Dolasci/odlasci, sastanci/rastanci

/ 11.02.2009. u 01:37

Komentari: 137
Čitanost: 15652
/
Preporuke: 12624
/

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Kratkim, 2 ½dnevnim, boravkom u Istanbulu sam prebrodio šok prelaska iz seoske idile u gradsku vrevu. Inače ga obično doživljavam na krajnjoj destinaciji, dakle, Novom Sadu (moš' misliti novosadku gradsku vrevu).

Istanbul je u fazi faceliftinga i šminkanja, iduće godine će biti European Capital of Culture (šteta što se to ne poklapa sa istanbulskim bijenalem, koji je ove godine). No, u mojim očima, sve to šminkanje je zasenila nenadjebiva glupost – zabranjeno je pušenje na palubama gradskih brodova (pušenje unutar brodova je, logično, uvek bilo zabranjeno). Malo je glupo da kažem da su ispali veći katolici od pape, no u svakom slučaju jedan istanbulski ritual (za ljude koji dnevno prelaze s kontinenta na kontinent), a to je čaj ili kafa na palubi praćena naravno cigaretom i uživanjem u pogledu, definitivno je umro. Što se tiče pogleda, da l' ćeš Topkapi, Aja Sofiju i Plavu džamiju ili ćeš Hajdar železničku stanicu, "prokletu avliju", Galatu i Bosfor zavisi od izbora strane broda, a može i oba ta izbora ako se popneš na gornju palubu.

U svakom slučaju prijala mi je duuuga celodnevna besciljna šetnja Istanbulom, a usput sam, za svaki slučaj, svratio do JAT-ovog predstavništva na Taksimu ne bi li se uverio da je sa mojom kartom sve u redu. Naime, kupio sam je putem telefona (jer im sajt ne radi baš najbolje), a obećani mejl koji bi potvrdio transakciju, nije nikad stigao.

JAT me je prijatno iznenadio jer sam leteo avionom (B 737), a ne traktorom sa elisama (ATR) kao obično. Dva puta me iznenadio jer sam se i vratio avionom.

Šest nedelja se čini dosta vremena, međutim, serija raznoraznih praznika i slava, kratko trajanje dnevnog svetla i hladnoća učine da se to vreme nekako isecka i raspe, da ne govorim o tome da sam skoro nedelju dana bio neuporabljiv zbog prehlade.

Nisam uradio gomilu stvari koje sam planirao da uradim, nisam video masu prijatelja koje sam želeo/planirao da vidim. Istina, stekao sam neka nova poznanstva i video neke prijatelje sa kojima sam izgubio kontakt odavno. Najeo sam se svinjetine i nagledao televizije (ne svojom voljom, to čudo je uključeno skoro u svakoj kući) za godinu dana (ovog drugog i za više).

Posle tridesetak godina sam doživeo da me mama grdi zbog kasnog dolaženja kući. Taj time warp se obično sastojao iz sledećeg nadrealističkog dijaloga:
– Pa gde si ti? Šta ti radiš? Je l' se sad dolazi kući?
– Ali mama ja imam pedeset godina...
– Šta onda? Ja imam osamdesetsedam...

A generalno, utisci? Pa da se ne rasplinem u neka (opšta) razglabanja evo dve kratke priče. Dobro se uklapaju, čini mi se, u ranije pomenute mixed emotions.

15. januara rano ujutro, baš-baš rano, za one prve letove za Frankfurt u 6:40, vozim kuma i njegovog sina (kumovim kolima) na aerodrom. Na vraga, posle iskrcavanja pred ulazom iz razloga gluposti (ili možda bolje neprilagođenosti) parkiram na donjem nivou parkinga (onom pogodnijem za doček). Pošto ih ispratih vučem vreme pijući kafu, ne bi li sestrinoj porodici dao više fore za "izležavanje", m'sl'm koji ću im u pola sedam. Na moje zgražanje ustanovljavam da je taj tako uspešni aerodrom verovatno jedan od retkih u svetu na kome se wireless internet naplaćuje. Sa ekrana me gleda nešto u stilu "ako hoćete konekciju idite na šalter PTT-a kupite štajaznam sa kodom pa se ulogujte". Evo sa' ću, pajz da neću...

Pogled u novčanik, pred kioskom za plaćanje parkinga, mi je signalizirao mogući problem. Nemam ništa sitnije od novčanice od 1000 dinara. "Majstor" uzima ranije pripremljen svežanj od pedeset novčanica od dvadeset dinara, vadi iz njega tri ili četiri i pruža mi tu budžu (jedva je prošla kroz onaj uski otvor), – Ne mogu drugačije!

Kao po jajima hodam do kola (da, to su bili oni dani kad se 850 ljudi polomilo na beogradskim ulicama, a jedan čovek poginuo). Rampa za izlaz je na sredini male uzbrdice koja vodi na nivo puta. Stajem, guram karticu, rampa se diže, al treba pokrenuti kola na ledu glatkom poput stakla. Šlajfujem dobra 2-3 minuta, tokom kojih se od ateiste pretvaram u religioznog, moleći kajgod da se rampa ne spusti na neku foru dok se ne izmigoljim (znam da ne može) ili da, ne daj bože, kliznem nazad (osim IMV kombija, pre 20 i kusur godina, nisam vozio duže vozilo od ovog – Ford Mondeo karavan). Prošao sam. Vera isparava da bi se kondenzovala u bes, za koji qrac naplaćuju parking koji nisu u stanju da očiste, makar samo tu uzbrdicu...

...

Vožnja u sitne sate taksijem od Novog naselja do Limana. Taksista, malo stariji od uobičajenih klinaca koji voze te taksije, bosanskim naglaskom me pita da li redovno koristim usluge ... taksija. Kažem da, i fakat njihov broj imam u mobilnom.
– Kako ste zadovoljni uslugom? Da li ste imali ikakvih problema?
– Zadovoljan, sve je OK, nisam imao problema.
– Da li imate neku primedbu? Recimo, na higijenu vozila.
– Ne, vozila su vam čista, a i nova su...
Bilo je još pitanja, rečju, jedna detaljna anketa, posle koje je usledio sledeći monolog.
– Ja sam bio sad u komisiji za primanje novih vozača i uvek im govorim da smo mi tu radi mušterija, a ne obrnuto. Mi smo tu radi vas. Ovaj posao treba voleti i nije to samo znati voziti i znati ulice. Meni je najveća čast, a dešava se i nije mala stvar, kad mi ljudi povere dete da ga vozim, da l' na tenis, da l' na balet, da l' na neki drugi sport ili štajaznam. To je čast da oni imaju toliko poverenja u firmu da joj povere dete..

Uvek me oduševe ljudi koji vole svoj posao. Slušajući ovog taksistu setih se Johana, mladog Šveđana koji je na kelnerskoj praksi proveo par nedelja u budimpeštanskom Hajatu. Na nekoj žurci Dejv, Tibor i ja krenusmo da pričamo o svojim kelnerskim iskustvima, platama i bakšišima. Johan nas je neko vreme slušao, a onda prekinuo,
– Ma ne radi se o tome. Znaš, kad poslužiš tu ogromnu porciju sladoleda petogodišnjaku i kad mu vidiš oči i čuješ ono "Wow!", nema tog novca koji ti može pružiti taj osećaj. It's about art of serving.

E taj taksista mi je održao malu lekciju about art of taxi driving, na potpuno neočekivanom mestu u neočekivano vreme. Hteo sam da zaokružim cenu vožnje, kako je red, na gore, nije pristao zaokružio ju je na dole.

.............................

Beleške na margini

Jedne od svetlijih tačaka boravka u domovini su dva sastanka sa blogerima u Beogradu. Jedan u četiri oka, drugi u šest.* Kao što sam očekivao – vrlo vrlo dragi ljudi. Na žalost, jedan (raniji) sastanak sa drugom grupom blogera nisam mogao da uglavim.

Čekajući kod Vukovog spomenika blogera sa kojim sam ugovarao taj šestoočni sastanak videh jedan par mladih, mogli su biti bilo šta između 17 i 22, kako se ljubi kao da je proleće u punom jeku. Baš mi bilo lepo da vidim tu scenu. Gde ima ljubavi ima i života.

* Ispravka, deset očiju.

postavite na |

Komentari (137)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

topcat 01:48 11.02.2009

Preporuka

odmah...za mamu!

A sad citam dalje.

Budimac 01:53 11.02.2009

Re: Preporuka

topcat
odmah...za mamu!

A sad citam dalje.

Preneću mami preporuku ;-) Hvala.

Virtuelni Vasilije 08:11 11.02.2009

Re: Preporuka

Budimac

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme

Citirani pocetak ovog lepog teksta me podseti na nesto skoro procitano na slicnu temu: o nama, kako nedavno rece Dragec, iz trece Srbije ... onima koji nisu ni nebu (pa u Srbiji naravno

) a ni na zemlji (bilo gde drugde). Odnosno koji su i "tamo i ovde", gde god to bilo ... Evo prilazem kraci citat tog teksta koji je pisao skorasnji dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Pistalo i koji mi se mnogo svideo:

То је ефекат летећег ћилима.

То је као да ти је неко извукао тепих испод ногу. Или: знате онај трик кад човек са простртог стола брзим потезом извуче чаршаф а тањири и чаше остану као што су били. И то делује нестварно. Десио се буран догађај, а све је исто као што је било.

А не би требало да буде. Тако се осећам два пута годишње, кад изађем из авиона.

Да, ја сам исти и мисли су ми исте, само што сам малопре био у Србији, а сад сам у Америци.

Најважнији споредни ефекат летећег ћилима јесте обновљени осећај чуда...

pozz

Koga interesuje ceo tekst: Чудо малих ствари у Вустеру

Budimac 10:07 11.02.2009

Re: Preporuka

Koga interesuje ceo tekst: Чудо малих ствари у Вустеру

Lepo je biti poređen sa dobitnikom NINove nagrade. Hvala ti Vasilije...

Milutin Milošević 12:03 11.02.2009

Re: Preporuka

Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme

Istina, nije te bilo neko vreme

Budimac 12:30 11.02.2009

Re: Preporuka

Istina, nije te bilo neko vreme

Da budem sasvim iskren, još je ova blokada kratko trajala (za ovaj tekst koji bi trebao da bude objavljen manje-više odmah po povratku mi je trebalo 2 nedeje) prošle godine sam bio blokiran mesecima...

Predrag Brajovic 01:49 11.02.2009

Четири ока...

... + Фатимино одлазе на спавање. Можда нам је то, вечерас, посао који треба да волимо ;-)

Budimac 01:51 11.02.2009

Re: Четири ока...

Predrag Brajovic
... + Фатимино одлазе на спавање. Можда нам је то, вечерас, посао који треба да волимо ;-)

Laku noć :)

Dr M 01:55 11.02.2009

Gde ima ljubavi ima i života.

Prva preporuka je od mene:))
Za ceo tekst, i za poslednju recenicu, posebno.

mirelarado 02:08 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Препорука и од мене. :) Текст је прави драгуљ.

Budimac 02:13 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Dr M
Prva preporuka je od mene:))
Za ceo tekst, i za poslednju recenicu, posebno.

Hvala. Ja u to duboko verujem

Budimac 02:15 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

mirelarado
Препорука и од мене. :) Текст је прави драгуљ.

hvala.

Dr M 02:21 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Ja u to duboko verujem

I ja. I u to i vice versa.

Romantic:))

jednatanja 12:11 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

I od mene preporuka...Svaki komentar ovom tekstu bio bi suvišan...

ivana23 13:46 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Budimac, sta reci...

Gde ima ljubavi ima i života.

Budimac 13:52 11.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Budimac, sta reci...

dolybell92 22:54 12.02.2009

Re: Gde ima ljubavi ima i života.

Budimac
Budimac, sta reci...

....već je rečeno...

Life has taught us that love does not consist in gazing at each other but in looking outward in the same direction.
( Antoine de Saint-Exupery)

mirjana_kovacevic 01:57 11.02.2009

Dolasci...

Hahaha -tekst je super! A narocito oni zaljubljeni na kraju! :)
Taj taksista u tekstu me je totalno iznenadio u odnosu na neke beogradske... Bas fin covek!

Pozdrav!

Budimac 02:16 11.02.2009

Re: Dolasci...

Taj taksista u tekstu me je totalno iznenadio

I mene

skroz...

mirjana_kovacevic 01:59 11.02.2009

Istanbul

A ja ove godine sad u prolece dolazim u Istanbul -totalno neinformisana o toj sledecoj bitnoj bas! Ajde mozda i te sledece nadjem drustvo i opet odem...

Budimac 02:19 11.02.2009

Re: Istanbul

mirjana_kovacevic
A ja ove godine sad u prolece dolazim u Istanbul -totalno neinformisana o toj sledecoj bitnoj bas! Ajde mozda i te sledece nadjem drustvo i opet odem...

Ne znam šta sve planiraju, ali pretpostavljam da će biti u svakom pogledu bogato...

Milutin Milošević 12:05 11.02.2009

Re: Istanbul

Ove godine, glavni grad je Vilnius. Pokušavam da se uglavim nekako. Hvala za info za narednu - da počnem na vreme da planiram

pape92 02:22 11.02.2009

Gde smo da smo...

...gleda nas ovaj odozgo. Za nas za koje važi da je noć na zemlji: novosadske taksiste, majke, očeve, kumove, drugare i ostale, laku noć. Budimcu, takodje.

Budimac 02:26 11.02.2009

Re: Gde smo da smo...

pape92
...gleda nas ovaj odozgo. Za nas za koje važi da je noć na zemlji: novosadske taksiste, majke, očeve, kumove, drugare i ostale, laku noć. Budimcu, takodje.

Laku noć Pape

bauer. 02:53 11.02.2009

Pa šta da kažem..

...kad sve razumem, posebno Mamu. I ja imam jednu, nekih šest, sedam godina mlađu, pa kad krene... tipa... jel' umeš ti nekada da obučeš košulju i staviš kravatu... missim, jedna je Mama (ne rade emotikoni :)))

I ja se spremam tamo na leto. Šta da ti kažem kad me ne interesuju letovališta, nego više volim da dođem na klopu i viđenje u Bgd., gde ionako imam all inclusive. Ali na šest nedelja? Pa ti si baš neka teška dekadencija. Mi proleteri na dve, najviše tri, nedelje, zavisi od SEKE :((

Budimac 03:15 11.02.2009

Re: Pa šta da kažem..

missim, jedna je Mama

Naravno

Pa ti si baš neka teška dekadencija.

Ne poričem

topcat 03:06 11.02.2009

I dalje...

citanje se malo oduzilo zbog vecere koja se nekako zgotovila prije vremena...

Na zalost nema opcije za 2 preporuke.

Zanimljivo kako se neke stvari nikad ne mijenjaju. Od spomenute majke koja uvijek ukori da ne dodjes kasno, da pazis sta radis ili tako nesto...da li imas 15, 20, 30 ili 50 godina...do tih velikih planova kad odes kuci i entuzijazma koji naglo splasne kad shvatis da si doma vec 2 tjedna i da od planiranog nisi napravio gotovo nista, dok ostalo po svoj prilici neces fizicki niti stici. Mali grad tu ima svoje prednosti - ne moras se posebno dogovarati - jednostavno izadjes na the mjesto i vec na jutarnjoj kavi uglavnom saznas gdje je sta i gdje je tko. Kuci se redovito ulijenim (ponekad mi je tesko i otici na rucak, mada me uglavnom ceka) .
Doduse, sto cesce ( i duze) ides lakse se prilagodis.
Sada se samo preshaltam u drugi film. Ili promijenim program.

Traktor ATR me podsjetio na jedan let iz Milana za Trst. Stavili su nas u bus i odveli nekud daleko...u neki sicusni avion koji je imao s jedne strane dva a s druge samo jedno sjedalo. Ushminkani Talijani nisu bili odusevljeni, ali su kao pravi shaljivdzije zatrazili od stjuardese uz pice - padobran i ...krunicu.

videh jedan par mladih, mogli su biti bilo šta između 17 i 22, kako se ljubi kao da je proleće u punom jeku. Baš mi bilo lepo da vidim tu scenu. Gde ima ljubavi ima i života.

Ovo prodiskutiraj s Unfom.
On je nekidan kod sada vec banirane miniko63, ostavio slican komentar koji nas je sve oborio s nogu - mene cak natjerao da citam Beethovenova pisma besmrtnoj ljubavi...

Budimac 03:19 11.02.2009

Re: I dalje...

Ovo prodiskutiraj s Unfom.

Možda smo videli isti par

dunja73 11:09 11.02.2009

Re: I dalje...

Ovo prodiskutiraj s Unfom.
On je nekidan kod sada vec banirane miniko63, ostavio slican komentar koji nas je sve oborio s nogu - mene cak natjerao da citam Beethovenova pisma besmrtnoj ljubavi...

iris.davidovich 05:31 11.02.2009

Izgleda

si ove godine prvi put is'o zimi. Ja se tako zeznula prosle, dodjosmo 2 dana pred novu godinu. na badnji dan usli u crkvu da krstimo kumce, dok smo izasli, zaledile ulice i kola, pa je kum kruzio okolo s nekakvim sprejem za odmrzavanje brava, pa onda guraj kola ne mo's da izadjes od onolkog leda... porazboljevali se, posmrzavali se, umorili od danju zderi-nocu banci tempa, i dodjosmo nazad spremni za odmor. mislim se, aaaa, nece mene beograd vise videti u sred zime, ete me u maju!
pozdrav i preporuka, razume se

Budimac 10:02 11.02.2009

Re: Izgleda

iris.davidovich
si ove godine prvi put is'o zimi.

Na žalost ne, taj ritam (zimi) se već ustalio u poslenjih 4-5 godina, a ja nikako da ukapiram da mi to ne prija

Hvala.

marco_de.manccini 05:35 11.02.2009

ћутите гости, на програму су важне ствари!

Najeo sam se svinjetine i nagledao televizije (ne svojom voljom, to čudo je uključeno skoro u svakoj kući) za godinu dana (ovog drugog i za više).

Ово са укљученим телевизором не разумем па не разумем.

Дођеш некоме преко океана, ниси се видео 5 година или тако нешто, причате, зезате се, домаћини и још пар пријатеља приде, и онда неко од присутних загрми "ћутите, ћутите, да чујемо шта каже ______ (убаци овде име неког кретена који ми ништа не значи)". И то је ритуал који се понавља 18 пута током вечери. Па неће побећи кретени са телевизије, ионако сваке ноћи исту причу мрсе, хипнотиши се сутра опет, ми се видимо сад па можда поново за 5 година.

myredneckself 06:57 11.02.2009

Еххх...равница !

Баш леп текст за добро јутро!

Posle tridesetak godina sam doživeo da me mama grdi zbog kasnog dolaženja kući. Taj time warp se obično sastojao iz sledećeg nadrealističkog dijaloga:
– Pa gde si ti? Šta ti radiš? Je l' se sad dolazi kući?
– Ali mama ja imam pedeset godina...
– Šta onda? Ja imam osamdesetsedam...

Не знам је ли то неки равничарски фазон, и тај однос родитељи-деца?(сигурно је да није, али је код нас баш изражен). Мој отац има 84. и још ми каже - не иде то тако, дете моје...ти неки благи прекори, који нас и овако маторе подсећају да смо још увек некоме деца, пуни љубави, који нас још увек уствари мазе, на њима својствен начин( па онда није ни чудо што за нас Новосађанке причају да говоримо "мазно"

)
А, новосадски "саобраћајни хаос"...? па то је нама, као да смо у Њујорку...Љуууддиии...лагано!

))

Budimac 09:57 11.02.2009

Re: ћутите гости, на програму су важне ствари!

Ово са укљученим телевизором не разумем па не разумем.

Seci me, peci me waterboardinguj me, ni ja...

Budimac 09:59 11.02.2009

Re: Еххх...равница !

А, новосадски "саобраћајни хаос"...? па то је нама, као да смо у Њујорку...Љуууддиии...лагано!

Nit manjeg grada, nit širih bulevara i na neku foru se zaista stvore saobraćajni čepovi... Nem ertem...

vishnja92 08:09 11.02.2009

dobar dan

– Ma ne radi se o tome. Znaš, kad poslužiš tu ogromnu porciju sladoleda petogodišnjaku i kad mu vidiš oči i čuješ ono "Wow!", nema tog novca koji ti može pružiti taj osećaj. It's about art of serving.

ovakvih ima po beogradu, ne bas tako malo :)

Jedan u četiri oka, drugi u šest.

osam!

Unfuckable 08:13 11.02.2009

Re: dobar dan

ma uradio se taj u ona "4 oka" prvo, pa se zabrojao

vishnja92 08:24 11.02.2009

Re: dobar dan

on nas je mozda brojao po casama, a konobar odnosio i donosio i tako se sve pobrkalo.
ne znam sta bi drugo moglo da bude.

evo vam rucni smajli

cek

aaaaa, i ovog znam!!!! :)))
al najmagicniji i najekspresivniji je ovaj

julija002 08:43 11.02.2009

Re: dobar dan

Jutros smo mi ,rasuti po svetu , nostalgicni . Nama ne treba ceo tvoj tekst ( za koji si dobio preporuci klik ), Budimac , da budemo takvi .
Ja u Beogradu prvo obidjem moja mesta za plakanje .Odlazim tamo da osetim sta je sve proslo dok sam ja bila na drugom mestu . Odlazim da mozda nesto nadjem ako je nesto za mene ostalo . Odlazim da sahranim sve ono sto je nepovratno proslo...I tako prvih nekoliko dana ja obilazim mesta . Otkricu vam samo jedno mesto moga plakanja : Plato ispred Narodne biblioteke i ispred Crkve . S bilo koje strane kad ugledam to mesto ja namah obnevidim .
Posle , posle obilaska mojih mesta ,mogu da se druzim sa meni dragim ljudima , ali samo posle toga , prvih nekoliko dana nisam za druzenje nego samo za plakanje .
Posle boravka u Beogradu ja idem u susednu drzavu , gde me cekaju druga mesta za plakanje .
Ja dolazim jednom godisnje , ali se svaki put osecam kao da dolazim jednom u mom veku .

vishnja92 09:16 11.02.2009

Re: dobar dan

Jutros smo mi ,rasuti po svetu , nostalgicni

pa ima i nas drugih - koji smo ostali :)

Budimac 09:46 11.02.2009

Re: dobar dan

osam!

Ajd što ja ne umem da brojim (glupi slikar) ali ni ti nisi izbrojala kako treba, eno Ninoslav je malo niže sa tačnim brojem očiju...

Lepo je da si tu (onaj sa cvetićem)

julija002 10:20 11.02.2009

Re: dobar dan

Visnja , nisam pricala o vama .

Vas ,bar, ne drma nostalgija , zar ne ?

vishnja92 10:38 11.02.2009

Re: dobar dan

1. da - ali ja sam pricala o nama.
2. ne.
3. ekskluzivna prava na stagodbilo ne postoje. to je ne-bas-mudra izmisljotina dokonih ljudi.

Ninoslav Randjelovic 10:40 11.02.2009

Re: dobar dan

Sad si i ti u fazonu numeracije ?

julija002 10:47 11.02.2009

Re: dobar dan

Ne razumem ,Visnja zasto imas tako odbojan stav prema onom sto sam napisala .

vishnja92 10:52 11.02.2009

Re: dobar dan

Sad si i ti u fazonu numeracije ?

ahm. pa povodljiva, sta cu....

Ne razumem ,Visnja zasto imas tako odbojan stav prema onom sto sam napisala

zbog tona i sadrzaja. samo sam se prilagodila, nista drugo.

julija002 11:49 11.02.2009

Re: dobar dan

Visnja, no comment !

dolybell92 08:26 11.02.2009

Nije ritam...

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Nije ritam u pitanju, nego izgleda da još uvek ne osećaš da se vraćaš kući kada
odlaziš za Bodrum... kada to budeš imao kao cilj sa koga si pošao, tada ćeš
izgubiti "emocionalni molotovljev koktel" - a usto i mama je osnovni razlog tog
osećanja koji te vezuje... ili deli... svi ostali su nebitni.

Uvek pročitam tvoje sjajne priče, iako ne stižem da ih sve komentarišem,
jednostavno - prijaju mi.

ps. ako ništa drugo, bar kliknem na preporuku... uvek lepo

Budimac 09:55 11.02.2009

Re: Nije ritam...

Nije ritam u pitanju,

Možda je starenje...

Uvek pročitam tvoje sjajne priče, iako ne stižem da ih sve komentarišem,
jednostavno - prijaju mi.

Dobro je da si mi to rekla, pitao sam se gde si, nije te bilo dugo

dolybell92 15:37 11.02.2009

Re: Nije ritam...

Dobro je da si mi to rekla, pitao sam se gde si, nije te bilo dugo

Ne, nije starenje već osećaj pripadnosti sredini, sudim po mojoj
drugarici koja odavno (1976) živi u Kanadi, iako svake godine dolazi,
i bude po dve- tri nedelje pa i duže, - uvek kaže: Jedva čekam da se vratim kući....
a i ona i njen suprug su Beograđani.
Više Beograd ne doživljavaju kao svoj - na neki način.

................................................................................................

A vala nije dugo bilo ni šta pošteno da se pročita... a propo,
ionako su se već iskristalisali oni koje volim.... a nisu tako česti,
jer pišu prave stvari koje se ne mogu tek tako izbacivati iz rukava...
pročitam tu i tamo što šta - ali kad ne treba komentarisati , ne treba
ni trošiti reči bespotrebno.... posebno u diskusijama: Ko u klin - ko u ploču...

Budimac 17:38 11.02.2009

Re: Nije ritam...

dolybell92
Više Beograd ne doživljavaju kao svoj - na neki način.

Znam i taj osećaj... Međutim, ja se oduvek i svuda osećam pomalo kao marsovac. Jedna od meni omiljenih autobiografskih knjiga je Out of Place Edvarda Saida. Negde sam nekom preveo nekoliko zadnjih rečenica sa kojima se snažno identifikujem, ali na žalost to sada ne mogu da nađem pa prekucavam u originalu:

I occasionally experience myself as a cluster of currents. I prefer this to the idea of a solid self, the identity to which so many attach so much significance. These currents, like the themes of one's life, flow along during the waking hours, and at their best, they require no reconciiing, no harmonizing. They are "off" and may be out of place, but at least they are always in motion, in time, in place, in the form of all kinds of strange combinations moving about, not necessarily forward, sometimes against each other, contrapunpuntally yet without one central theme. A form of freedom, I'd like to think, even if I'm far from being totally convinced that it is. That skepticism too is one of the themes I particularly want to hold on to. With so many dossonances in my life I have learned actually to prefer being not quite right and out of place.

................................................................................................

Ko u klin - ko u ploču...

Bilo ih je u poslednje vreme previše za moj ukus...

ivan.pet 22:49 11.02.2009

Re: Nije ritam...

ja se oduvek i svuda osećam pomalo kao marsovac

U, otkad cekam da neko osim mene izjavi ovakvo nesto... Sigurno ima ljudi sa slicnim osecajem, ali slabo ko o tome prica.
Meni je logicna posledica to da se lakse osecam kao kuci, gde god se zadesim. Anywhere I lay my head, I'm gonna call my home, sto pesnik rece.

Trenutno, imam usvojeno da mi je cela jedna drzava - kuća. Tu sam malo manje marsovac.

Hvala za temu za razmisljanje.

Ninoslav Randjelovic 09:25 11.02.2009

Numeracija

Sad sam u fazonu da numerisem (dijalog liste i ostalo...), pa samo da primetim da je bilo desetoocni sastanak, plus jos dva oka sto su posle dosla. Dakle, ispade dvanaestoocni sastanak, a ako se racunaju i naocare kao oci onda je ociju bilo jos i vise...

vishnja92 09:33 11.02.2009

Re: Numeracija

jao jeste.

ala ti se izostrio um :)
sta si mu to radio? hocu i ja to.

Ninoslav Randjelovic 09:51 11.02.2009

Re: Numeracija

sta si mu to radio? hocu i ja to.

E, kad bih ti rekao sta mislim da je u pitanju, predosecam da bi ti rekla - covece, pa ti i tvoj um ste tri potpuno razlicite osobe.

leopold_lady 10:16 11.02.2009

Ne volim rastanke ....

i najjčešće samo nestanem ili pobegnem ili ako već moram da odem - isplačem se dva dana pre .... Ma,grozna sam za rastanke.... Pogotovo kada odlazim,iako znam da volim nekog ko mene voli,da ćemo se videti opet nekada - ali znam i da to nikad neće biti to i da ono što smo imali - nikad ni sa kim neću na taj način doživeti ....Pa ni sa tom osobom ..... To me dotuče. ....

Lepo od tebe što nađeš vremena da se vidiš sa svim sebi bitnim ljudima - pa i sa blogerima.... :))) (opet smajliji ne rade)

Budimac 11:48 11.02.2009

Re: Ne volim rastanke ....

i najjčešće samo nestanem ili pobegnem

I ja bi voleo tako, ali uglavnom ne može...

ines08 10:18 11.02.2009

:)

Prelepo ispričano.

Jednostavno, a sa tako mnogo emocija.

Mama, taksista, mladalačka ljubav na ulici, simpatične ljudske mane i vrline...

Malo reči, a puno utisaka.

Budimac 11:00 11.02.2009

Re: :)

ines08
Prelepo ispričano.
Jednostavno, a sa tako mnogo emocija.
Mama, taksista, mladalačka ljubav na ulici, simpatične ljudske mane i vrline...
Malo reči, a puno utisaka.

vladimir petrovic 10:44 11.02.2009

Ko voli rad?

Uvek me oduševe ljudi koji vole svoj posao

Hm. Pretpostavljam, onda, da se ne oduševljavaš baš - često!

Ili ja ne shvatam stvari najbolje. Ja dosad mislio da samo ograničeni ljudi vole posao koji rade, he, he, he...

Naime, ja sam uvek verovao da radimo nešto zato što - moramo, a ne zato što volimo. To mi je ostalo još od vremena kada su me roditelji primoravali da idem u školu... nije mi se išlo!

Ili je došlo vreme da odrastem? Da udjem u onu kategoriju Unfovih "starijih tinejdžera"...

Budimac 10:56 11.02.2009

Re: Ko voli rad?

vladimir petrovic
Uvek me oduševe ljudi koji vole svoj posao

Hm. Pretpostavljam, onda, da se ne oduševljavaš baš - često!

Na žalost ne baš često.

Ili ja ne shvatam stvari najbolje. Ja dosad mislio da samo ograničeni ljudi vole posao koji rade, he, he, he...

Naime, ja sam uvek verovao da radimo nešto zato što - moramo, a ne zato što volimo. To mi je ostalo još od vremena kada su me roditelji primoravali da idem u školu... nije mi se išlo!

Ili je došlo vreme da odrastem? Da udjem u onu kategoriju Unfovih "starijih tinejdžera"...

Pa... Raditi posao koji se voli znači na neki način "naći sebe" (naravno, naći sebe je mnooogo više od toga, ali je to svakako bitan deo tog nalaženja), a to nam je, mislim, najvažniji zadatak...

P.S. Ni ja nisam voleo školu... a nisam ni jako vredan...

ines08 11:21 11.02.2009

Re: Ko voli rad?

Budimac

Raditi posao koji se voli znači na neki način "naći sebe" (naravno, naći sebe je mnooogo više od toga, ali je to svakako bitan deo tog nalaženja), a to nam je, mislim, najvažniji zadatak...

Retki su srećnici koji rade posao koji vole.

Zato treba voleti posao koji radiš, i tako pronaći sebe, ili se bar pomaći malo dalje u tom pronalaženju.

p.s. Hvala za cvetić

vladimir petrovic 11:35 11.02.2009

Re: Ko voli rad?

Budimac
P.S. Ni ja nisam voleo školu... a nisam ni jako vredan...

Ne budi skroman! Sudeći (bar) po blogu, tvoji postovi su medju - najčitanijima.

S druge strane, zar se ne kaže da genijalci (pa i sposobni ljudi) nikad nisu voleli školu?

Budimac 11:47 11.02.2009

Re: Ko voli rad?

Ne budi skroman! Sudeći (bar) po blogu, tvoji postovi su medju - najčitanijima

To nema veze sa lenjošću/vrednoćom ili ima?

S druge strane, zar se ne kaže da genijalci (pa i sposobni ljudi) nikad nisu voleli školu?

Tešilica za nas koji smo je mrzeli, ali sigurno ima veze sa:
Disobedience is the foundation of liberty. The obedient must be slaves. [Henry David Thoreau]

nsarski 15:40 11.02.2009

Re: Ko voli rad?

Ili ja ne shvatam stvari najbolje. Ja dosad mislio da samo ograničeni ljudi vole posao koji rade, he, he, he...

Moze neki primer?

dunja73 11:29 11.02.2009

kuci letim ja

To smo se svi "balkanci" odavno slozili ,da kad pocne uvodjenje evropskih zakona ,da ce u nasim zemljama biti najrigoroznije ( zabraniti pusenje na palubi? kretenizam..)

Taj avion mi je poznat od negde.. leti do Stutgarta oko tri sata ,a normalno se leti 1.45 h , noge mi se zalede kao da je " busan "

Zar ima haoticnijih vozaca od turaka , doduse oni su poznati po malom broju udesa ( jel tacno to uopste?)

Svaka cast taksistima ,ima ih svakakvih .. Ali , sto ja ne volim kad neko mnogo blebece....prvi put vidi coveka i " rastandrce " se ...

Budimac 11:41 11.02.2009

Re: kuci letim ja

Zar ima haoticnijih vozaca od turaka , doduse oni su poznati po malom broju udesa ( jel tacno to uopste?)

Nije... na putevima je krvoproliće... Međutim, u Istanbulu koliko god se činilo haotično zapravo je ok. Osim vozača dolmuša (dolmuš je linijski taksi u obliku kombija sa osam sedišta) retko ko je agresivan. Tako da u samom gradu zaista ima jako malo saobraćajnih incidenata, s obzirom na broj vozila.

Ali , sto ja ne volim kad neko mnogo blebece....prvi put vidi coveka i " rastandrce " se ...

Ovaj je bio nadasve simpatičan.

Milutin Milošević 12:11 11.02.2009

Komentar

Na moje zgražanje ustanovljavam da je taj tako uspešni aerodrom verovatno jedan od retkih u svetu na kome se wireless internet naplaćuje. Sa ekrana me gleda nešto u stilu "ako hoćete konekciju idite na šalter PTT-a kupite štajaznam sa kodom pa se ulogujte". Evo sa' ću, pajz da neću...

Izvini, ali moja iskustva su da su upravo retki aerodromi (barem po Evropi) na kojima je pristup Internetu besplatan.

PS I ja sam ovog puta odužio. Od Svetog Nikole do prekosutra, bio sam samo 3 dana u Ženevi. Doduše, nakupilo se dosta putovanja odavde, ali sam i pomalo preterao

Budimac 12:40 11.02.2009

Re: Komentar

Izvini, ali moja iskustva su da su upravo retki aerodromi (barem po Evropi) na kojima je pristup Internetu besplatan.

Moram priznati da me iznenađuje... U tom slučaju Turska je napredna (na svakom aerodromu, luci&marini možeš se nakačiti za dž.)... Štaviše ima (verovali ili ne) međugradskih autobusa (dobro to je uračunato u kartu) u kojima imaš uslugu wireless interneta.

<trol on> Blog, čini se, proradio punom snagom (strane "Moja VIP lista" i smajlići), sve radi <trol off>

Unfuckable 13:15 11.02.2009

Re: Komentar

ček da proverimo to za blog :

rade smajliji

franzzjb 12:24 15.02.2009

Re: Komentar

Da, da se pridružim,
u Evropi (na aerodromima) se svuda (ili bar jako često) naplaćuje wireless.
Jedan drugačiji primer je Atina, gde dobiješ sat vremena besplatno.

Beogradski aerodrom, s te tačke gledišta, potpuno odgovara evropskim standardima

jeremija92 12:43 11.02.2009

Najeo sam se svinjetine

U vreme tvog šestonedeljnog odsustva sa bloga, neko je negde pitao:

A, gde je Budimac?
Odgovoreno mu je:
Prejeda se prasetine po Vojvodini,ili slično.

Zabrinut za tvoje zdravlje posle dugovremene mediteranske ishrane, dodao sam da se nadam da si poneo ono maslinovo ulje, i da je prasetina posna, tj. pečena na tom ulju.

Važno je da si ti sve izdržao, a sad moš mislit kakao je nama koji ne odlazimo.

Budimac 13:00 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Važno je da si ti sve izdržao, a sad moš mislit kakao je nama koji ne odlazimo.

Nije bilo lako, naprotiv, posle mediteranske 'rane, bilo je ršuma u sistemu...
Btw jako me zabavilo ono oko zdravog i nezdravog holesterola...

vishnja92 13:04 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

da je prasetina posna

slusaj, molim te, jeremiju :)))))

jeremija92 13:19 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

vishnja92
da je prasetina posna

slusaj, molim te, jeremiju :)))))

Recept:
Dok se prase okreće na ražnju, premazuje se maslinovim uljem.
Ako se peče u peći, tepsija se ovlaš premaže maslinovim uljem.
Bitno je da je devičansko (virgino).

bik_koji_sedi 14:14 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

е, кад се већ говори о рецептима, ево још једног, пригодног...

-------------------------
Hobotnica na srpski način

Sastojci
1 malo prase (do 15 kg )
1 veća hobotnica (cca 2 kg )
krompir

Priprema:

Dok se prasence vrti na raznju, hobotnica se kuva sa krompirima u puno vode
i posoljeno. Kad je hobotnica gotova, a prase ispečeno, izvade se krompiri,
voda prolije, a hobotnica baci mačkama i kerovima, da ne zajebavaju dok
mezimo. Prase servirati uz hladno pivo.
-------------------------

Budimac 14:39 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Dok se prasence vrti na raznju, hobotnica se kuva sa krompirima u puno vode
i posoljeno. Kad je hobotnica gotova, a prase ispečeno, izvade se krompiri,
voda prolije, a hobotnica baci mačkama i kerovima, da ne zajebavaju dok
mezimo. Prase servirati uz hladno pivo.

Unfuckable 15:36 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Biče
odličan recept
jedino što bi ovi Mediteranean Kičn Masline & Vino Talibani

bacili sepra kerovima a krkali hobotnicu

Unfuckable The Counterstriker

Budimac 15:43 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Unfuckable
Biče
odličan recept
jedino što bi ovi Mediteranean Kičn Masline & Vino Talibani
bacili sepra kerovima a krkali hobotnicu
Unfuckable The Counterstriker

Unf znaš me... ono sa mojim glasom za vino je čista manipulacija Gordana(c)...
A morsku gumiarabiku ne bih pretpostavio prasetu ni pod pretnjom streljačkim vodom.
Oko maslina ćemo se ćerati još...

bindu 15:57 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

bilo noc ili dan
uvek i samo
o sebi pevam- ja,
to je moja srbi-ja,
tralalalala.

p.s.

bik_koji_sedi 15:58 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

ма, нормалне мачке и керови не би ни са презиром погледали на елиту која се мучи са хоботницом док кућни љубимци млате врућу прас€тину :)
биће пре да би елита под дејством алкохола кренула да отима од џукаца и мачака оно што је од прасенцета остало :)

е, ал` маслине мени увек добро иду уз месо и сир

mara92 16:45 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Unfuckable
Biče odličan receptjedino što bi ovi Mediteranean Kičn Masline & Vino Talibani bacili sepra kerovima a krkali hobotnicu Unfuckable The Counterstriker

Овај...
пази сад ово: маслине не волим (знам да су супер-здраве, али ми не пријају),
гуду волим
обожавам хоботницу (и остале морско-речне живуљке)
о вину нећу (рекох тамо где сам рекла, чек' само ако зовнем Горданац да се објаснимо овде
јопет)
Међутим, у дуелу: гуда-хоботница, ипак гуда ...јер гуду одаааааавно нисам јела (2 године)....а може и јањетина (мљац, мљац)

Unfuckable 19:09 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Pa to ti velim :
ne bi bilo loše osnovati udruženje građana
"Oktopus neće proći!" ili
napisati neku lokal patriJotsku tipa
"Oda srpskom plodu koj' ne raste iz morsku vodu"
da se materijalizuje narastajući trend

mara92 21:49 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Unfuckable
Pa to ti velim : ne bi bilo loše osnovati udruženje građana "Oktopus neće proći!" ili napisati neku lokal patriJotsku tipa"Oda srpskom plodu koj' ne raste iz morsku vodu"da se materijalizuje narastajući trend

Коме велиш?

Unfuckable 22:12 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

pa tebi
pošto je guda ipak odnela prevagu nad okupatorom

jeremija92 22:53 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

hobotnica ima raznih:

mara92 23:09 11.02.2009

У гуди је спас!!!!

pa tebi
pošto je guda ipak odnela prevagu nad okupatorom

Јесте све лепо: лигње на жару ОБОЖАВАМ и све је то супер и здраво, ал' као што рекох, гуда је гуда...
ја сам патриЈота то јест, родољупка

Predrag Brajovic 23:12 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Unfuckable
"Oda srpskom plodu koj' ne raste iz morsku vodu"

Кад смо већ код старих српских изрека, ја наволијем ову:

"Док не пробам лава, за мене је прасе краљ свих животиња."

Budimac 23:15 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

hobotnica ima raznih:

Budimac 23:19 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

"Док не пробам лава, за мене је прасе краљ свих животиња."

Smatram da mi u Vojvodini, pak, moramo dići veliki spomenik svinji, u obliku Svinjge.
Tekst mog prijatelja, oda svinji...

mara92 23:25 11.02.2009

Re: Najeo sam se svinjetine

Кад смо већ код меса, пробала сам ономад алигатора - много добро (стварно)...

oda svinji...

ХАХАХАХАХАХАХА....

Jelena Pavlović 12:47 11.02.2009

lepo

– Pa gde si ti? Šta ti radiš? Je l' se sad dolazi kući?
– Ali mama ja imam pedeset godina...
– Šta onda? Ja imam osamdesetsedam...

Ni ne znas koliko si srecan zbog ovoga!

Budimac 13:01 11.02.2009

Re: lepo

Ni ne znas koliko si srecan zbog ovoga!

Znam, biliv mi, znam...

miloradkakmar 13:13 11.02.2009

Имао си среће

"Hteo sam da zaokružim cenu vožnje, kako je red, na gore, nije pristao zaokružio ju je na dole."

Имао си среће што си налетео на главног. Мени је , односно себи, таксиста ,од Железничке до Змај Јовине гимназије , пре три године , узео 2оо динара. Кад сам се врати кући , моји ми се клинци смејали , они су до Факса плаћали 5о динара.
У Београду сам прошао још горе . Опет од Жечезничке до Скадарлије наплати ми 5оо динара. Када то испричах те вечери пријатељима , пукоше од смеха. Лепо ми кажу зови само оне у покрету. Урадих то у повратку и платих 145 динара.

Budimac 13:42 11.02.2009

Re: Имао си среће

Лепо ми кажу зови само оне у покрету.

Da, to je ključ.
Iz razgovora sa ovim pričljivim taksistom saznao sam da još uvek ima "divljaka", ali manje nego pre, no treba ih se čuvati. Neću da reklamiram firmu, jedna je od novijih u NS, ali su zaista pouzdani i ljubazni. Jedan taksista je bez reči negodovanja (i bez uključivanja taksimetra) sačekao nekih desetak minuta (min.) da se moja mama vrati u stan i doobuče (izašli smo napolje i ona je ustanovila da joj je hladno).

jesen92 13:26 11.02.2009

ljubav

Gde ima ljubavi ima i života.

...Sa ovom recenicom si mi popravio raspolozenje....ovde stalno slusamo da je sve propalo pa jos ova svetska kriza......ponekad pomislim da nam nema spasa....al' ima.....spas je u ljubavi..