Male STVARI i Nova godina, SRECA i tuga

Mogu li  miris tek skuvane kafe i pogled kroz prozor tople sobe dok nepolju pada prvi ovogodisnji ozbiljniji sneg,biti dovoljni da osetis trenutke srece?

Uzmes gutljaj tek skuvane sveze kafe, bacis pogled kroz prozor i uzivas u svakom trenutku. Gledas kako promicu pahulje i ljudi.Uzivas u trenutku jer znas da ce vec sledici biti drugaciji. Ipak, potajno se nadas da ce sledeci trenutak biti jos boolji, lepsi i srecniji.

Da bas tako treba da bude...Nova godina polako pristize, a ovo je doba godine, kada  nekako svi ljudi kao da imaju vece pravo na neku vecu nadu i neke lepse zelje za sebe i za druge. Svi ocekuju neku vecu srecu. Prednovogodisnja atmosfera daje nam neko vece pravo da ocekujemo nesto mnogo vece i mnogo lepse nego sto inace zelimo u ostalim periodima godine. Pitam se od kuda to neko svecano osecanje, neki privid srece u ljudima krajem svakog decembra. Nista mi ne pada na pamet dok ispijam ovu divnu soljicu kafe. Ne znam sta je prouzrokovalo ovaj trenutke srece kod mene. Zaprovo, ja ne bih trebala da osetim srecu jer trenutno imam i nekih neresivih problema sa ozbiljnom bolescu mog oca, a ja sam onako, i tek tako, u ovom trenutku srecna, a pitam se imam li pravo na to? Sledeci trenutak ce biti drugaciji to znam. Zelela bih da bude srecniji jos mnogo srecniji. Ali to ja ne biram...mozda mi umseto osmeha suze kliznu niz obraze zbog nekih nepravdi koje ne mogu da ispravim, zgog neke tuge za stvarima koje su izgubljene a koje ne mogu da vratim, zbog neceg sto nije dobro a ne mogu da ispravim i poboljsam bilo na licnom ili globalnom planu...ne znam. Za sada samo srcem ovu kafu i uzivam!