Greska?!

Zdravo.Upoznajmo se…Zovem se Marija,volim i mrzim,svakodnevno.Volim kisu,srecicu,ljubav,porodicu,prijatelje,zagrljaj,poljubac,osmeh nepoznate osobe,ljubaznost,miris jeseni,cvece,prirodu,sume,polja,travu,muziku,trenutak…Mrzim,mrzovolju,svakodnevni osecaj opterecenja,beton,neljubaznost,nervozu,lazi,licemerje,mrznju…Kada pogledati ovaj sturi opis moje licnosti,veoma je jasno da za jedan dan mnogo vise negativnih osecanja ima u meni,jer se susrecem cesce sa stvarima koje ne volim nego li volim…Ali da,dosao je i taj dan,kada sam resila,skupila pare i otisla“tamo”.Sam osecaj da ce se moja velika zelja uskoro ostvariti cini me euforicnom,skakucem…Ulazim i o5 me docekuje onaj pogled.Nervoza,problemi,tuga,bes,i kao da im sa lica citas “Zasto je bas sada dosla?!”...Moje raspolozenje je naglo nestalo poput balona od sapunice.Zamolim da ih probam,to traje,ali kada sam napokon zapertlana shvatam da su diiivne.Crne Underground England 14kopci martinke.Moje,napokon,obuzima me osecaj srecice,i onda shvatam da sam srecna,zaista i to me jos vise raduje…Brzo placam,paqjem se i izlazim.Ostalu polovinu dana im se divim kako su lepe,i uzivam jer moje su…Ali da,tu ipak ostaje gorak osecaj u ustima,zar je tesko nasmesiti se.Razumeti da nekom to veoma znaci I da nije tesko biti fin.Volim prodavnice,qpovinu,volim raznolikost stvari koja se tu moze naci.Ali realnost je da u nasoj drzavi i iz moje perspektive nije uvek i svima dostupan.Nije niko manje vrednosti ako sebi ne moze da priusti markirane stvari.Zato je ponekad potreban osmeh i ljubaznost da bi usrecili nekog.Materijalni svet je veoma los.Pitam se da li je greska uciniti ponekad sebe srecnim nekom materijalnom sitnicom?Znam da su te pare mogu da odu nekom kome su bila potrebnije,nekom ko nema nista...ali o5 pala je jos jedna odluka,cini mi se pogresna...

Nem pojma,imala sam potrebu da napisem ovo…Nadam se da ce neko razumeti…Zdr :)…