Njeno veličanstvo baklja

-

Nema te sile koja može da me natera da je ne upalim! I da pevam dok ona gori svojim čarobnim sjajem. Ne mogu da objesnim baš najlepše šta se dešava u tom minutu, ali znam da bez te svetlosti dima i zvuka ne mogu.

Sećam se prve baklje koju sam nabavio. Bilo je davno...mnogo davno. Klinac, gledam je i ne verujem - jupiterka! Sedim na zadnjem sedištu dvajestrojke, držim je u džepu od jakne, ne puštam. Šta sam sve video u svojoj glavi dok sam se vozio nazad u kraj...trans, lebdim, slike prolaze. Dolazim u kraj i pre nego što ću da se nađem sa ekipom odlazim u neki štek da je lepo pogledam. Kao da držim zlato. Nežno i pažljivo je posmatram, okrećem, zagledam. Otvaram da je pomirišem.Novi miris koji me totalno obuzima i koji isam zaboravio do današnjeg dana. Nalazim se sa drugarima - oni zanemeli.

Kako dočekati tekmu koja je tek za dva dana. Baklja mi stoji u sobi, na specijalnom mestu.Koliko puta sam uzeo da je pogledam ni sam ne znam.

Došla tekma, odosmo na stadion "Palim posle gola, "budite spremni"

"Ajde dajte taj jeb... gol"- Navijam i previm se da sam strpljiv ali u sebi hoću da puknem od iščekivanja. Držim ruku u džepu, ne puštam baklju, ni jednom nisam tapšao kada je išao deo pesme se rukama.

Šansa, utrčava igrač se leve strane, sam, evo ga, krećem da je vadim...ofsajd! J... ti m.... sudija derem se, nije mi zbog gola nego zbog baklje...hoću da eksplodiram. Ipak za par minuta dobar napad GOL. Ruke mi drhte, skidam poklopac par pokreta PPPFFFFFFFFF!!! Ekstaza. delirijum, sreća, sedmica na lotou, skidanje mraka. Vidim samo kako svetli, okolo sve crveno buka, dim...rupa na jakni, ma boli me uvo. Omamljen gledam kako gori, sjaj me zaslepljuje, ne vidim ništa...samo nju kako lepo gori. Minut kog se i dan danas, dvadesetak godina kasnije sećam.

Šta kaže vikipedija? Baklja je pirotehnička napravakoja hemijskom reakcijom emituje jarku svetlost i toplotu bez eksplozije. Koristi se za osvetljenje i signalizaciju u vojnoj i civilnoj upotrebi bla, bla, bla...ali prva asocijacija na reč baklja kada pomeneš čovekuje, o čemu i najviše piše u samoj vikipediji, citiram: Baklje se najčešće koriste u Evropi i Južnoj Americi na fudbalskim utakmicama u cilju poboljšanja atmosfere na stadionu. Najčešće se koriste Španiji, Grčkoj, Srbiji, Italiji i Francuskoj gde ih vatreni navijači koji se nazivaku "Ultras" pale na početku, posle gola ili na kraju kada tim pobedi.

Već mnogo godina se pale baklje na stadionima širom planete. Poznato je da je pirotehnika još od drevne Kine redovna pojava prilikom proslava i raznih praznika, događaja i svečanosti. I dan danas vatrometi i ostala pirotehnička sredstva otvaraju i zatvaraju razne svetkovine i manifestacije. Kao i odstali svet i navijači su normalni ljudi, i takođe vole da vide na svojim fudbalskim svetkovinama malo vizuelne predstave pa su i sami počeli da koriste pirotehniku. počeli su južnoamerikanci ali su evropljani vrlo brzo preuzeli primat. Italijani su od pirotehnika na stadionima napravili umetnost. Na svakom kontinentu gde se navija gore i baklje jer jednostavno ulepšavaju ceo događaj. Važna utakmica, tvoj tim daje gol...erupcija, za sekund sve oko tebe gori, nasa skače, eksplozija zvuka i boje zajedno ukomponovana još više ulepšava trenutak. Taj fenomen, bakljada koja spaja sve navijače u jedan glas, tera ih da još glasnije zapevaju, jer kada baklje gore, to se zna, mora da grmi!!! Navijanje dok gore baklje na tribini je neverovatan osećaj. Taj kome se taj osećaj ne sviđa je "čudan". Bez ljutnje.

Opet, ne poričem, nekada ume da se i pretera (kao u slučaju nesrećnog policajca Trajkovića, želim uspešan oporavak i sve najbolje)i da se baklja iskoristi ne samo za ono za šte ih najviše palimo. Biću iskren jer je neumitna činjenica da ih navijači ponekad i zloupotrebljavaju, međutim to nije razlog da se zbog toga završava u zatvoru (ovom prilikom ne mislim na slučaj Trajković pošto to jeste slučaj za zatvor doduše ne desetogodišnji) samo zato što si je zapalio na utakmici (mada mogu da primetim da su baklje postale i sastavni deo političkih mitinga a tamo nikome ne smetaju). Navijači bez baklju... pa to je smešno. Pa makar ležali puna tri meseca opet će ih upaliti i to znaju svi pogotovu u fudbalski ne toliko razvijenim zemljama, ged atmosfera koju prave navijačke grupe mnogo više privlači ljude nego sam fudbal.

Setimo se legendarnog Zvonka Mihajlovskog:

"...i igrači slave vodeći pogodakzajedno sa navijačima na tribini gde gori na desetine bengalskih vatri. Sjajna atmosfera, zar ne"

Tekst preuzet iz NIN-a (Navijačke Informativne Novine) Decembar 2008.