Kako funkcionise zapadni bankarski sistem - prostim jezikom

Jos od malena sam se cudio kako cike koje rade u bankama zaradjuju tako puno i kako banke poseduju tako veliki kapital, kako imaju tako velike zarade a zaradjuju "samo" par procenata na kamate koje uzimaju. Iako mi finansijski sistem nije struka (niti blizu struke) vremenom sam se informisao sve vise, da bi poslednja kriza ustvari razotkrila sustinu poslovanja banaka. Ceo sistem je toliko zavijen u slozene izraze, komplikovano zakonodavstvo, i prebukirane procedure da je u stvari vrlo tesko provaliti sustinu.

Ukratko, pojednostavljeno i prostim jezikom jedan segment finansijskog trzista izgleda ovako:

U svakoj zemlji neko (obicno centralna banka) odredi koliki mora biti loan-deposit ratio. To je odnos kolicine para koje banka moze da pozajmi i kolicine koju ima kao depozit  musterija u banci. Drugim recima koliko vise banka moze da pozajmi od onoga sto ima! Na osnovu toga banke pozajmljuju novac koji nemaju ljudima i od njih naplacuju sav novac + kamatu. Znaci banke ne zive od kamate nego od stvaranja novca!

Na primeru to izgleda ovako:

U americi deposit mora da pokriva 10% para koje banka pozajmljuje. Sto znaci da ako XX osoba udnese u banku 10 000 dolara banka na osnovu tih 10 000 osobi YY moze da da kredit za kucu u iznosu od 100 000 na kredit od recimo 20 godina i kamatu od 6%. Za 20 godina osoba YY ce vratiti 100 000 banci (iako je banka imala samo 10 000 kada je pozajmila pare osobi YY) plus skoro 72 000 dolara za kamatu. Znaci od 10 000 koliko je banka imala za 20 godina banka je napravila 172 000 sto je kamata od vise od 80% godisnje.

Ni ovde nije kraj. Postoji "rizik" da osoba kojoj je kredit dat nece vratiti sve stoga se u poslednih par godina pojavila masovna trgovina kreditima. Znaci banka da osobi YY 100 000 kredita (na osnovu depozita od 10 000) i zatim odmah proda kredit drugoj instituciji za recimo 80% vrednosti kredita. Na taj nacin banka koja je dala kredit skoro trenutno zaradi 700% bez skoro ikakvog rizika. Posto ovakav biznis ne zahteva skoro nikakav rizik, banke su pocele davati kredite svakome (i ko ne moze da ih vrati) a potom su te kredite prodavale drzavnim institucijama Fannie and Freddie koje su gubitke naplacivale od poreskih obveznika. Sistem je na kraju ocekivano propao.

Sada se neko verovatno pita kako to da banka moze da daje kredit od 100 000 (neko dobije te pare za kucu koju prodaje) a ima samo 10 000, tj. odakle se stvori onih 90 000. Odgovor je nema ih vec sistem radi na poverenje u banku da ima tih 100 000 koje je nekome dala. Ukupna kolicina fizickog novca u opticaju u USA npr. ne pokriva ni 10% iznosa koji se nalaze na raznoraznim racunima.  Sistem funkcionise samo na poverenju da tamo neke brojke koje se nalaze na nekim serverima u stvari predstavljaju stvarne vrednosti. Drzava kao sluskinja bogatih potpomaze ovo poverenje tako sto je obecala da ce sirotinji isplatiti sve pare koje imaju na racunu ako nesto krene po zlu (do 250 000). Naravno da je i ovo samo prazno obecanje jer drzavna agencija koja je zaduzena za ovu isplatu ima para da isplati samo par procenata musterija. 

 slika pokazuje odnos fizickog novca (zeleno) i virtuelnog novca stvorenog kreditima banaka

MISLITE O OVOME!