СЕНКЕ СНОВА
Песник : Сабах Ал-Зубеиди
Јесење јутро у које се спустио снег
Приземнио се нежно и пажљиво
И ево ме на вратима дана
После свих година даљине и одласка
Мешам снове са снегом
Грлим своју самоћу
Као сироче
Када жуди за милосрдним грудима
А на обалама странствовања
Идем по снегу
Обраћам се јатима голубова
Кад се враћам
Али чујем одјек гласова изгубљеног облака
Како ме зове
Странче
Нећеш се вратити.
ХХХ
У збуњености
Упркос жестини зиме
Дивљаштву сабласти уништења
У времену ратова и куге
У времену у коме су нас речи угушиле
Настављам да пливам у мојим сновима
Насред многобројних таласа сна
Да спојим твоју душу са мојом
А да би се свака чежња и носталгија уздигле
Са падањем снега
Још увек си моја домовино
Моја велика песма
И мој тужни месец
ХХХ
Ова зима је окончала своје снове
Приближило се пролеће
И одлазе са нјом духови-грешнице
Појавио нам се живот
Са јутарњим зрацима
Када се враћају врапци пролећа
И завршава се дуга ноћ
А на обали живота
Разбићу окове мог дисања
И загрлићу нову зору.
Београд ,
31.01.2008