Gde smo mi, bre, to rasli?

Ko smo mi? Žmu i ja... i svi oni rođeni sedamdesetih ..i ranije... Ovo nije blog o dobrim, starim vremenima... Jer ta vremena kad smo intenzivno "izlazili" nisu ni tako stara, a nisu bila ni tako dobra. Odrasli smo u malom gradu, osamdesetak kilometara od Beograda. Počeli smo da izlazimo početkom onih kriznih, nesretnih devedestih. Naš grad je nekako zaobišao prvi nalet turbo-folka, dizelaša, sponzoruša i sveg jezivog kolorita uobičajenog za predstavu o tom vremenu. Nije da ih nije bilo... ali su bili znatna manjina. A i mesta za izlaske strogo su nas razdvajala...  Bilo je cool (mislim doduše da tad nismo koristili taj izraz) biti panker... ili metalac.. šminkati se "u crno", imati snimak Kud Idijota sa poslednjeg koncerta iz KM64. Nije bilo para.. onda više nije bilo ni kocerata, pa onda jedno vreme nije bilo ni bioskopa!? Dakle, vremena nisu bila dobra... nikako.. I šta je za nas tada bio izlazak? O čemu smo razmišljali pre nego što krenemo? Šta se podrazumevalo pod dobar provod? Otprilike..odgovor na ovo pitanje čini se da je u opštim crtama isti za sve srednjoškolce i one malo starije od njih...

Neko se nada da će da se napije za male pare, neko da će drugari poneti nešto da se "dune", neko da će da zaglavi u nekom mraku sa njom/njim, neko da će matorci za vikend da odu u selo pa će da napravi žurku, neko da će da se uglavi na žurku na koju nije pozvan, neko da će je on/ona makar pogledati... Mislim da nije bilo onih koji su kretali u grad sa idejom da će da se provedu tako što će sa nekim da se potuku. I koliko se sećam, tuča je bilo malo.. Uglavnom su bile "jedan na jedan" ili ekipne..Generalno smo bili vrlo miroljubivo mesto.

I nije bilo noževa! I danas, juče dok čitam vesti o ovim nesretnim rukometašima, prisećam se vesti o onoj tuči na Vračaru odnedavno, pa priče o drugu koga su izboli na Slaviji i mislim se: Kakav je to mozak koji razmišlja: Spremio sam se za izlazak..još samo nešto sam zaboravio... ključevi su mi tu, stavio sam dezodorans...tu je i orbit.... Ahaaa! Zaboravio sam nož! Ljudi moji, pa ko nosi nož kad krene u diskoteku? I zašto? Recite da sam naivna, recite da živim u prošlom vremenu, ali ja to ne mogu da shvatim... Klinci su sad malo drukčiji..OK.. I logično je... Čini mi se da sada imaju više mogućnosti za dobar provod i zadovljenje svojih želja nego što smo mi imali. Roditelji su liberalniji, više je para, seks je daleko od tabua, dešavanja ima mnogo i za sve ukuse... Šta je to što im nedostaje? Odakle poriv da se uopšte ponese nešto kao što je nož, bokser, palica, šta god u grad? Ili u školu? Ne shvatam! Malo-malo pa nas šokira neka vest o nekom primeru jednako bezrazložnog, besmislenog i besomučnog nasilja među srednjoškolcima ili osnovcima.. Teško mi je da i to, kao sve ostalo podvedem pod godine opasnog življenja i devalvacije svih životnih vrednosti i opravdam ratom, sankcijama, nemaštinom, čime god. Rećiće sad neko: Pa, toga ima svuda u svetu...Na to mogu samo da kažem: U mom gradu, u mojoj školi toga nije bilo! Sada ima...

I, šta im/nam se desilo?

Biljana FN

ps. i pored toga što morate da razmišljate o ovim kompleksnim i ružnim temama, nemojte nikako zaboraviti da svratite kod Fibonačija (šta ću.. volim tako da ga zovem) na novi NeVIP portal.