Da li ste spremni da ubijete čoveka za 4 dolara?

Ili

O eksperimentu koji nije promenio svet. A trebao je.

Pre gotovo pola veka (June 1961) američki psiholog Stanley Milgram izveo je jedan od najpoznatijih, i svakako najkontraverznijih eksperimenata u istoriji ove nauke o kojem se i danas govori a posle prvog slušanja zastaje dah. Nadam se da će isti efekat ovaj skraćeni prikaz imati i na vas.

Ovog naučnika na istrazivanje su potakli nacistički zločini tokom drugog svetskog rata. Pitao se kako je moguće da toliki broj ljudi počini takve zločine i šta to tera obične ljude da postanu zli i bezobzirni slušajući bespogovorno autoritete.

Gore pomenuti naučnik eksperiment započinje objavljivanjem oglasa u dnevnim novinama (SAD, Konektikat) u kojima poziva ljude svih profesija i godina, interesovanja i zanimanja, na učešće u istom navodeći pri tom samo da se radi o ispitivanju određenih vrsta učenja i da će učešće u istom biti plaćano 4 dolara po satu. Stvarni cilj eksperimenta bio je da se proveri dokle su ljudi spremni da idu u pokorovanju različitim autoritetima.

Nakon što se na oglas javio dovoljan broj ljudi, Milgram ujednačava uzorak i kreće sa suštinom eksperimenta koji skraćeno izgleda ovako: Naime, svaki ispitanik ulazi u prostoriju u kojoj se nalazi upravo Milgram kao eksperimentator obučen u beli ogrtač, sličan lekarskom. U prostoriji se nalaze i određeni aparati. Eksperimentator objašnjava ispitaniku da će se ispitivati efekti kaznjavanja na određene procese učenja. Zadatak ispitanika je da sa određene liste pitanja ispituje drugog ispitanika koji se nalazi u drugoj prostoriji( a koji ustvari nije pravi ispitanik već radi u dogovoru sa eksperimentatorom). Ispitaniku se dalje objašnjava da ukoliko taj „učenik“ daje pogrešne odogovore, da je njegov zadatak da mu daje električne šokove pomoću instrumenata koji se nalaze u prostoriji i na koje je „prikačen“ učenik. Eksperimentator dodaje ispitaniku da je njegov zadatak da povećava voltazu šoka kako se bude povećavao broj pogrešnih odgovora. Početne jačine šoka bile su zanemarljive.

(„učenik“ koji radi u saradnji sa eksperimentatorom naravno često daje pogrešne odgovore simulirajući navodne bolove od šokova, a Milgram zeli da proveri dokle su ispitanici spremni da idu u davanju šokova). Dakle, situacija se odvija na sledeći način: ispitanici postavljaju pitanja, učenik namerno daje pogrešne odgovore, eksperimentator zahteva od ispitanika da povređuju učenika pomoću šokova, povećavajući iz minuta u minut jačinu. Učenik verno simulira strašne bolove.

Treba napomenuti da je na instrumentu pomoću kojih se daje šok bilo obelezeno koje su jačine šokova, tačnije ispitanici su bili svesni koliku bol nanose „učeniku“ a da je na poslednjem dugmetu na aparatu stajalo XXX!!! U situacijama u kojima bi ispitanicima postajalo neprijatno oni bi se okretali prema Milgremu, a ovaj bi samo ponavljao: „Molimo vas nastavite sa radom, nauka to zahteva od vas“, ili slične rečenice blage naredbe.

Eksperiment je imao više varijacija ( u jednom su ispitanici bili u istoj prostoriji sa učenikom kojem daju šok, u drugom u različitoj ali su mogli da čuju kako zapomaze itd...Pojedini ispitanici su naravno u jednom momentu prestajali sa radom, psujući i Milgrema i eksperiment, pljujući ga, napuštajući prostoriju....

Ali.

U situaciji kada ne vide učenika već se on nalazi u drugoj prostoriji, ali mogu da čuju njegove bolove, više od 60% ispitanika išlo je do kraja eksperimenta, tj povećavali su jačinu šokova na kraju pritiskajući i poslednje dugme svesni da time „ubijaju“ učenika!!!

Dakle, u običnom eksperimentu, za 4 dolara po satu, samo na zahtev njima nepoznatog naučnika, bez ikakve stvarne obaveze ili mogućnosti sankcije, više od 60% ljudi je spremno da zbog grešaka u nekom ispitivanju nanese smrtonosne povrede drugom čoveku!!!

Ispitanici eksperimenta su bili obični ljudi svih profesija.

Sam Milgrem je, naravno, bio šokiran rezultatima istrazivanja te se nije usudio davati bilo kakve zaključke. Ispitivanje je tokom godina i decenija ponavljano nebrojeno puta u svim drzavama i na svim kontinentima i rezultati su bili gotovo identični.

Detaljnije o samom eksperimentu

Milgram je napisao i knjigu o tome „Poslušnost autoritetu“

I?