19.oktobar 1944.

Aleksandar  je  dete  iz mesanog  braka  ili  jos  bolje  reci  veze,majke  Nemice  i  oca  Rusa.Dolaskom  Aleksandra  na  svet  oni   su  uvideli  da  ih  ta  beba  razdvaja.Odrastao  je  moze  se  reci,bez  roditelja , sa  svojom  nanom. Sa  njom  i  danas  danji  zivi,ona  mu  je  sve  u  zivotu  pruzila,jedino  majcinsku  i  ocevu  ljubav  nije   mogla...

Ja  i  doticni  gospodin   se  poznajemo  desetak  godina,uvek  je  uporan  bio  da mu  tacno  objasnim  odakle  sam ,koliko  je  Beograd  udaljen  od  mog  rodnog  grada,jednom  prilikom  mi  je  doneo  film  ,,bitka  na Neretvi,,ali  u Nemackoj  produkciji,pa  sam  mu  ja malo  prevodila i tako  smo  se zblizili  jer  i ja i on  volimo  istoriju.

Meni  su pradede  sa  obe  strane  bili  ,,Solunci,,dede u  zarobljenistvu  u Nemackoj,dedinog  brata po  ocu  streljali  Nemci,po njemu  se u mom  rodnom  gradu  jos  uvek  zove  jedna  ulica,a  drugog  brata  dedinog odneo  Sremski  front.

Pre tri  godine,konacno  mi  je  poverio  tajnu.Njegova  nana,je  imala  jednog  brata,nazalost ratnih  4o-ih ,on  je poginuo.Hm,rat ko´ rat,nista  cudno,ali  za  sestru  najbolnije  je  to,sto  mu  nikada  telo  nije  pronadjeno,cak  mu  se ni  grob  ne  zna ,cak  ni  mesto otprilike  gde   bi  mu mogao  grob  biti..Jedno  samo  znaju ,da je  to  Beograd,i  da  se  to  dogodilo 19.oktobra 1944.

 Evo  i malo  podataka  o  tom  coveku,bio  je  ,,Oberleutnant,,kod  ,,Generalleutnant,, von Stettner.Rusi  su  sa Avale krenuli  na  njih,koliko  ja  kapiram  Nemci  su  bili  u  Mokrom  Lugu,General Stetner je  mogao  narediti  povlacenje  ali  nije  ,naredio  im  je  proboj  na  zapadnu  stranu. Oko  Nemaca  se  stezao  obruc  od Crvene armije  i Partizana ,tada je  tesko  ranjen  i svaki trag  mu  se  gubi cuvenom generalu Walter Stettner Ritter von Grabenhofen-u,a  takodje  i ,, dedi,,  od  ovog  mog  poznanika.

E  sad,tu  je  nestalo  cirka  5 000 Nemackih  vojnika,medju  njima  i ovaj  ,,deda,,  sto  ga   trazimo,znamo  da  su  bacani  u masovne  grobnice  i najverovatnije  spaljivani.Poznavaoci  drugog  svetskog  rata  ce  odmah  znati  o  cemu  ja  pisem  ,da  ne  detaljisem(oslobodjenje Beograada)

Aleksandar  je bio  moj  gost  u  Srbiji ,video  je  Avalu,Mokri  Lug,Savu  i  Dunav..Nadao  je  se  da  ce  bar  neki  trag  pronaci.  Ja mu  nisam  bila  od vece  pomoci.

Ako  neko  ima  nekakve  informacije,o  ovom  19.oktobru  1944. ili  o lokacijama  gde  bi  toliki  vojnici  mogli  biti  zatrpani  ,bez  ikakve  naznake  i  obelezja.. Njega  bi  radovala  svaka  informacija,a i njegovu  nanu  koja je  izgubila  svaku  nadu...