Ima nečeg uveseljavajućeg u prizoru srećnog čoveka

dosadnjakovicka RSS / 14.02.2009. u 01:00

Ne znam zašto se blesavim kad se tako ustručavam da te pozovem,
a toliko želim da te čujem. Makar malo.
I tek sam to shvatila danas, tj. sada već juče...
Od sada me baš briga za sve to. Uvek ću da te pozovem.
Ti ionako znaš da sam... Da sam to ja.

Kad sam te čula tako slomljenog... nemaš...
Imaš pojma o svemu.

Danas sam baš puno mislila na tebe. I na vino.
Znaš da ja ne praktikujem ovo,
ali tebi želim da... se srećno zaljubiš.


Baš bih volela da sam pored tebe sada.
Makar da te zagrlim. I budeš bolje.

Mene činiš srećnom i nasmejanom. Znaš to.
Znaš sve.

Atačmenti



Komentari (8)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

trener92 trener92 01:34 14.02.2009

Drago mi je

što si se vratila.
Nedostaje su tvoje reči na blogu.
Jedna lepa pesma za tebe.
Pozdravljam trener



miloradkakmar miloradkakmar 12:45 14.02.2009

Човек призор

Ima nečeg uveseljavajućeg u prizoru srećnog čoveka


Наслов је супер, актуелан . Човек , било у каквом стању да се налази , постаје и остаје само призор. Природно би било : да има нешти увесељавајућег у срећном човеку.

Остало је спонтано, искрено ... лично.
dosadnjakovicka dosadnjakovicka 17:57 14.02.2009

Re: Човек призор

Nastalo je spontano, tako sam sve i prenela ovde.

Naslov je... divan. Sa tim saznanjem sam se složila jednog sunčanog dana dok sam sedela u polupraznom autobusu.
Stao je, na stanici ulazi baka i uporno pokušava da unese veliku torbu.
Momak sedi na sedištu do vrata i ne reaguje.
Ustvari... svi su sedeli. I nisu reagovali.

Znala sam šta ću.
Ali, ništa lepše toga dana nije bilo od njenog, od starosti zbrčkanog osmeha i iskrenih reči zahvalnosti.
I sada se naježim od topline kada se toga setim.
miloradkakmar miloradkakmar 18:27 14.02.2009

Re: Човек призор

dosadnjakovicka
Nastalo je spontano, tako sam sve i prenela ovde.

Naslov je... divan. Sa tim saznanjem sam se složila jednog sunčanog dana dok sam sedela u polupraznom autobusu.
Stao je, na stanici ulazi baka i uporno pokušava da unese veliku torbu.
Momak sedi na sedištu do vrata i ne reaguje.
Ustvari... svi su sedeli. I nisu reagovali.

Znala sam šta ću.
Ali, ništa lepše toga dana nije bilo od njenog, od starosti zbrčkanog osmeha i iskrenih reči zahvalnosti.
I sada se naježim od topline kada se toga setim.



Значи , ти си изазвала срећу у баки, то је тебе развеселило- било ти пријатно , а гомила је призор.
dosadnjakovicka dosadnjakovicka 19:01 14.02.2009

Re: Човек призор

Значи , ти си изазвала срећу у баки, то је тебе развеселило- било ти пријатно , а гомила је призор.

Ustvari... bila sam vesela jer je ona bila srećna.
Na taj prizor sam, u ovom slučaju, ja imala uticaja.

Ali, razveseliš se samo i kad vidiš nekog srećnog čoveka, posmatrajući sa strane, kao treće lice,
a da i ne učestvuješ i sudeluješ u tome.

Kamoli da... taj prizor sreće postoji zahvaljujući tebi.
U tom slučaju, veselo je mala reč. Tada se i sreća prenosi na tebe.
Jel da?!
miloradkakmar miloradkakmar 20:05 14.02.2009

Re: Човек призор

dosadnjakovicka
Значи , ти си изазвала срећу у баки, то је тебе развеселило- било ти пријатно , а гомила је призор.

Ustvari... bila sam vesela jer je ona bila srećna.
Na taj prizor sam, u ovom slučaju, ja imala uticaja.

Ali, razveseliš se samo i kad vidiš nekog srećnog čoveka, posmatrajući sa strane, kao treće lice,
a da i ne učestvuješ i sudeluješ u tome.

Kamoli da... taj prizor sreće postoji zahvaljujući tebi.
U tom slučaju, veselo je mala reč. Tada se i sreća prenosi na tebe.
Jel da?!


Предиван и јак осећај, посебно што га није спознала гомила у аутобусу - коју називам призором.
provincijalac provincijalac 17:20 14.02.2009

želim da se srećno zaljubiš

Ti ionako znaš da sam... Da sam to ja.


To si ti,nema šta da se doda...uvek znaš da ubodeš trenutak,nisu to samo slučajni naleti inspiracije.


Kao kad super-heroji zbunjeno padnu pod utisak svojih moći na samom početku,a kada nauče da iste te moći kontrolišu,niko ih ne može zaustaviti. Tako ja razmišljam o tebi,i tvojim stihovima...
dosadnjakovicka dosadnjakovicka 18:02 14.02.2009

Re: želim da se srećno zaljubiš

''Ti ionako znaš da sam... Da sam to ja.''

Kada sam pisala te reči, odmah sam pomislila da će biti nerazumljive za mnoge.
Ali sam znala i rekla sebi: ''O, da, znam ko će ih razumeti, jako dobro, kao i do sada. Tako nedorečeno,
a sve govori.''

I da, bila sam u pravu.

Da... početak rečenice je nagoveštavao heroinu koja je skupila hrabrosti da izusti...
Ali, naravno, već sam takve misli naučila da iole malo kontrolišem, da stanem na vreme, da stanem u ''nevreme''.
Da ih možda samo ja shvatim, da samo ja razumem šta sam htela reći... a, nisam, jer... ne smem.

Hvala ti na podršci... Umeš da razumeš. Umeš.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana