima koji se bave tom problematikom i reagovao na komentare koji preskaču uljudnost. Na ovaj fenomen gledam kao na buđenje iz dubokog, letargičnog sna. Treba da se bunimo. Treba da zahtevamo objašnjenja. Treba da tražimo sankcije. Dosta smo ćutali. Molim za vašu podršku na nekim drugim temama. Molim vas da zaustavimo tendenciju pljuvanja i izrugivanja. Po našoj napaćenoj Srbiji.Po Republici Srpskoj. Po srpskom nacionu, uopšte. Možda nije u redu da ja, koji sam došao iz preka i skrasio se ovde, na tome prvi insistiram. Prosudite vi. Ali, smučilo mi se da se novinarima koji ne razlikuju Dunav od Save pridaje toliki značaj. Da se vređaju svi oni koji tvrde da nismo, ni manje ni više, loši od drugih naroda. Da nismo činili ništa što nisu činili drugi, koji nama morališu. Da se daju ostrašćena saopštenja sa isključenim komentarima. Ako su to plaćena saopštenja iz kojih se ova kuća finansira, neka stoji naznaka'plaćeno'. Pa, ko hoće da čita, neka čita. Ako nije plaćeno, neka nam neko objasni zbog čega se minimizira naša tragedija. Zašto naše žrtve nisu ljudi sa imenima i prezimenima, zašto naše suze nisu mokre i slane? Mislim da imamo pravo da zahtevamo od urednika da ovakve pojave prestanu. Ako se slažete, podržite.