Budžet, kriza, Srbija

- ideja teksta je malo priče o Budžetu za 2009., ali malko i nekako "po ivici" pristupa kako bi o Budžetu trebalo da se govori i piše, te na početku molim znalce i profesionalce da mi ne sude prestrogo zbog "elastične" upotrebe pojmova i definicija fiskalne politike, "kreativnog" tumačenja podataka i svega ostalog što bi uz bilo koji tekst o Budžetu trebalo da "stoji", a u ovom tekstu ne postoji jer je pisan motivom da je istina da je "upravljanje budžetom istovremeno i upravljanje državom" i jer znam da se o svemu tome zna u javnosti dovoljno malo da svaki znalac može manipulisati tuđim neznanjem (ili predrasudama) koliko mu volja, a da od takve manipulacije nikom dobro ne može biti, pa otuda predstavljanje budžeta za 2009. nešto drugačijim jezikom i kroz relativno retko upotrebljavane primere –

Pisala sam o budžetu i prošle godine, a sasvim sigurno da ću pisati i - sledeće, mada i mislim i verujem da ćemo i mi i svet na kraju 2009. izgledati potpuno, nezamislivo drugačije nego danas, decembra 2008. iz mnogo prethodno stvorenih razloga i uzroka, a prevashodno zbog činjenica da se nalazimo u fazi kreiranja potpuno novih ekonomskih i finansijskih okolnosti po kojima ćemo i svet i mi funkcionisati u narednim decenijama. Slično kao što smo svedoci da je sastanak u Bretton Woods 1944 oblikovao ekonomiju (i finansijska tržišta) čiji smo "delimičan deo" bili poslednjih šezdesetak godina, tako smo opet svedoci "ere regulacija" u ekonomijama gde je regulacija bila prilično nepoželjan proces. Mi, s druge strane - regulaciju i sve njene dobre i loše strane poznajemo kao sopstvene (prazne ili polupune) džepove.Javne finansije, dakle fiskalne politike, pa onda i pravila o "konstrukcijama" budžeta biće (manje-više) posledice tog novog dogovora naastupajuće "ere regulacija", kao što su to bili i budžeti prethodnih decenija. 

Na početku "kratak reprint" iz prošlogodišnjeg teksta koji će (mislim) nastaviti da važi i u novim okolnostima:

"Kako teče proces, ustvari?

Treba utvrditi fiskalnu (poresku) politiku zakonima i uskladiti je sa monetarnom, te budžet "praviti" na osnovu najrealnijih mogućih makroekonomskih parametara, to jest, naći najbolji mogući odgovor na pitanje:

"Od koga u državi i koliko "uzeti" poreskog novca, a koliko "uzeti" od SVIH da bi dali samo NEKIMA?"

Još važniji proces je "ciljanje" tih NEKIH na koje će javni novac biti trošen (u najboljem smislu te reči), tako da se "izvuče" najviše "vrednosti svakog dinara", da nema "rasipanja i uludog trošenja javnih finansija", već odgovornog upravljanja budžetom.

Za fiskalnu politiku su nadležne Vlade, za monetarnu centralne (narodne, nacionalne) banke, a zakone o svemu donose parlamenti, koji u ime građana/ki kontrolišu ceo proces taman toliko koliko i učestvuju u njegovom odvijanju.

Analiza budžeta je tema međunarodnih finansijskih institucija.

I svima su poslodavac - građani. To je glavni razlog zašto ja mislim da se građanima/kama mora pružiti svaka informacija o tome kako se "skuplja" javni novac, a pogotovo o tome kako se isti "troši"."

Budžet za 2009. u celini može "download" u pdf. ili doc. formatu (veličina je oko 8 Mb, "click" na "prilozi" sa leve strane) kao i Revidirani Memorandum o Budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu

Ko god uradi "download" (a nije znalac i profesionalac) najverovatnije će, kao prvu reakciju, na "šumu" brojki, stručnih izraza, "pozicija" i "alokacija" budžeta imati rečenicu ;

"šta je ovo i čemu ovo služi, a još verovatno i - ne radi!"

Ta česta reakcija mi je motiv da budžet prikažem na sledeći način :

(sledi tekst koji je skroz "klizav" za mene, a prava poslastica za svakog kritičara da mi uspešno dokaže kako nemam pojma o budžetu - sve priznajem unapred, s nadom da će većina ipak steći neku sliku koja u suštini i nije tako daleko od realnosti, koja i ne "iskrivljuje" toliko koliko se čini na prvi pogled)

Planirani rashodi Budžeta su oko 750 000 000 000 dinara (750 milijardi dinara) ili oko 8 800 000 000 evra (8,8 milijardi evra) i hipotetički možemo kazati ovako - stanovnika Srbije ima oko 7 500 000 (7,5 miliona) što bi (znam, znam,  u sasvim nedopustivom opisu prihoda i rashoda budžeta) recimo značilo da svaki stanovnik Srbije godišnje "daje" u Budžet 100 000 dinara (sto hiljada dinara) ili oko 1200 evra (hiljadu dvestotine evra) i ova šašava ideja kojom se koristim potaknuta je jednom drugom čuvenom rečenicom:

"a, ne, nećete me prevariti! hoću da znam koliki je moj deo!"

Evo primera koji može pomoći lakom i jednostavnom izračunavanju koliko se od tih 1200 evra (100 000 dinara) troši na šta procentualno u odnosu na procenat koji određena pozicija zauzima u Budžetu, a radi se o delu pozicija za Narodnu skupštinu:

НАРОДНА СКУПШТИНА

укупно:

2 014 310 000 динара

НАРОДНА СКУПШТИНА, Изршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови, спољњи послови

1 052 010 000 динара

НАРОДНА СКУПШТИНА, Стручне службе

962 300 000 динара

Ovaj ukupan iznos od 2 014 310 000 dinara (oko 2 milijarde dinara) je 0,27% ukupnog Budžeta - dakle Narodna skupština za sve svoje potrebe troši takođe i 0,27% od pomenutog iznosa od 100 000 dinara (ili oko 1200 evra) koje, sasvim hipotetički, svaki stanovnik/ica Srbije "daje" kao prihod Budžeta, što iznosi 3,25 evra ili oko 280 dinara godišnje. S obzirom na raširenu priču o tome "koliko koštaju narodni poslanici" iz gornje tabele se vidi da je taj iznos 1 052 010 000 dinara (oko milijardu dinara) ili oko 0,14% ukupnog Budžeta, dakle i 0,14% od pomenutog iznosa (hipotetičkog) za svakog/svaku stanovnika/cu Srbije ili oko 1,75 evra odnosno oko 140 dinara godišnje.

Malo li je, puno li je, taman li je?

Čak i kad je dat ovako, као "smešno hipotetički primer" teško se na to može dati sasvim dobar odgovor ako se ne uradi cela procentualna podeljenost tog "zamišljenog" iznosa koji svako u Srbiji "daje" u Budžet. Ako se manje od tog procenta, od već pomenutih 1200 evra (100 000 dinara) daje za zdravstvo ili školstvo ili za socijalna davanja - onda je sasvim sigurno previše ili preskupo, a ako su na drugim pozicijama višestruki procenti za potrebe raznih sektora u društvu onda se može razgovarati može li se i na ovoj poziciji (za Narodnu skupštinu) takođe - štedeti u vremenu krize.Posebna tema je opšta negativna ocena javnosti o radu same skupštine, a istovremeno i velika očekivanja od te institucije, kao i teze o broju poslanika, što je tema za promenu Ustava jer je Ustavom propisan broj od 250 poslanika.

Koliki je procenat za neke druge sektore, dakle koliko od tih 100 000 dinara (zamišljenih), koliko od tih 1200 evra godišnje svako od nas daje za neke i nečije potrebe čije je finansiranje propisano zakonima koji regulišu javne finansije i model skoro svakog Budžeta?

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

187 084 000 dinara

(oko 0,027% Budžeta ili oko 0.325 evra odnosno 28 dinara godišnje po stanovniku/ci od onih pretpostavljenih 1200 evra ili 100 000 dinara koje godišnje "svako daje" u Budžet)

ВЛАДА

(и све припадајуће канцеларије, сектори и службе Владе)

1 944 987 000 динара

(slično kao Skupština)

ЗБИРНИ ИЗНОС

за све судове и тужилаштва као и органе за прекршаје свих нивоа и врста је (око) :

20 764 449 000 динара

(ili oko 2,7% ukupnog Budžeta odnosno 32,5 evra ili oko 2800 dinara po stanovniku/ci godišnje)

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА

2 037 549 000 динара

(slično kao Vlada i Slupština)

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА ПРЕДСТАВНИШТВА

5 795 325 000 динара

(oko 0,81% Budžeta ili oko 10 evra godišnje, odnosno oko 860 dinara godišnje po stanovniku/ci )

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ

72 503 891 100 динара

(oko 9,7% Budžeta ili oko  116 evra godišnje, odnosno oko  10 000 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

48 201 508 000 динара

(oko 6,5% Budžeta ili oko 78 evra godišnje, odnosno oko  6700 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

178 100 000 000 динара

Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања

Средства ове апропријације у износу од 164.600.000.000 динара намењена су

Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање и то:

износ од 151.600.000.000 динара користиће се за пензије запослених и

износ од 13.000.000.000 динара за пензије пољопривредника;

износ од 13.500.000.000 динара за трансфер Националној служби за запошљавање

(за износе позиција Министарства финансија мора се гледати у цео предлог Буџета због структуре самог Министарства, Управа, сектора, итд, тако да је укупно:

309 577 947 000 динара

(oko 40% Budžeta ili oko 487 evra odnosno 42 000 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

321 825 000

(и ово Министарство има посебне Управе, дирекције и  секторе у свом саставу који имају посебне позиције, тако да је укупно:

8 368 362 000 динара

(ili oko  1,0% Budžeta ili 13 evra odnosno oko 1200 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

(укупно, са свим управама, секторима и дирекцијама:

25 607 439 700 динара

(ili oko 3,4% od ukupnog Budžeta ili 40 evra odnosno oko  3500 dinara godišnje po stanvniku/ci)

MИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

(укупно са свим управама, секторима, фондовима и дирекцијама:

44 364 020 700 динара

(oko 6% od ukupnog Budžeta ili 71,5 evra odnosno oko 6200 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

2 355 455 000 динара

(slično kao Skupština i Vlada)

MИНИСТАРСТВО ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ

16 700 586 000 динара

(oko  2,2% od ukupnog Budžeta ili 26 evra odnosno oko 2200 dinara godišnje po stanvniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО

622 981 000 динара

(oko 0,077% Budžeta ili oko 1 evro odnosno oko 86 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

(детаљан увид у све позиције даје укупно:

93 790 630 800 динара

(oko 13% ukupnog Budžeta ili oko  153 evra odnosno oko 13 000 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ

9 008 675 000 динара

(oko 1,2% od ukupnog Budžeta ili 14,5 evra odnosno oko 1260 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

5 781 222 000 динара

(oko  0,8% Budžeta ili oko 9,5 evra odnosno oko 840 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ОМЛАДИНЕ И СПОРТА

4 588 444 000 динара

(oko 0,6% ukupnog Budžeta ili 7,3 evra odnosno oko 629 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ

153 536 000 динара

(oko 0,0225%ukupnog Budžeta ili 0,27 evra odnosno oko 23 dinara godišnje po stanovniku/ci)

МИНИСТАРСТВО ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

4 177 913 000 dinara

(oko  0,54% ukupnog Budžeta ili 6,5 evra odnosno oko 560 dinara godišnje po stanovniku/ci)

  МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА

366 575 000 dinara

(oko 0,052% ukupnog Budžeta ili 0,625 evra odnosno oko 54 dinara godišnje po stanovniku/ci)

  МИНИСТАРСТВО ЗА НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН

12 203 633 000 dinara 

(oko 1,62% ukupnog Budžeta ili 19,5 evra odnosno 1677 dinara godišnje po stanovniku/ci)

Od strane 70 do strane 94 (ako se gleda doc. format "dowнload" Zakona o budžetu) su zavodi, direkcije, uprave, poverenik, odbori, upravni okruzi,....razne pozicije koje ne navodim u ovom tekstu, ali svakako sugerišem gledanje i u te brojke.

Na strani 94 počinje "Programski deo budžeta" u kojem su:

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И УСЛУГА

МИНИСТАРСТВО ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА

МИНИСTАРСТВО  ПРОСВЕТЕ

Ovaj "Programski deo budžeta"  se mora "gledati" direktno u tekstu jer sadrži razložene pozicije raznih budžetskih korisnika koje mi je nemoguće sabrati i prikazati na jedinstven način, ali ovaj deo je (u novcu) sve ono što nedostaje kada se pogledaju iznosi sa gore navedenih pozicija (dakle i plate zaposlenih u zdravstvu i prosveti i posebni programi za druge korisnike i investicije i podsticajna sredstva i još mnogo pozicija koje su sasvim pregledno date u ovom "Programskom delu budžeta"). Grubim sabiranjem postojećih procenata vidi se da za iznose u ovom delu ostaje oko 10% od ukupnog Budžeta.

Fondovi (razni i važni), kao i budžeti lokalnih samouprava nisu prikazani u Zakonu o budžetu jer podležu drugim propisima.

Kontekst u kojem Srbija odlučuje o svom budžetu za 2009. godinu je kašnjenje po rokovima budžetskog kalendara i za vladu i za skupštinu, revizorska institucija još uvek "ne radi" zaista, mere štednje u javnoj potrošnji su neizbežne, neophodna su povećanja akciza nekih proizvoda (cigarete, kafa, ...), kao i ukidanje nekig drugih poreza, svetska recesija koja uzrokuje izmene u prethodno projektovanom Memorandumu o budžetu, predviđanja da će umesto procenjenog rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 7%, on možda biti prepolovljen, a sigurno znatno niži nego prethodnih godina, restruktuiranje javnog sektora u tim otežanim okolnostima, manjak povoljnih kredita, objavljena recesija u EU i to sve u godini koja se (uporednim praćenjem drugih zemalja) beleži kao "pik" tranzicije. Situacija nije sjajna ni u državama susedima, članicama EU), u Mađarskoj pogotovo, EU je na ulasku u izbornu godinu (juna 2009. održavaju se izbori za evropski parlament) i fokusirana je na postizanje dogovora iz Lisabona (lično, ne sumnjam uopšte da će postići dogovor), Rusija ulaže u održavanje kursa rublje deviznim rezervama, pravi poseban dogovor u okviru BRIK, a u USA je tek u januaru formalno gotovo sa novembarskim izborima. Samit "velikih 20" najavljen je za kraj marta 2009. i dotle se niko ne usuđuje da kaže kako će se okončati finansijska kriza i recesija koja traje.

Svi se skoro slažu da je 2009. godina planetarno - godina velikih izazova i po promenama koje će doneti i po broju ljudi koji će te promene osetiti u svojoj svakodnevici.

Sve to zajedno može da se vidi i u budžetu Srbije za 2009., a moj "smešan" pokušaj da ga predstavim kroz "100 000 dinara" ili "1200 evra" koje svako od nas oko 7 500 000 stanovnika "daje" u budžet tokom godine je samo u brojke pretočena poruka u koju ja verujem - način prihodovanja i trošenja budžeta tiče se svakoga od nas i svako od nas ima pravo na informaciju o budžetu.

Bilo bi mi dragoceno da čujem šta vi o svemu tome mislite.