Ana i on

Tresla se,osećala je vrelinu kako joj se sliva niz jednu stranu lica.Mrak,sumpor,bol...Grčila se polako,gubila dah,disala sve kraće i sve brže.Milion pitanja joj se postavljalo u glavi i na svako je znala odgovor.Frejmovi života prolazili su joj ispred očiju sve brže.Ona....

  Što više razmišljaš,biće ti teže da to učiniš.Šta god radio,ako se dvoumiš,sjebao si se.Preseci.Čuka mu je radila 200 na sat.Nikada pre nije ovo radio.Mozak mu je nagrizao lobanju napinjajući se da ga urazumi.Glava mu je natekla i pulsirala je.Dlanovi su mu se znojili,pogotovo desni u kome je držao ručicu pištolja.Okidač mu je golicao kažiprst i činio ga još nestrpljivijim.

Znao je da sad nema nazad.Samo je morao da sačeka pravi trenutak.Ali,koji je trenutak pravi da pucate u devojku svog života?

Već neko vreme je znao šta radi sa ’drugom iz skole.’Samo je čekao pravi trenutak.Divio se ponekad svom strpljenju...

Pištolj nije bilo teško nabaviti.On i Ana imali su malu drvenu kutiju,izrezbarenu,ručni rad.Donela je sa neke ekskurzije jos u trećem srednje.Zvali su je ’kutija za snove.’Tu bi odvajali od plate ili ako bi izašli na kladionici.Skupljali su za put u Egipat,ali ne preko onih agencija sa vodičima ili šta već.Želeli su da sami sebi naprave rute i da uživaju bez ograničenja.Međutim,sada sve to pada u vodu.Poslužio se tim parama.

Spavala je.Danas je radila u drugoj smeni,a on se još uvek odmarao od prošlonedeljnog otkaza.

Mrzeo je rano ustajanje.Jednostavno jako jutarnje sunce mu je retko kad prijalo,a i voleo je dugo da spava.Ali,Toni mu je rekao da bude tamo u 9.Nije obožavao Tonija ali znao je da mu on može pomoći oko ovoga.Toni je bio uličar i probisvet.Išao je sa njim u školu.Svi su znali da od njega nikad ništa neće biti,pa su svi dizali ruke.Toni je imao neke veze i vezice sa malo opasnijim ljudima,jer se motao i tamo gde treba i tamo gde ne treba.Tako da je on bio pravi čovek za nabavku pištolja.Nije ga čak ni odrao,valjda.Kako je pa on mogao da zna koliko košta utoka na crnom tržištu?!U svakom slučaju uzeo mu je 120 eura.Ostalo mu je još 30.Rešio je da ode do omanje kafanice blizu zgrade na pivo,a posle do svojih,čisto da mu prođe vreme.Isplanirao je da se izgubi ceo dan.Da se sa Jelenom vidi tek večeras.Ostavio joj je poruku na stočiću da ne brine.Voleo je još uvek ali su mu ’rogovi’ kojim ga je ukrasila bili preteški.Nije mogao da trpi više.

30 eura je dovoljno dinara da se provede par sati u kafani.Dovoljno da vidi nju kako ulazi u auto dotičnog druga,nekoliko sati pre smene.Hm!Zasuziše mu oči.Beše omekšao od alkohola i emocije su navirale,kao vulkan.Čak je počeo i da se premišlja,ali sada je znao.Ustao je sa stolice i konobarici dao svih 30 eura,iako račun nije bio toliki.Pogledala ga je zbunjeno,ali je on samo odmahnuo glavom i izašao.Blago mu se vrtelo u glavi.Stigao je kući  i bacio se pod ledeni tuš.

Tresao se od hladnoće i besa.Suze su mu se slivale zajedno sa vodom iz tuš baterije.Mozak mu se zaledio i više nije bilo misli.Rešio je da odrema par sati.Probudio ga je iritirajući zvuk budilnika.Sve telefone je isključio pre nego što je zaspao.Nije bio sposoban ni za kakvu vrstu razgovora.Ustao je i obukao čiste stvari koje je poređao na stolici pored kreveta.Sećao se kao kroz maglu,pripremio je bukvalno sve pre nego sto je legao.U kuhinji ga je čekala kesica instant napitka i džezva.Skrčkao je sebi dnevnu kofeinsku dozu i posle prvog gutljaja osetio je kako treperi.Voleo je taj osećaj prvog gutljaja.Širio se telom,venama,žilama,dosezao do krajnjih tačaka svih organa.Dovukao je fotelju iz dnevne sobe i stavio je u hodnik.2 metra ispred ulaznih vrata.Na stočić za četke i sredstva za čišćenje obuće stavio je šolju sa napitkom i pištolj.

Bio je napunjen.Toni mu je čak i uštedeo par desetina sekundi.Seo je,zadovoljno srknuo napitak,uzeo pištolj i čekao.Imao je još 57 minuta.Nije hteo da radi ništa drugo kako bi ubio vreme.Samo je sedeo i fokusirao svoje misli na nju.Usmerio je sav prezir ovog sveta u pravcu špijunke na vratima.Začuo je odzvanjanje štikli ispred vrata.Ledena nit mu se spustila duž kičmenog stuba.Knedla mu je zastala u grlu.Ništa.To je bila samo komšinica izgleda.Uzeo je šolju u ruke.Umalo je nije zakucao o pod hodnika kada je začuo prepoznatljivo dobovanje prstiju po ulaznim vratima.Ona je.Hiljade i hiljade misli,emocija nagrnulo je u njegovu glavu.Čuo je kako otključava.Ustao je i odgurnuo fotelju unazad.Ispružio je ruku i nišanio u špijunku.Ona nije ni slutila da je cev na malo manje od metar od njenog čela.Otvorila je.Ruke su joj se oduzele i kese pune namirnica pale su na pod.Vrata se zatvoriše iza nje.Drhtao je,tresao se ceo.Ruka mu je bila mirna.Zažmurio je da bi zaustavio suze.Nije uspeo.Ona nije uspela ni da ih pusti iz očiju.Opalio je.

Ona je stajala oslonjena o vrata.Prizor ispred nje bio je stravičan.Ogromna lokva krvi,gotovo obezglavljeno telo presavijeno preko naslona fotelje.Bila je šokirana,suze sada i da je htela nije mogla da pusti.Izgubila je svaki osećaj,emociju.Postala je ljuštura.Njegovo nepomično telo,krv koja pljušti u ritmu zadnjih otkucaja srca.Mrak.

Svuda oko nje bio je mrak,gubila se.Osećala je oštar miris sumpora.Grebao joj je grlo.Namrštila se.Osetila je gorki zadah tik uz njeno uvo.Nije imala hrabrosti da otvori oči.Jaka,koščata ruka,milovala joj je stomak.Drhtala je.Šapat na njenom uvetu:’’Nadam se da će i njegova devojčica da bude tako dobra kao i njena mama.Voleo bih to.’’Dugački,vlažni,topli jezik lizao joj je ušnu školjku,obraz,vrat...Kada je rekao svoje,nestao je kako je i došao.U vidu oblaka sumpora.Za njim se prolamao njen krik,kao krik ranjene zveri.Vrištala je i jecala iz sveg glasa.Osmehnuo se vrlo zadovoljan učinjenim.Namignuo je kreaturi obučenoj u belo,koja je stajala iza fotelje.Kreatura je spustila pogled i sa negodovanjem zatresla glavom.