Наравно да никоме од нас није падало на памет да проверава да ли је нека Памела са Флориде због тога заиста пала у бунар и је ли сироту Самараху из Бомбаја прегазио сопствени слон, како је тамо стајало. За сваки случај смо брзо преписивали садржај писма у неколико примерака и слали их пријатељима и познаницима.
Рок је увек био врло кратак. Обично само три дана, па нас је оног трећег већ хватала паника - шта ако не стигнемо на пошту до краја радног времена. Бунара и слонова није било близини, али су шахте, клизавице и коре од банана, вребале са свих страна. Ризик се никако не би исплатио, а много касније дошло ми је у главу, да би он за пошту био права пропаст. Не сећам се колико су тада коштали коверти и маркице, али када се све стави на папир, испада да је то био један од најнаивнијих и најуноснијих послова за домаћу и светске поште.
Како ничија није горела до зоре, тако је и класична пошта морала временом да устукне пред најездом електронике, а мејлови и СМС поруке скоро потпуно заменили папирнату преписку.
Једна од ретких измишљотина коју су интернет оператери и власници мрежа мобилне телефоније преузели од њихових претходника, јесте досетка коју ти споменух. Кад промет почне да опада, лансирају поруке са горњим садржајем и сигурним крајњим ефектом - ловааааааааа!
Принцип је исти, само су сурове клетве за непослушне из времена старе споровозне поште сада мало суптилније. Колику ћеш количину среће да заслужиш зависи од броја особа којима пошаљеш поруку, што ће рећи - од промета који направиш оператерима. У једној, коју сам јуче добио, каже се овако: до 4 адресе - твој живот ће се побољшавати лагано; од 5 до 9 адреса - твој живот ће се побољшавати по твом укусу; од 9 до 14 адреса - доживећеш најмање пет изненађења у следеће три недеље; 15 и више адреса - твој живот ће се побољшати из темеља и све твоје жеље постаће стварност.
И сад сам на муци, шта одабрати?