Razglednica pred inauguraciju

Starosedeoci Vašingtona, koji su dočekali i ispratili brojne administracije, kažu da nikada nisu videli ništa slično. Uzbudjenje koje prati inauguraciju Baraka Obame je sveprožimajuće, i zarazno, toliko da ni  temperatura od minus 10 stepeni i ledeni vetar ne uspevaju da ga ohlade. Amerikanci žele da kažu svojoj deci i unucima da su prisustvovali istoriji.

Karte za inauguraciju su ovih dana najveća dragocenost. Od kada je Senat doneo zakon kojim se zabranjuje prodaja ulaznica za inauguraciju (240,000 karata su članovi Kongresa besplatno podelili biračima iz svojih okruga), na veb stranici craigslist.com ljudi su počeli da nude usluge u zamenu za karte - jedan stomatolog spreman je da ugradi protezu u vrednosti od 4,000 dolara onome ko mu pokloni ulaznicu za jedan od inauguracionih balova. Neko pokušava da "trampi" karte za koncert Metalike za ulaznicu na Nacionalni travnjak. Jedna žena oglasom nudi jajnik za ulaznicu za inauguraciju, ali nadajmo se da je to samo šala.

Stanovnici prestonice i sami su dobro raspoloženi, iako im dolazak silnih turista remeti svakodnevni život, a pre svega transport do posla koji i inače traje suviše dugo. Tolerantni su sve dok veseli gosti (mnogi prepoznatljivi po FBI duksericama) ne počine smrtni greh i blokiraju levu stranu pokretnih stepenica u metrou, kada znaju da zaborave na istorijski trenutak i zareže: "leva strana hoda!". Prestonički listovi objavljuju specijalna upustva za turiste, mape centra Vašingtona, preporuke o saobraćaju (uključujući i zlatno pravilo leve strane), savete kako da "označe" svoju decu u slučaju da se izgube u gužvi. TV prenosi inauguracije organizovani su po kafićima i barovima, uz kreativne nove koktele i sendviče u znaku Obame. Prodavci suvenira nalepili su Obamin lik na sve što bi moglo da vam ikada padne na pamet, od sapuna do "Barak O'Buda" sveća. Otežu se redovi ispred restorana Ben's Chilli Bowl, gde se navodno jede najbolji hot dog u Vašingtonu što je nedavno, na preporuku gradonačelnika Edrijena Fentija isprobao i sam Obama...

Mediji do tančina analiziraju raspoloženje, atmosferu koja prati Obamino putovanje na inauguraciju od Filadelfije do Vašingtona trasom njegovog omiljenog predsednika Abrahama Linkolna. Saznali smo razne podatke iz domena trivije o predsedničkim inauguracijama. (Najduži inauguracioni govor? Vilijam Henri Herison govorio je 105 minuta, po snegu, bez kaputa, da bi mesec dana kasnije umro od upale pluća.)

U običnim danima u Vašingtonu, ako izuzmemo zvezde iz sveta politike, možete videti jednu ili dve slavne ličnosti (prestonički listovi tada prenesu: "Vil Smit vidjen kako ruča šniclu u restoranu Cafe Milano"). Sada se niko ni ne trudi da prebroji slavne. Organizatori koncerta u čast inauguracije kod Linkolnovog spomenika kažu da im nikada nije bilo lakše da okupe veliki broj poznatih, u roku od pola sata su dobili potvrdan odgovor od Brusa Springstina i Bonoa.

U groznici optimizma i zaljubljenosti u novog predsednika, čuje se, tu i tamo, usamljeno gundjanje konzervativnih glasova - "sačekajmo da vidimo šta će on zaista da uradi". U komentaru u novom "Tajmu", Rameš Ponuru se nada skorom kraju Obamamanije u Vašingtonu. "Sasvim je u redu nositi majicu sa Obaminim likom, ali reći da ste došli u Vašington da biste udahnuli isti vazduh kao on, kao što je izjavio jedan turista, na granici je manijakalnosti. U redu je i nazvati novorodjenog sina Obama, ali promeniti ime osnovne škole u Barak Obama, što se dogodilo u Hemstedu u Njujorku, pre nego što je i stupio na dužnost? Sačekajte da dobije predsedničku biblioteku!" poručuje Ponuru.

Pa ipak, dominiraju snažan optimizam i dobra volja. Većina želi Obami uspeh, većina mu želi dobro. Prema anketi Njuzvika, 66% Amerikanaca su optimisti da Obama može da popravi stvari u zemlji, 71% veruje da on može da preokrene stanje ekonomije, 60% onih koji su glasali za Džona Mekejna kaže da su optimisti u pogledu Obame.

Novinari, analitičari, istoričari - svi pokušavaju da objasne "Obama faktor" i o tome će narednih godina i decenija biti napisane  stotine knjiga i tekstova. Novi lider je pola Afroamerikanac, ali to nekako nije prva stvar koja vam pada na pamet kad pomislite na njega. Odlikuju ga inteligencija, znanje, fascinantna smirenost, tolerancija, vedrina, i najzad, velika harizma. On ne misli da sve zna i spreman je da sluša savete.  Ti kvaliteti postali su još očigledniji zahvaljujući snažnom kontrastu sa prethodnim predsednikom i administracijom. Amerikanci su umorni od dva rata, od ekonomskih nedaća, i svesni su da u svetu više nisu omiljeni, da Amerika već odavno više nije uzor drugima. Ali ono što se meni lično najviše dopada u čitavoj trenutnoj klimi jeste što Obama i ne obećava da će Amerika opet postati svetska super-sila. Njegova se poruka, koju stalno ponavlja, odnosi pre svega na popravljanje situacije u samoj zemlji, ona poziva na jedinstvo Demokrata i Republikanaca, na toleranciju, jednaka prava za bogate, siromašne, crnce i belce, hetero i homoseksualce, zdrave i bolesne. Kako je primetio Majkl Mur - "nauka se vraća u Ameriku, intelekt i obrazovanje i naučni napredak će opet postati važni". A kada je reč o svetu, bar se NADAMO, i to je nada koju nam je ulio novi predsednik, Amerika će prvo da razgovara, a onda puca, i  želeće da opet bude partner i uzor drugima, a ne "svetski siledžija". Zato, poželimo svi sreću novom američkom predsedniku i nadajmo se da će imati dovoljno vremena, a američki narod dovoljno strpljenja da mu da vreme da zaista ostvari promene koje nam je obećao.