Mile Ditrih

Mile Ditrih postao je švaba
da ne bude seljačka baraba
Da se tamo kulturno vaspita
I da mrzi našeg druga Tita

al je Mile malo cigan bio
pa se šminko da bi se sakrio
Valjao se svaki dan u proju
Da sakrije potamnelu boju

Jer drug Hića ne voli židove
ni cigane i druge kulove
A kad Srba pomeneš mu ime
baciće te u peći što dime

U to vreme eto ti i rata
Mile dobi pušku oko vrata
pa postade arijevac plavi
Što Hitlera mora da proslavi

Puca Mile pa još i ubija
iz puške mu samo vatra sija
Al se sjeba i ode u Jugu
Baš pred noge našem Titu drugu

A drug Tito naljuti se strašno
Kad primeti na Miletu brašno
Pa tad shvati da je MIle pizda
Što pobeže i zemlju mu izda

"Druže Tito mi ti se kunemo
Mila ćemo baš mi da sjebemo"
javiše se pioniri mladi
jer bez leba crkoše od gladi

A taj Mile pičketina pusta
Uzima nam sav lebac iz usta
pa ga stavlja ne crno mu lice
-Karaćemo mi te izdajice...

..Koje odu iz zemljice svoje
a preko ih uče da nam skroje
pa se vrate pa nas onda jebu
i udare baš po našem lebu

Pioniri nemadoše mira
čekali su Švabskog komandira
kome Mile raport svoj predaje
I pred koga ukrućeno staje

Pa prosuše po licu mu vodu
trunke brašna sa lica mu odu
A on stoji kao pička pusta
od straha mu zanemela usta

Usrao se nije prošlo mnogo
i sad bi pobego kad bi mogo
da se vrati našem drugu Titi
kad bi mogo on da ga zaštiti

Ko te jebe izdajnička pizdo
Tako ti i treba kad si izdo
Za tuđina jebeš svoju rasu
da napuniš svoju bednu kasu

Sada Mile polako se kreće
ka dimnjaku, a sve mu se neće
E tako će svako da najebe
ko svoj narod misli da zajebe