Prijatan vikend želim...

Музеј фудбалског клуба Црвена звезда отворен је 12. марта 1985. године и то поводом

четrдесет година од оснивања Клуба и представља значајан објекат који сведочи о

богатој историји и успесима нашег фудбалског клуба. У њему су обједињене 63 године

успеха и победа које су на најлепши начин представљене кроз јединствену збирку трофеја,

пехара, признања и клупских заставица које су изложене у нашем Музеју.
У простору од 400 квадратних метара представљена је једна од најлепших и најраскошнијих

 спортских збирки у свету. Целокупну збирку чини преко 1.400 експоната

(трофеја, плакета, слика итд.), од чега је 680 трофеја изложено и представљено,

док се остатак експоната налази у депоу Музеја.

Кроз текст који следи, покушаћемо да вам укратко представимо значајне детаље

из Звездине историје.

Најпознатији и најтрофејнији српски клуб, као и један од н

ајуспешнијих фудбалских колектива у источној Европи

основан је 4. марта 1945. године.

Први трофеј у историји клуба (и то Куп Југославије),

Црвена звезда је освојила 1948. године.

Прво учешће у Купу европских шампиона црвено-бели

су остварили 1957. године играњем у полуфиналу против Фиорентине. Први меч у Београду

завршен је тријумфом Фиорентине од 1:0, док је у Фиренци, у реваншу било нерешено, 0:0.

Прва дупла круна (национални шампионат и Куп), освојена је 1959. године.

ФК Црвена звезда је учествовала четири пута у Купу

сајамских градова - 1962, 1963, 1966. и 1967. године. Највећи успех у том такмичењу је остварен током првог учешћа - 1962. године, када се наш клуб пласирао у полуфинале.

Током 1968. године, поред освајања дупле круне,

освојен је и Средњоевропски куп. После тога, наш

тим је три пута узастопно освајао домаћи шампионат - 1968, 1969. и 1970. године.

ФК Црвена звезда је 1971. године била на корак до првог

финала у Купу европских шампиона. У првој полуфиналној

утакмици која је играна у Београду, убедљиво је савладан

 грчки Панатинаикос, резултатом 4:1, док је у реваншу шампион Грчке био убедљив и

славио са 3:0. Тако је овај грчки клуб зауставио Звезду на последњем степенику до учешћа

у финалу Купа европских шампиона.

Наш Клуб је своје прво велико европско финале одиграо 1979. године. У финалу Купа УЕФА

изгубили смо од тадашњег фаворита овог такмичења, представника Западне Немачке,

 Борусије из Менхенгладбаха.

У досадашњој пребогатој историји Црвена звезда је освојила 25 титула у националном

 шампионату (Југославија, СРЈ, СЦГ, Србија), као и 22. титуле у националном Куп такмичењу

 (Југославија, СРЈ, СЦГ, Србија). Од како је Србија постала самостална држава, фудбалски

клуб Црвена звезда освојио је титулу шампиона и Куп Србије (сезона 2006/07).

Највећи успех фудбалског клуба Црвена звезда је везан за 1991. годину

када је 29. маја у италијанском граду Бари наша Звезда постала први

клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака

старог континента. Утакмица је играна на тада новом Стадиону

 „Свети Никола", који је годину дана раније завршен за потребе

 Светског првенства у фудбалу које је одржано у Италији 1990. године.

Након победе над Бајерном из Минхена, тим се у потпуности окренуо

 утакмици финала коју је Звезда играла против француског шампиона Олимпика из Марсеја.

Екипа је отпутовала у Италију недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и

тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда за

дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова, а Марсеј је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим, тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику.

Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође

није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду шутирало је пет

фудбалера и сви су погодили мрежу (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић,

 Синиша Михајловић и Дарко Панчев). За француски тим је шутирало четири играча

(Мануел Аморос-промашио пенал, Бернар Казони, Жан-Пјер Папен, Карлос Мозер).

Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је

ФК Црвена звезда (заједно са румунском Стеауом) постала један од само два тима из источне

 Европе који је до данашњег дана освојио ово такмичење.

ФК Црвена звезда је 8. децембра 1991. године на Националном стадиону у

Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак

света.

Након историјског успеха у Барију, тим је напустио значајан број играча (Бинић,

Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић.

Међутим, Звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Чилеански тим Коло-Коло,

тадашњег шампиона Јужне Америке, предводио је са клупе Мирко Јозић који је са

младом репрезентацијом Југославије само неколико година раније био првак света. Звезда је

друго полувреме играла без Дејана Савићевића који је био искључен већ у 43 минуту. Иако

ослабљени, наши фудбалери су приказали феноменалну игру и забележили убедљиву победу од 3-0!

Голове за наш клуб су постигли Владимир Југовић (два гола - 19. и 59. минут) и

Дарко Панчев (72. минут).

ФК Црвена звезда је ту историјску утакмицу играла у следећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев,

Михајловић, Савићевић. Тренер је био Владица Поповић. Број гледалаца на утакмици је био 62.064.

Дунавски куп је освојен давне 1958. године, али ће остати вечно

упамћен као један од значајнијих трофеја у Музеју Црвене звезде.

Конкуренција је била изузетна, а за прво место борили су се

 клубови из пет земаља. Југославију су представљали: Црвена звезда,

 Партизан, Војводина и Раднички из Земуна; Мађарску: МТК,

 Ференцварош, Шалготаријан и Татабања; Чехословачку:

Руда Хвјезда, Динамо из Прага, Дукла Пардубице и Татран Прешов; Бугарску: Левски и

Локомотива из Софије и Румунију: ЦЦА из Букурешта и Штинца из Темишвара.
Играло се по двоструком бод систему. Звезда је стартовала 23. маја победом над

Дуклом са 2:0 (0:0), головима Боре Костића и Борозана, док је у реваншу без проблема

 ремизирала, и то без голова.

Противник у четвртфиналу - Локомотива. Утакмицу у Софији обележио је Бора Костић са

четири гола у ремију (4:4). Поново је левоноги бомбардер био фаталан за Бугаре, јер је

његов погодак одлучио и у реваншу (1:0) и тако је Звезда стигла до полуфинала.

Ни Раднички у Земуну није успео да се супротстави „црвено-белој машини". Победа од 2:1

била је довољна за финале, пошто у реваншу није било победника, али ни голова.

Дунавски куп је остао у Београду, где су пали и Чехословаци. Руда Хвјезда је 6. јула 1958.

испрашена са четири гола у мрежи (4:1), а стрелци су били: Костић 2, Милошевић и Милановић.

И у реваншу, 12. јула у Брну, тријумф црвено-белих. Овога пута са 3:2, а мрежу су тресли Костић,

Шекуларац и Милошевић.

Тријумф и у Чилеу. Те 1962. године, Црвена звезда је 6. јануара била боља од бразилског

Ботафога (1:0), одиграла је затим 10. јануара нерешено са чилеанским Коло-Колом, а

 неколико дана касније 13. јануара Звезда је била боља и од мађарског Ференцвароша (3:2)

 и као најбољи тим турнира освојила престижни пехар.

Била је то година великих успеха. После тријумфа у Чилеу, радост и у Паризу. На шестом

Расинговом турниру, 26. јуна 1962, пао је још један бразилски великан, Сантос и то

резултатом 1:0. У финалу турнира, наша Звезда је рутински савладала Рапид из Беча,

резултатом 2:0.

Бадахоз је у јуну 1971. године био домаћин великог турнира. Црвена звезда је прво

испрашила Спортинг из Лисабона са 6:1, а онда у финалу и велики Реал Мадрид - 2:1.

Још један успех у Шпанији и то 1971. године. У Ла Коруњи, у финалу, савладан је домаћи

Депортиво са 3:1.

Иберијско полуострво годинама је било у знаку Црвене звезде. Отуда и славље у

 Малаги 1973. године. До трона се дошло победама над Еспањолом од 2:0 и Малагом од 2:1.

И Валенсија је под ногама Црвене звезде. Августа 1973. године у полуфиналу је побеђен

Стандард из Лијежа са 2:0, а у финалу и домаћин са 2:1.

У свој победнички низ Црвена звезда је „уписала" и тријумфе на „Београдском турниру"

1980. и 1981. године.
У августу 1980, у полуфиналу рутински је савладан Партизан са 3:0, а у

борби за престижни трофеј и славни бразилски клуб Васко де Гама са 4:2.
Годину дана касније опет је у полуфиналу Црвена звезда била боља од Партизана,

 овога пута са 1:0, а у финалу и од Хонведа из Будимпеште са 2:1. 

Домаћин овог турнира је био шпански град Хихон у августу 1982. године. Црвена звезда је

освојила трофеј са две победе од по 1:0. У полуфиналу је била боља од славне Барселоне,

 а онда и у финалу од Реал Спортинга.

И у Италији је Црвена звезда оставила траг. На турниру у Верони, 21. августа 1991,

савладала је домаћина после извођења једанаестераца (у регуларном току 2:2), а много

лакше је било у финалу јер је Парма декласирана са чак 4:1

У два наврата Црвена звезда је била и Супершампион Југославије.
Први пут 1969. године, када је одмерила снаге са победником националног Купа, Динамом.

У Београду, 20. августа, Загрепчани су испрашени са четири гола у мрежи (4:1),

да би седам дана касније били побеђени и на Максимиру - овога пута са 2:1.
Три године касније, Хајдук је био шампион Југославије, док је Звезда освојила национални Куп.

У Сплиту, 16.02. 1972. године било је 1:0 за Црвену звезду, да би победник Купа

 славио и 22. фебруара, овога пута у Београду са убедљивих 4:2.

Ово је само делић трофеја у власништву нашег Клуба. Пребогату ризницу свих одличија

 можете погледати у Музеју ФК Црвена звезда у оквиру клупског стадиона, који је отворен

за све посетиоце радним данима од 9-16 и суботом од 9-14 часова

(информације и заказивање групних посета на телефон 011/2067-773).