Правда и кривда или играле се делије насред земље Србије

zivojin.ivkovic RSS / 21.12.2008. u 13:51

 

Иритирајућа индолентност српских правосудних и државних власти у нерасветљеној афери „Топчидер", у којој су убијена два војника, потом и у случају, сада већ извесном, а притом низ година заташкаваном, убиству новинарке Даде Вујасиновић, као и у другим случајевима, навешћу само неке: убистава Славка Ћурувије и Милана Пантића, а има их на десетине, приморава грађане да упорно постављају низ неугодних, мада посве логичних и неизоставних питања. Али, кога интересује грађани и њихова питања? Нити их ико слуша а још манје - одговара на њих.

Дакле или нажалост, одговора нема, нити иког због тога у овој држави боли глава, почев од Председника републике, преко председника и чланова Владе Републике Србије, министара, Републиког тужиоца, председника Врховног суда, политичара, нити им због тога фали длака са главе.  

Никоме не пада на памет да се осети одговорним ако не за све то, оно бар за нешто од тога. А шта ћемо са многим другим злочинима? Има ли наде да ће кривци бити изведени пред лице правде? Може ли ико од званичника, у своје име или у име државе Србије да погледа у очи чланове породица убијених, настрадалих и да им каже: „Ваша отаџбина чини све за вас све што може". Ко зна, можда би они то и могли? Мада, углавном ћуте или се праве енглези. Да  ли на тај начин и себе штите?

Несхватљива ароганција која је очита учвршћује раширено уверење да заправо сама држава и криминалне интересне групе стоји иза већине тих злочина а актуелни политичари или су и сами у све то уплетени, мање или више или су до те мере неспособни и некомпетентни да не знају шта би, могуће је да су и корумпирани. 

Нажалост, очигледно је да након низа година декларативног заузимања за реформе у свим сферама друштва, у правосуђу, војсци, полицији... након помпезно најављиваних законских пројеката као европских, које су подржавали медијски пропагандисти из ко зна каквих кухиња, и својим кампањама бацали грађанима прашину у очи, како би их убедили да се нешто у Србији мења, да крупним корацима иде ка Европи, ништа се суштински не мења у односу према грађанину, заправо сва та галама има за циљ - обману.

Србија је нажалост, земља у којој је стало време, у њој, као и 1948 године, људи нетрагом нестају, бивају у по бела дана убијени, пребијани од стране полиције, униформисане или оне друге, тајне, потпуно све једно, без икаквих последица, криминалцима се злочини преко ноћи преквалификују у безначајна криовична дела или се никада не процесуирају; осуђени никада не одлеже ионако срамотно благе казне, или им пак застари кривично гоњење; БИА вршља, незаконито прислушкује телефонске, вероватно и друге разговоре. Спрега политике, државних структура, тајне полиције и криминала све је очигледнија, бахатост појединаца на власти све бестиднија.

Правосуђе и полиција није одмакла ни педаљ од времена страховладе Александра Ранковића, центар моћи више није у рукама Тита и ЦК КПЈ, заменили су га тајкуни и организовани криминал у чијим рукама неубедљиви и бескарактерни политичари на власти представљају обичне марионете.

Актуелна догађања око сета правосудних закона о којима  се у скупштини расправља, праћени су нарученим циркуским представама и фабриковањем афера, бесконачан низ димних завеса, којима ће забављати народ како не би којим случајем обратио позорност на друге, оне стварне проблеме, можда и на законе о организацији судова, судијама и тужиоцима. Резултати и последице тих њихових игара ће бити убрзо видљиви. Ништа зато, фабриковаће се нове афере, бар то код нас није проблем. Правосуђе ће бити још функционалније него ли је данас, још поданичкије - моћници ће бити задовољни у својим сенкама.

А криминал се исплати, поручују нам.

Ускоковића процесуирају још увек, сада додуше тек за нека ситна дела, остала су застарела. Шта да се ради. Само се плашим да ће поред тога што је задржао опљачкану грдну имовину (32 стана и кућа) још тужити државу да га је неправедно шиканирала низ година кривичним процесима од којих је на крају одустала. То што је по среду застарелост, мање је важно. Није он крив што је кривично законодавство тако какво је - никакво, што су тужиоци и судије незналице и неспособни - нису једини. Уосталом, зар на њега треба да се свали сав терет, да онм испашта што се вазда измиче правди убица Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић или она два војника, Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића. Шта њега брига што уместо да се баве својим послом полицајци премлаћују грађане од Куршумлије до Беле Цркве. Уосталом, сложићемо се са Ускоковићем, да држава не кињи судије и тужиоце „новим европским законима" и плаши их бауком лустрације. можда би они стигли понекад и да раде свој посао, можда би неком у тужилаштву пало на памет да покрену истрагу против оних неваљалаца из БИА-е који су уништавали доказе о грдим убиствима и убицама, кад већ Дачић неће (!?) или судије да суде, на пример криминалцима.

 



Komentari (0)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana