Kako sam pobegla od pametnih

Pre par godina sam upala u psihološku krizu zbog nestimulativne poslovne sredine, i neprihvaćenosti plodova mog truda i rada od strane kolega, iako su me šefovi (tiho) podržavali.  Zarobljena izmedju dve vatre, posle dužeg vremena osetih da nisam vise ona stara: nepokolebljiv mladi entuzijasta, a da je poslovna sredina daleko od one inspirativne i bodreće akademske koja me je odnegovala...I tako, da bih povratila samopouzdanje, odlučih da testiram IQ u lokalnom ogranku Mense.  Da proverim koliko vredim -tako sam razmišljala tada.

Dan testa.  Sedam u prvu klupu.  Prvih pola sata, rešavam zadatke bez problema, onda počinje glava da se puši, znojim se, nervoznoj mi se po glavi paralelno vrzmaju moguća rešenja i misli za narušavanje koncentracije „Šta ti je ovo trebalo, samo ćes se obrukati", „Sad ćes dobiti dokaz da je bolje da ćutis i radiš svoj dosadan posao".

Zadaci se redjaju, polako ali sigurno dolazim do rešenja, u isti mah se divim onom ko ih je smislio.  Zadnja 2 zadatka ne rešavam, ne stižem...

Odgovor nije stigao ni posle par nedelja.  Prihvatila sam to, ne toliko tragično, ipak sam hrabro otišla na testiranje.  Objasnila sam sebi da verovatno šalju rezultate samo kandidatima koji su osvojili dovoljan broj poena za Mensu.  Vratila se poslu, životu.  A onda jednog dana, posle skoro 2,5 meseca, stiže mi pismo:

Rezultati testa APM-II, IQ vrednost 156 sa rangom u procentima 99%.  Mensa Deutschland e.V. prihvata članove sa IQ rezultatom u procentima vecim od 98% od ukupnog stanovništva ili istim ili jednakim sa IQ rezultatom 130 sto je tačno u vašem slucaju

Prijatno se iznenadih, na minut...Odmah zatim, zovem kancelariju da proverim da nisu pogrešili.  Mislim, nisu mi odmah dostavili rezultat, mozda su me zamenili s nekim.  Na kraju, bilo je u razredu barem 5 boljih matematičara od mene, a nisam ni stigla da uradim zadnja 2 zadatka.  Ženski glas odgovara:

"Čestitam, to je vaš rezultat, izvinite, čekali ste jer smo morali test da šaljemo za London.  Hoćete li nam se pridružiti sledećeg četvrtka na sastanku Mense?"

Tako ja dobih odgovor koji sam tražila, mada ne i očekivala.  Šta ću sad sa rezultatom? 

Ništa. 

Saopštila mužu i roditeljima i zamolila ih da ne razglašavaju, hvalisavce i sama rado zaobilazim.  Odem na sastanak sledećeg četvrtka.  U prostoriji njih 20-tak, mladi, stari, debeli, mršavi, svi sa naočarima osim mene, jednog momka i deteta.  Počinjem priču sa devojkom pored sebe, trla baba lan...onda sa jednim čovekom, saznajem da su mu roditelji banatski Nemci, polu-interesantno...pored mene dvojica rešavaju neke rebuse.  Glavne teme sastanka te večeri: "Kako da organizujemo piknik sledećeg meseca?" , "Koji film da pogledamo u bioskopu?", "Da li da promenimo mesto sastanka?"...lete šale koje ne razumem.  Saznajem da u organizaciji ima doktora nauka, software inženjera, glumaca, ekonomista-bankara (njih najviše), cak i jedan beskućnik. 

Otišla sam na još samo jedan sastanak.  Nakon par meseci sam tražila da mi obustave članstvo.  Rekla sam im da zbog ličnih obaveza mogu da priuštim samo jedan hobi i da bih radije pevala u horu.  Rekla sam im istinu.  Izostavila sam činjenicu da bih se radije i družila sa onima koji vole da pevaju.  Prvo su me odvraćali, pa se onda branili nekim pravilima.  Na kraju sam im rekla da poštujem njihova pravila ali da ipak naprave izuzetak.  Nemci teško prave izuzetke ako ste protiv „Regeln", ali kad sam ih ishvalila, nisu imali kuda. 

Oslobodih se Mense i shvatih da ustvari vredim, isto onoliko kao i pre testa, onakva nesvesna, zaglibljena u svakodnevicu.  Inteligencija, ona koju Mensa meri, je samo evolucijski detalj ljudske svesti; ne toliko beznačajna, ali često usamljena i dezorijentisna, katkad i opasna.  Koliko su samo važniji volja, energija i upornost, emocionalna i socijalna inteligencija, humanost, duhovnost, vaspitanje, školovanje, sreća da bi covek dostigao svoj lični maksimum.  I nije tolika nesreća u tome kad ne možemo u sebi ove kvalitete da prepoznamo ili da ih iskoristimo (nije lako), već kad naši pretpostavljeni to ne umeju, ili namerno neće.

Šta je vama najviše pomoglo da uspete u zivotu (osim naravno inteligencije i kreativnosti, svojstvo mnogih ovde blogera)?  A ko vas je omeo?