Ima nade za moj grad,ili Misteriozni poeta

tama prekriva dubinu,u naborima guste tkanine prihvata pojedinačne senke

zvuk se penje u gluvo obličje poput gline sa kojom se stapa.

znanje o nepostojećem- spoznaja stalnosti

misao se tvori ispred brega kroz nestvarni oblik pri budjenju

on trči za senkom pred sobom,u unutrašnjost,za koracima...kontrast je sve slabiji 

prolazi crveni....zeleni...i plavi...oblak. Misao se probija kroz tu tamnu materiju.

okrenuvši se oko svoje ose,gleda u svoje odbačene delove. Razvijam ih kao zgužvanu hartiju. 

klizi kao muzika ili pogled dubina bezličnog. 

ona žudi da se preda,da se potpuno prepusti,da veruje.

Senka je mekani oblak,nema jasnih granica.

Izneveriti sebe radi osecaja. Tonuti sve dublje i dublje. 

Ta misao prolazi glatkim putem...izneveriti sebe zarad ideala.

obmana slobodno šeta sumrakom. 

vreme kao dašak vetra...dah kao nečiji život. 

kada više nisam u stanju da se isključim,gledam u surovu ograničenost.

ona sedi pored prozora kako bi jasna svetlost učinila da fotografija bledi. Ispod zaledjene površine jezera,ta svetlost oslobadja talase u stvari koje ne želim videti.

...........................................................

hvala ti.

još napred,sa leve strane...