Konacno o Holandiji

Holandija me na prvi pogled opcinila. U stvari, na drugi, jer sam dosla nocu, pa sam malo sta mogla tad da vidim, ali sam sutradan vec posla na turneju.

Posle svih problema koje sam imala oko kupovinem karte, bila sam mnogo zadovoljna sto sam letela Lufthansom a ne JA(D)T-om jer se kvalitet njihovih usluga kao ni ljubaznost ne moze ni meriti. Posle presedanja u Minhenu, sletela sam na svoju konacnu destinaciju Dizeldorf, gde su me cekali moji prijatelji, i jedreci autoputem za tili cas smo stigli u Holandiju tj. grad Zwolle. Odusevilo me je to, sto granicu izmedju Nemacke i Holandije cini samo jedna tabla, i da je nema ne bi ni primetili da ste presli u drugu drzavu. Kako moju Senu nisam videla 18 godina, susret je bio poprilicno dirljiv, mada mi je sa druge strane izgledalo kao da smo se jos juce rastale po zavrsetku osnovne skole.

Elem, sutradan po mom dolasku, uputili smo se za Den Haag.  Prvo smo otisli do plaze, gde nam se sem jakog vetra, sunca, galebova i jos mnogo ljudi, pridruzio i Asim, brat moje prijateljice sa porodicom. Bilo je puno izletnika, koji su kao i mi, umotani u debele jakne, kape i salove, prkosili vetru, i setali se duz plaze po pesku, a posle sedali u neki od obliznjih kafica da prezalogaje i okrepe se nekim toplim napitkom. Kad nam je vec bilo dosta mora krenuli smo malo u obilazak grada kolima a naravno, ne bi ja bila pravnica kad ne bi svratila i do Tribunala za ratne zlocine na prostorima ex YU. Posle svega smo otisli na veceru u stan kod Asima, koji ima cerkicu od 5 meseci, divnu jednu bebicu da je pozelis samo takvu, i sina kao lutkicu slatkog i koji je uporno pokusavao da mi objasni nesto, ali nikako nije shvatao kako ja to njega ne razumem. Naime, mama im je holandjanka i on razume oba jezika, ali prica u glavnom na holandskom. 

Sledeca dva dana smo proveli pripremajuci se za novogodisnju proslavu, setnju po Zwolle-u i  prepricavanju dogodovstina iz detinjstva. Upoznala sam tih dana i puno prijatelja moje rpijateljice tamo, od kojih je vecina sa nama bila za docek. Novogodisnje slavlje je proteklo bas onako veselo, uz dve gitare, klavir, daire i saroliko drustvo. Poceli smo vec oko 20 h a zavrsili pred svitanje, kada smo vec dobrano umorni zaspali kao bebe. Celu noc je gorelo nebo nad gradom od vatrometa, sto  je mene impresioniralo, jer obozavam vatromet. Kad smo se oporavili od slavlja i sabrali utiske, a grad ponovo poceo da funkcionise obisli smo obliznje prodavnice, koje su nudile razne stvarcice sa praznicnim popustima, koji su za razliku od nasih praznicnih akcija nudili stvarno niske cene.

Na kraju kao poslastica je dosao obilazak Amsterdama. Nisam videla ceo grad, ali sam obisla glavni trg, okolinu, tipican holandski bar gde sam pila neko lepo tamno pivo i nezaobilazni Red Light District. Puno toga je do sada napisano o ovom gradu pa ne znam ni sama sta bih rekla a da ne bude fraza. Mogu samo reci da je vecina onoga sto sam videla u svim pomenutim gradovima kao iz bajke, jer su se trudili da svaka gradjevina ostane bas onako kako je napravljena pre stotinjak ili vise godina a da se svaka nova uklopi u vec postojeci ambijent. Zao mi je samo sto nije bilo toplije da se provozam i kanalima, koji povezuju skoro sve gradove.

Svi su prema meni bili izuzetno ljubazni, i potrudili su se da mi moja prva poseta zemlji vetra, lala i boema, ostane u lepom secanju i zeljom da im se ponovo vratim.