Novinarstvo ne postoji u medijima - katalozima

Potpuno je jasno da novinarstvo više ne postoji, i to u bukvalnom smislu. Pitanje je zašto to niko ne vidi. Ipak, pre nego što se upustimo u razloge opšteg neuviđanja te jasne činjenice, moramo i nju samu obrazložiti. Novinarstvo ne postoji, dakle, u smislu informisanja publike pojedinog medija o objektivnim, nepristrasnim, istinitim činjenicama koje su za tu publiku od interesa, značaja, čegagod, koje su nove, važne ili zanimljive. A čim ne postoji u tom, ne postoji ni u kakvom smislu, jer to i jeste osnovna definicija te zastarele profesije.

(objavljeno u februarskom broju časopisa Link)

Prvi razlog je, svakako, u tome što više ni nema kategorija istine, objektivnosti i nepristrasnosti na način na koji ih je bilo do, uslovno rečeno, kraja prošlog veka. Nema jedne istine, niko i ništa nije i ne može biti apsolut, pa samim tim nema ni nepristrasnosti i objektivnosti. Naravno, čak i kod nas postoje mediji koji pokušavaju da se ponašaju kao da se ništa nije promenilo, prateći prošlovekovni žurnalistički ideal, pokušavaju da svoje vesti provere iz dva nepristrasna izvora, traže drugu stranu, istražuju, pokušavaju da saznaju sve ono što smatraju da „javnost ima pravo da zna", rade sve ono za šta veruju da je od interesa za društvo, državu i njene građane. Takvih, svakako, ima još i više u razvijenom svetu, ali ta činjenica ne znači da oni postoje. Da bi postojali u potpunom smislu, morali bi da deluju na sopstveni objekat u skladu sa sopstvenom namerom - a to se, jednostavno, ne dešava. Takvo novinarstvo prema savremenim medijima jeste ono što je u prošlom veku bio potkivač konja u odnosu na automehaničara - njihova usluga još je postojala i bila je potrebna onima koji nisu bili uključeni u transportni sistem svog vremena.

Novinarstvo u klasičnom smislu, jednostavno, nije deo dominantnog informativnog sistema današnjice, uprkos hvale vrednim donkihotovskim naporima još uvek značajnog, ali sve manjeg broja redakcija i kod nas i u svetu koje romantičarski pokušavaju da se koliko god mogu odupru pritisku vrlog novog doba, mada su na neke osnovne kompromise već uveliko svi pristali - ko nije, taj više ne postoji ni u fizičkom smislu, jer je u potpunosti ostao bez publike.

Mediji novog doba, u koje spadaju i oni koji su zadržali stare forme, poput novina ili informativnih emisija, deluju na potpuno drugačijim osnovama u odnosu na medije XX veka. Transformišući se od nečega što je ispunjavajući svoju društvenu ulogu ujedno donosilo dobit ka ovome čija je jedina uloga postala da donosi dobit, bez obzira na uticaj ka spoljnjem svetu, mediji su promenili sopstvenu prirodu.

Medij, da bi postojao, mora da bude komercijalno uspešan, a da bi bio uspešan, mora pre svega da bude zanimljiv i zabavan, da omogući spektakl, predstavu. To se postiže, u prelaznom slučaju, pojednostavljivanjem, skraćivanjem prostora-vremena za bilo kakva objašnjenja, pozadinu, ne daj bože istoriju teme i problema, na zanemarivanje uzroka, svođenjem spektra boja na crno-belu sliku (građani Srbije ovaj mehanizam poznaju iz medijskog bombardovanja kojem smo bili izloženi devedesetih), ali uz zadržavanje osnovnih pretpostavki javne odgovornosti i, makar, osnovne pristojnosti. U razvijenoj varijanti mediji ulogu donošenja dobiti ostvaruju vulgarnostima, provokacijama, podilaženjem najnižem ukusu, izvrtanjem, prostaklukom, jednom opštom kretenizacijom. U tom smislu, tabloidnost (štampanih, kako i elektronskih medija) u kombinaciji sa prostaklukom postaje određujuća osobina medija kao takvih.

Stvari su se razvijale u tom pravcu iz dva osnovna razloga - tehnološkog i političkog. Tehnološki, količina informacija i brzina njihovog prenosa, koje su obe rasle eksponencijalnom krivom, dovela je do toga da smo zatrpani desetinama hiljada poruka dnevno, koje su samom svojom količinom dovele do sveopšteg informativnog začepljenja elektronskim pismima, sms-ovima, instant porukama, čatovanjima, muzičkim, filmskim i drugim zabavnim informacijama na cd-ovima i dvd-ovima, mogućim razgovorima uvek i u svakom trenutku, razmenama filmova i fotografija... Prirodno, u nameri da prodru kroz toliko zagušen, sužen prostor-vreme, da se provuku kroz one male, preostale pukotine, informacije su se smanjivale, pa je ostajalo sve manje i manje mogućnosti za bilo kakva senčenja, a kamo li za klasične metode novinarstva u punom smislu te reči.

Politički uzrok je vezan za globalnu pobedu liberalizma koja je kao vrhovnu vrednost postavila finansijski i svaki iz novca izvedeni uspeh i moć, time omogućavajući da jedina uloga medija bude da donose dobit. Ta dobit jeste ponekad politička, kada su u pitanju mediji pod političkim uticajem, ali i svaka druga. Crpeći dobit iz sopstvene publike ne samo neposredno, kroz to što ih plaćaju, nego i posredno, kroz reklame i druge oblike promocije, mediji su se prirodno pretvorili u kataloge, pa u suštini prodaju određene političke i društvene koncepte, ekonomske, poslovne i privredne interese, sportske i zabavne sadržaje, i tek pomalo kulturne proizvode, koji najslabije idu.

Na to treba dodati, istim tehnološkim i političkim razlozima izazvano, opšte ubrzaje receptora, odnosno poslovičnog čitaoca-gledaoca-slušaoca, koji je sa jedne strane izložen količini poruka koje je potpuno nemoguće apsorbovati, a sa druge u tekućoj je dnevnoj trci za novcem-uspehom, pa u novinama može samo da primeti provokativne slike krvi i seksa i pročita poneki bombastičan, često neadekvatan naslov, dok na televiziji pogleda kajron koji ide u dnu ekrana, telefonirajući dok su vesti da bi kasnije pažljivo mogao da prati vulgarni reality show, kojigod u tom trenutku bio voajerski najatraktivniji.

Kad je već tako, zbog čega ne vidimo da je car go? Pa upravo iz svih razloga iz kojih je go - niti imamo vremena da o tome promislimo, niti da informaciju o tome izdvojimo iz one gomile kojoj smo izloženi, niti je sama informacija suštinski usmerena ka osnovnoj svrsi - ostvarivanju dobiti (objavljivanje jednog ovakvog teksta ništa neće promeniti, a može da zadovlji ponekog čitaoca koji to ovako ili onako plaća), pa nema interesa koji bi je nametao i plaćao njen ulazak u katalog, i u najboljem slučaju može, eto, ovako izolovano da se pojavi.

Nebojša Spaić, bivši novinar, sada konsultant za medije, direktor partner agencije Farmer&Spaić