Kraljevina Srbija

Deset razloga za monarhiju-Radomir Ivanovic

U našoj zemlji ovih je dana ponovo aktuelno pitanje uspostavljanja monarhije. Odmah su se o tom pitanju oglasile i političke partije i, po ko zna koji put, čujemo da nije vreme za otvaranje te teme, da nam ne trebaju novi raskoli i da ima i važnijih i prečih tema.
Ovim putem ću pokušati da objasnim zašto ću ja uvek biti za kralja!

Lista argumenata

1. Nasiljem je u Srbiji ukinuta kraljevina i uvedena republika.
2. Sa bezakonjem u svojim temeljima, republika neće biti zakonita ma koliko trajala.
3. Sem u dva ropstva, turskom i komunističkom, Srbija je uvek bila kraljevina.
4. Vaspostavljanje kraljevine je najkraći put raskida sa komunističkom prošlošću i otklanjanja svih sumnji u odanost Srbije istini, pravdi i slobodi.
5. Kao ustavna parlamentarna kraljevina, Srbija bi se vratila u porodicu evropskih monarhija koje su danas u svetu uzorne bogate i demokratske države.

6. Kruna i oltar su simboli jedinstva i narodnog trajanja.
7. Kralj vlada, a ne upravlja! Vladar je po milosti Božjoj i volji narodnoj, a zemljom upravljaju izabrani narodni predstavnici.
8. Kralj jamči poštovanje Ustava, a Ustav onemogućava svaku ličnu vlast.
9. Za kraljevinu Srbiju nisu samo monarhisti, već i svi oni koji odbacuju nasilje kao sredstvo preuzimanja vlasti.
10. Postojeće evropske monarhije rečito svedoče i kakva bi bila kraljevina Srbija i koje bi mesto i ulogu u njoj imala kruna.

Uostalom, svi Srbi su plemići ukoliko se drže svoje slavske ikone. Ona je grb porodičnog plemstva svakog srpskog doma, kako je govorio episkop Danilo (Krstić). Imati dinastiju znači imati veliko duhovno blago. Srbima su prvog dvoglavog orla u našoj istoriji predstavljali lično Sveti Sava i Stefan Prvovenčani. Nas, pravoslavne hrišćane, može zadovoljiti isključivo harmonija Carstva Nebeskog, gde nema umiranja ni nepravde. Ali, kada već moramo na zemlji imati oblik državne vladavine, onda treba da biramo ono što najviše liči na Carstvo Nebesko.

Zašto za kralja?

Zato hoćemo kralja! Našeg srpskog, domaćinskog!
Hoćemo zato što nas nisu pitali kada su ga prognali i nismo rekli da nećemo. Hoćemo kralja isto tako ne pitajući nikog da li ga oni hoće ili neće. Hoćemo, baš zato što ga drugi neće, zato što će biti po milosti Božjoj i što će biti naš, svesrpski, svenarodni, nedeljiv i nepotkupljiv, istinit, a ne falsifikat!

Ima li veće žrtve komunizma, nekog s čistijom biografijom, s boljim vezama i preporukama? Nekog ko je imao manje od dve godine kad je zbog grehova koje je počinio rođenjem ispisan iz Srba i lišen ljudskih prava.

Naslednik Crnog Đorđa
Postoje dve Srbije. Jednu su osnovali Nemanja i Sveti Sava, a drugu Josip Broz Tito. Jedna je stara osam vekova, druga 60 godina. Republika Srbija nema nikakve veze ni sa Hilandarom, ni sa Svetim Savom, ni Kosovom, ni Vidovdanom, ni sa carem Lazarom. Ona se protiv svega toga borila na čelu s onim koji ju je zato i osnovao. Tito je i danas jedini neimar Republike Srbije. S takvim svecem u svojim temeljima nije mogla biti drukčija.
Sve smo pokušali, svi traže drugu i bolju Srbiju, ali nikako da je nađu i kažu koja je. Pokušavano je sa svakim i svačim, samo nije sa onim što je najprirodnije i najlegitimnije. Pominjan je svako samo nije Crni Đorđe, otac moderne Srbije, i njegov legitimni naslednik, prestolonaslednik Aleksandar.

Da li imamo nešto drugo kao rešenje, nešto dublje i istinitije od onoga što sam predložio? Probali smo sve lažne lekove i ostali bolesni. Da ne umremo, a da ne probamo onaj pravi!
Završavam s tim uverenjem i pokličem koji se poslednji put čuo u slovenačkim šumama, pokličem koji je bio poslednja reč tolikim naraštajima u tolikim bojevima, pokličem koji su svaki govor naši preci završavali vekovima: Živeo Kralj! Živela sloboda! Živela Kraljevina Srbija!