Kako sam pobegla od pametnih

jednatanja RSS / 10.01.2009. u 19:31

NormalCurveSmall.gif

Pre par godina sam upala u psihološku krizu zbog nestimulativne poslovne sredine, i neprihvaćenosti plodova mog truda i rada od strane kolega, iako su me šefovi (tiho) podržavali.  Zarobljena izmedju dve vatre, posle dužeg vremena osetih da nisam vise ona stara: nepokolebljiv mladi entuzijasta, a da je poslovna sredina daleko od one inspirativne i bodreće akademske koja me je odnegovala...I tako, da bih povratila samopouzdanje, odlučih da testiram IQ u lokalnom ogranku Mense.  Da proverim koliko vredim -tako sam razmišljala tada.

Dan testa.  Sedam u prvu klupu.  Prvih pola sata, rešavam zadatke bez problema, onda počinje glava da se puši, znojim se, nervoznoj mi se po glavi paralelno vrzmaju moguća rešenja i misli za narušavanje koncentracije „Šta ti je ovo trebalo, samo ćes se obrukati", „Sad ćes dobiti dokaz da je bolje da ćutis i radiš svoj dosadan posao".

Zadaci se redjaju, polako ali sigurno dolazim do rešenja, u isti mah se divim onom ko ih je smislio.  Zadnja 2 zadatka ne rešavam, ne stižem...

Odgovor nije stigao ni posle par nedelja.  Prihvatila sam to, ne toliko tragično, ipak sam hrabro otišla na testiranje.  Objasnila sam sebi da verovatno šalju rezultate samo kandidatima koji su osvojili dovoljan broj poena za Mensu.  Vratila se poslu, životu.  A onda jednog dana, posle skoro 2,5 meseca, stiže mi pismo:

Rezultati testa APM-II, IQ vrednost 156 sa rangom u procentima 99%.  Mensa Deutschland e.V. prihvata članove sa IQ rezultatom u procentima vecim od 98% od ukupnog stanovništva ili istim ili jednakim sa IQ rezultatom 130 sto je tačno u vašem slucaju

Prijatno se iznenadih, na minut...Odmah zatim, zovem kancelariju da proverim da nisu pogrešili.  Mislim, nisu mi odmah dostavili rezultat, mozda su me zamenili s nekim.  Na kraju, bilo je u razredu barem 5 boljih matematičara od mene, a nisam ni stigla da uradim zadnja 2 zadatka.  Ženski glas odgovara:

"Čestitam, to je vaš rezultat, izvinite, čekali ste jer smo morali test da šaljemo za London.  Hoćete li nam se pridružiti sledećeg četvrtka na sastanku Mense?"

Tako ja dobih odgovor koji sam tražila, mada ne i očekivala.  Šta ću sad sa rezultatom? 

Ništa. 

Saopštila mužu i roditeljima i zamolila ih da ne razglašavaju, hvalisavce i sama rado zaobilazim.  Odem na sastanak sledećeg četvrtka.  U prostoriji njih 20-tak, mladi, stari, debeli, mršavi, svi sa naočarima osim mene, jednog momka i deteta.  Počinjem priču sa devojkom pored sebe, trla baba lan...onda sa jednim čovekom, saznajem da su mu roditelji banatski Nemci, polu-interesantno...pored mene dvojica rešavaju neke rebuse.  Glavne teme sastanka te večeri: "Kako da organizujemo piknik sledećeg meseca?" , "Koji film da pogledamo u bioskopu?", "Da li da promenimo mesto sastanka?"...lete šale koje ne razumem.  Saznajem da u organizaciji ima doktora nauka, software inženjera, glumaca, ekonomista-bankara (njih najviše), cak i jedan beskućnik. 

Otišla sam na još samo jedan sastanak.  Nakon par meseci sam tražila da mi obustave članstvo.  Rekla sam im da zbog ličnih obaveza mogu da priuštim samo jedan hobi i da bih radije pevala u horu.  Rekla sam im istinu.  Izostavila sam činjenicu da bih se radije i družila sa onima koji vole da pevaju.  Prvo su me odvraćali, pa se onda branili nekim pravilima.  Na kraju sam im rekla da poštujem njihova pravila ali da ipak naprave izuzetak.  Nemci teško prave izuzetke ako ste protiv „Regeln", ali kad sam ih ishvalila, nisu imali kuda. 

Oslobodih se Mense i shvatih da ustvari vredim, isto onoliko kao i pre testa, onakva nesvesna, zaglibljena u svakodnevicu.  Inteligencija, ona koju Mensa meri, je samo evolucijski detalj ljudske svesti; ne toliko beznačajna, ali često usamljena i dezorijentisna, katkad i opasna.  Koliko su samo važniji volja, energija i upornost, emocionalna i socijalna inteligencija, humanost, duhovnost, vaspitanje, školovanje, sreća da bi covek dostigao svoj lični maksimum.  I nije tolika nesreća u tome kad ne možemo u sebi ove kvalitete da prepoznamo ili da ih iskoristimo (nije lako), već kad naši pretpostavljeni to ne umeju, ili namerno neće.

Šta je vama najviše pomoglo da uspete u zivotu (osim naravno inteligencije i kreativnosti, svojstvo mnogih ovde blogera)?  A ko vas je omeo?



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Healer Healer 21:47 10.01.2009

Inteligencija, hmmm

I neke serijske ubice bi mogle biti članovi MENSA-e, (ako i nisu?),
i uvek sebe podsetim da je jedino važno na koji način
upotrebljavamo svoj IQ, a ne kolika mu je virtuelna vrednost...

Prijatelji su mi najviše pomogli do sada - i dalje.
I ja sebe uhvatim, često, u želji da pobegnem
od pametnih

Edit: dozvolio sam mnogim 'pametnima' da mi u param parčad rasture koncepciju životnog uspeha. Mnogo puta. Dok nisam naučio kako da razlikujem 'pametne' od mudrih.
jednatanja jednatanja 10:52 11.01.2009

Re: Inteligencija, hmmm

Healer, ili "one koje se prave pametni" od mudrih...Ja nailazim na one prve skoro svakodnevno.

Imaš dobre prijatelje, blago tebi.
Healer Healer 11:08 11.01.2009

Re: Inteligencija, hmmm

Pa, moram priznati, bilo je trenutaka (faza) kada sam i sam poželeo da proverim svoj IQ,
čini mi se MENSA-e radi.
Bila je to moja faza 'pametnog'
kada sam o svemu imao neko mišljenje;
kada je bilo važno ostaviti utisak 'pametnog' iako je to delovalo degutantno (sada znam);
kada sam potajno zavideo onima za koje se zna da su provereno 'pametni'...

Na svu sreću sam odustao upoznavši par njih provereno 'pametnih'.



jednatanja jednatanja 16:58 11.01.2009

Re: Inteligencija, hmmm

Nema dvoumljenja da si pametan, believe me!
jeremija92 jeremija92 00:18 11.01.2009

Termanova deca

Na Stanfordu, psiholog Lewis Terman, je daleko pre MENS-e, započeo masovno longitudinalno istraživanje više od hiljadu i petstotina dece s visokim količnikom inteligencije, poznato pod imenom "Termanova deca".
Kroz čitav život praćene su i upoređivane po uspešnosti dve grupe: grupa vrlo inteligentnih i prosečnih.
Rezultati nisu baš pohvalni za inteligentne, glede životnog uspeha. Među njima je bilo staistički značajno više alkoholičara, drogaša, razočaranih..., a samo retki su uspeli iskoristiti svoju nadarenost. .... itd.



jednatanja jednatanja 11:00 11.01.2009

Re: Termanova deca

Jeremija, to je to, iskoristiti nadarenost nije uopšte lako.

Često se pitam da li je inteligencija spoj genetskog i prvih životnih iskustava, ili samo jedno ili drugo. Ako je bazirana na prvim životnim iskustvima, onda bi značilo da se inteligencija razvija, pa bi kao takva i bila podložna zanemarivanju.

Više od 50% svetske populacije ima "below average" inteligenciju, lako ovima što su malo okretniji da zavladaju...
Healer Healer 11:34 14.01.2009

Nije mi jasno, i dalje...

Ovo je sjajan i poučan tekst
i svaki dan se vraćam u nadi da ću pročitati
još po neki komenatar.

Da li je moguće da se dobri i kvalitetni tekstovi i dalje preskaču???

Ovo me je podsetilo na moje neke privatno-profesionalne početke.
Kod mene nije moguće jasno odrediti granicu između privatnog i
profesionalnog dela života... ipak se prepliću, i to me raduje.
Međutim, meni je, pogotovo ranije, strašno smetalo (i vređalo me je)
kada oni koju su zaduženi da prepoznaju kvalitet, jednostavno i 'lako'
pređu preko njega i nastave dalje - 'kao da se ništa nije dogodilo'...

'negativna selekcija'.
mislim da me je i to, mnogo puta ranije, omelo na putu ka uspehu...
naravno, zahvaljujući i provereno 'pametnima'...
jednatanja jednatanja 13:02 15.01.2009

Re: Nije mi jasno, i dalje...

Healer, pa u tome i jeste poenta mog teksta. Koliko poznajem kvalitetnih ljudi koji su zanemareni od sredine, profesionalne ili neke druge zato što nisu glasni, ili im nije u prirodi da se ističu, ili onaj nadredjeni nije dovoljno pametan da iskoristi kvalitete, ili neće namerno (često da bi sačuvao tu veštačku hijerarhiju -tako on razmišlja)...Ja sam često svojim šefovima govorila "mlada sam, imam snage, KORISTITE ME", a oni....ništa....po starom. Na kraju, posle akademske sredine, ostaje ti da se boriš sam, i dokazuješ svoje kvalitete, bez obzira gde se nalazio. Ako si zaista dobar u svom poslu (ili hobiju!) ljudi će to ceniti. Takodje, Evropa je malo zah.. bana po tom pitanju, u Americi gde sam živela, kvalitet se lakše prepoznaje i forsira, bez obzira ko si i šta si. Od kada sam u Deutschlandu, ide više kao kod nas, "ko koga zna".

Inače, za blog....meni je drago da ima par komentara, ali pišem iz nekih drugih pobuda, i ne shvatam lično odluke redakcije. Neki dan se obradovah kad videh da je mladi Dragan Jakovljevic isplivao na naslovnu stranu, njega sam slučajno otkrila, i drago mi je da je uspeo jer je dobar pisac. A znam da i ti imaš još puno toga da nam saopštiš!
Blade Runner Blade Runner 21:05 15.01.2009

Potvrda

i shvatih da ustvari vredim, isto onoliko kao i pre testa, onakva nesvesna, zaglibljena u svakodnevicu.

ali sa zvanicnom potvrdom da si pametna.
Lep tekst. Preporuka.

Arhiva