"One For My Baby...
trener92
/
22.01.2009. u 20:56
...( One More For The Road)
"Da bih oživeo ponosni mramor tvog tela,
O, Safo, dao sam svu krv iz žila svojih"
...
"...Ona se živo okrete uz zveket svog varvarskog nakita:
-"Šta vi to govorite?
To behu stihovi La Gurnerija, čudio se kako da ih ona ne zna
-"Ja ne volim stihove...- odgovori ona odsečno;pa osta stojeći nabravši obrve, gledajući igru i nervozno gnječeći lepe jorgovanske cvasti, koje su visile pred njom.Zatim, sa naprezanjem da donese odluku koja joj je teško padala, dodade:
- Laku noć...- i iščezne
Jadni piferaro, osta sav potresen ...".Šta joj je ?.... " Šta sam joj rekao?" Potraži , ništa ne nađe,....
..........
....koristeći graju, promače do izlaza, kada ga zaustavi njegov prijatelj student, sav u znoju , sa bocom pod svakom miškom:
"Pa gde ste vi to bili?... Svuda sam vas tražio...Imam svoj sto, žene, malu Bašleriju iz italijanske opera...Kao Japanka,znate sigurno... Ona me je poslala da vas nađem.Dođite brzo...- pa ode u trku.
Piferarro je bio žedan , a na kraju, privlačio ga je ovaj zanos na balu i lepuškasto lice male glumice , koja mu je izdaleka davala znake.
Ali jedan ozbiljan i prijatan glas mu prošapta na uvo:
- "Nemoj ići tamo!"...
Ona malopređašnja , bila je tu., sasvim uz njega, vukla ga napolje ,a on je bez ustezanja, išao za njom.
Zašto? Nije zbog privlačnosti te žene, on nju nije čestito ni pogledao, a ona druga dole , što ga je dozivala, nameštajući čelične noževe u kosi, dopadala mu se mnogo više. Ali on se pokoravao volji višoj od svoje pokoravao se sili burne požude.
- "Nemoj ići tamo!"...
I odjednom, oboje se nađoše na trotoaru, u Rimskoj ulici.Fijakeri su čekali u bledome jutru.Čistači, radnici koji su išli na rad, gledali su ovo bučno I raskalašno veselje, ovaj prerušeni par , gledali bele poklade usred leta.
-" K´ Vama ili k´ meni ...- upita ona
I ne pitajući se zašto, on pomisli da će bolje biti kod njega i dade kočijašu adresu svog udaljenog stana;
za vreme duge vožnje malo su govorili.
Samo je ona njegovu ruku držala u svojim rukama, a on osećao da su one vrlo male i ledene; da nije osećao nervozno stezanje, mogao bi pomisliti da spava, zavaljena u dnu fijakera sa od sjajem što joj je sa plave zavese klizio po licu.
Kola stadoše u Jakovljevoj ulici, pred jednim studentskim hotelom.
Preći četiri sprata , bilo je visoko i teško.
"Hoćete li da Vas nosim...".- reče on,smejući se, ali sasvim tiho,pošto je u kući sve
spavalo.
Ona ga odmeri laganim pogledom, potcenjujućim I nežnim, iskusnim pogledom, koji ga je procenjivao i jasno govorio "Jadan mali..."
A onda je on, u lepom poletu, dostojnom njegovih godina i njegovog Juga, zgrabi, ponese kao dete, pošto je bio krepak I razvijen, iako je imao belu kožu kao u devojke.
I prođe prvi sprat u jednom dahu, srećan zbog ovog tereta, što su mu ga o vrat vezivale dve lepe,ruke, sveže i gole.
Drugi sprat je bio duži, bez prijatnosti.Žena se sasvim opuštala, postajala postepeno sve težom. Gvožđe sa njenih minđuša, koje ga je s početkom prodiralo mu je malo pomalo svirepo u meso.
Na trećem spratu dahtao je kao onaj što seli klavire; daha nije imao, dok je ona, očarana skupljenih trepavica , šaptala:
-"Oh, mili moj, kako je to dobro...kako je čoveku prijatno..."-
A poslednji stepenici, uz koje je teško izlazio, sve jedan po jedan, učiniše mu se kao da su od nekih džinovskih stepenica na kojima su se I zidovi I ograda I uzani prozori obrtali po beskrajnoj spirali.
To više on nije nosio ženu, već nešto teško, strašno, što ga je gušilo i što je svakoga trenutka bio u iskušenju da ispusti, da baci ljutito, pa makar ga divljački razbio.
Kad su dospeli na uzano odmorište:
" Već...- reče ona., otvarajući oči.
On je mislio "Jedva jednom!", ali to ne bi mogao izgovoriti, veoma bled, sa pritisnutim šakama na prsima ,koja su pucala.
Cela njihova istorija je ovo penjanje uz stepenice po mutnom sumornom jutru."...
......
""E , pa eto, neću: ne putujem; to je jedna velika ludorija, za koju, osećam, nemam snage.
Za takve stvari, jadni moj prijatelju, potrebna je mladost, a ja je nemam, ili zaslepljenost besnom strašću, a to nije ni kod jednoga ni kod drugoga.
Pre pet godina, onih divnih dana, na jedan tvoj mig, pošla bih za tobom na kraj sveta, počto ne možeš poreći da sam te strasno volela.
Dala sam ti sve što sam imala i kad je trebalo da se otrgnem od tebe, bolelo me je, kao nikad dotle,ni zbog jednog čoveka.
Ali iznurava to, vidiš, takva jedna ljubav...
Da te gledam, tako lepa, tako mlada, da stalno drhćem, toliko stvari da branim!... Sad više to ne mogu, naterao si me da suviše živim ,suviše patim, na kraju sam...
U takvim prilikama, izgled na ovaj daleki put , na promenu načina života, plaši me. Mene, koja toliko volim da se ne krećem i koja nisam nikad išla dalje od Sen-Žermena, možeš misliti! ...
A , posle, žene vrlo brzo stare na žezi, i tebi ne bi bilo još ni trideset godina, a ja bih bila žuta i zborana kao mama-Pilar; tada bi se ljutio na mene zbog žrtve koju si podneo i jadna Fani bi platila za sve ostale...
Znaš, ima jedna zemlja na Istoku, čitala sam to u jednoj svesci tvoga Puta oko sveta , gde ženu, kad prevari muža, živu zašiju s jednom mačkom u tek odranu kožu kakve životinje, pa na jakome suncu na žalu, ostave taj zavežljaj što urla i skače. Žena mjauče, mačka grebe, obe kidaju jedna drugu, a koža se stvrdnjava i steže oko te strašne bitke robova, do poslednjeg ropca, do poslednjeg trzaja te vreće. Eto, otprilike, takvo mučenje, očekivalo je nas u zajedničkom životu..."
Trebalo je da ti to kažem ranije, ali nisam smela, videći te uzbuđena i rešena. Zadobilo me je tvoje oduševljenje; posle i ženska taština, sasvim prirodna ponositost, što sam te, i posle prekida, ponovo osvojila.
Samo , na dnu svoga srca osećala sam da nije kao pre, da je tu nešto istrošeno, slomljeno. Pa šta ćeš? posle tolikih potresa...
Rekla sam ti, mili moj mali, ja sam suviše volela, skrhana sam. Sad mi je potrebno da mene neko voli, da me pazi, da mi se divi i da me uljuljkuje...
Ovaj će biti na kolenima, nikad neće videti na meni bore i sede vlasi; i ako me uzme za ženu , kao što namerava, to ću ja njemu učiniti milost. Uporedi...
Samo bez ludorija. Ja sam preduzela mere da me ti ne pronađeš.
Iz male kafane na stanici, odakle ti pišem, kroz granje vidim kuću i kojoj smo proživeli tako prijatne i tako strašne trenutke, i objavu što se leluja na vratima, očekujući nove stanare...
Eto, sad si slobodan, nikad o meni više nećeš čuti ništa....
Zbogom, jedan poljubac, poslednji, u vrat... milo moje..."
" Sapho "
Alphonse Daudet
....
" Crkla je životinja a i njen otrov s njom"
....
It's quarter to three,
There's no one in the place except you and me,
So, set 'em up, Joe, I got a little story
You oughta know.
We're drinkin', my friend, to the end of a brief episode
Make it one for my baby and one more for the road.
I got the routine,
So drop an other nickel in the machine;
I feel kind a bad, wish you'd make the music
Pretty and sad.
Could tell you a lot, but it's not in the gentleman's code,
So,
make it one for my baby and one more for the road.
You'd never know it but buddy, I'm a kind of poet,
And I got a lot of things to say;
And when I'm gloomy, you gotta listen to me
Till it's all talked away.
Well that's how it goes,
And Joe, I know you're gettin' pretty anxious to close;
So, thanks for the cheer,
I hope you didn't mind my bendin' your ear.
This torch that I found must be drowned or it soon might explode,
So,
make it one for my baby and one more for the road,
That long, long road.
Atačmenti
- 373px-1877_Charles_Mengin_-_Sappho.jpg / 29 / KB image/jpeg
Blogovi autora
- Cat on a hot tin roof? (0)
- "Dužnost građanina je da bude neposlušan" (75)
- "Kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost" (68)
- “Totalni opoziv “ Slobode (153)
- ¿Qué pasa ( Otvoreno pismo uredništvu) (132)
- "Cuba Feliz" (54)
- "Heroj na magarcu" (72)
- Sloboda ili ništa! (0)
- "Creepin`... (50)
- Moje telo – Tvoje delo (49)
- "Raskršća... (49)
- "Svečane bele košulje... (56)
- " ἀ-λήθεια " (109)
- " Senka *ne.ona... (117)
- "Saturday night blues... (111)
- Znači: Pecanje!!! (62)
- blog? (135)
- "Stereo stihovi... (68)
- Nedelja otvorenog bloga (445)
- Iz ličnog ugla: Ijan Sigal, Bluz i granična područja (51)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Filozofija (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org