STRANKE O SMANJENJU BROJA POSLANIKA

 Demokratska stranka pokreće inicijativu da se ubuduće broj poslanika u Skupštini Srbije smanji sa sadašnjih 250 na 150. Pokušaće da ta inicijativa bude uneta u Predlog zakona o Skupštini, koji bi trebalo uskoro da se nađe na dnevnom redu republičkog parlamenta.

Međutim, za smanjenje broja poslanika potrebna je i promena dela Ustava kojim se precizira nadležnost i sastav te institucije.

Kao da to demokrate ne znaju!

Obrazloženja demokrata su ipak nebitna, ili bolje rečeno demagoška. Dobro, ne sporim da bi to donelo uštedu samo na poslaničkim platama godišnje od 1.469.000 evra.

Samo, nije mi jasno odkud te visprenosti iznenada kod njih i tolike iznenadne brige za narodne probleme glede finansijskih problema?

Možda im je došlo odnekud u glavu, kaže moj prijatelj.

Odakle, i u koju glavu, pitam ga ja, kad poslanici jedne stranke, ma koliko da ih ima, glasaju po nalogu šefa stranke, kao i svi dobri vojnici partije, što bi rekao drug Tito.

Većina predstavnika političkih stranaka ocenila je da eventualno smanjenje broja poslanika u Skupštini Srbije ne bi doprinelo efikasnosti rada parlamenta.

Lideri stranaka, polsanici i šefovi poslaničkih klubova imaju oporečna mišljenja o ovoj inicijativi. Jedni je podržavaju, drugi ne. Obrazloženja su razna, uglavnom neinventivna, uostalom kao i sam predlog. Mojžda još više kao i sama obrazloženja demokrata.

Ova komendija  ipak zaslužuje neka pitanja.

Zašto baš sada demokrate postavljaju ovo pitanje?

Uvek mogu da se "vade" kako je njihova želja kao ozbiljne i proevropske stranke, stranke sadašnjosti i budućnosti (kakve???) i večnosti (!!!!) vode računa interesu naroda te da kada svi pričaju da je država skupa, pa čak i u srbadijskom parlamentu, onda odatkle treba i krenuti, sa pospremanjem, naravno. A i kriya je, brate. I to svetska. Pa stvarno.

A nije li to neka koska?

Pa, naravno. Jeste!

Javnost će kao i uvek da nasedne komplotu vrhuški, političkih klanova, interesima ljudi oz senke i naravno medijima kojima je tako nešto profitabilno. Vodiće se neko vreme polemike, rasprave, ankete, sondiraće se a potom i ispitivati javno mnjenje da bi se pokazalo kako su sa svojom inicijativom ingeniozni državnici bili dalekovidi i ko zna šta još pride. Ma, smiosliće oni slavopojke ili će nekom platiti da to učini za njih.

A šta će da valjaju ispod žita?

Naravno, nikada nije samo jedan cilj po sredi. Uvek ih je više. Smanjenjem broja poslanika menja se i metodologija preračunavanja glasova u broj poslanika. Neke druge ciljeve su već i najavili - pokušaj da marginalizuju i uruše očiglednu ekspanziju Nikolićeve političke opcije i Srpske napredne stranke, odnosno da zadrže u životu Srpsku radikalnu stranku.

Sumnjate?

Živi bili pa videli.

Hajde, stavite prst na čelo.

Da nema Šešeljeve Srpske radikalne stranke ne bi bilo ni "evropske" Demokratske stranke. Pojavom naprednjaka urušava se SRS sa tendencijom nestanka. To je već problem Demokratske stranke. Veliki problem.

Dobro, hajde sad, kada bolje razmislim, doista, čemu toliko poslanika?

Imam najbolji mogući predlog. Neka poslanika bude onoliko koliko je stranaka prešlo cenzus, tako da svaki poslanik ima onoliko glasova koliko je njegova stranka osvojila.

Tako bi smo uštedeli grdne pare, efikasnost bi bila neverovatna, za Ginisa a i volja naroda bi bila apsolutno poštovana.

Zar nije bolje da imamo dosadnu skupštinu u kojoj sede do desetak "takojevića bez sopstvenog mišljenja", ljudi koji su transparentno produžena  ruka vladara iz senke, umesto 250 nazovi narodnih tribuna.