Male stvari

/ 14.02.2009. u 22:52

Komentari: 124
Čitanost: 24118
/
Preporuke: 7920
/

Da li ste nekada rekli da ovo/to/nešto nikada nećete uraditi, a onda ipak - uradite?

E, ja jesam. Možda bi bi bolje bilo da sam od reči i da ne pišem ovaj blog.

Nisam htela da otvaram blogove, osim onih koje pišem u svojstvu urednice, gde objašnjavam i po potrebi - a da je potrebe bilo to svi manje-više znate - se izvinjavam zbog propusta u mom i našem radu.

Ipak ....

Pre nekih sat vremena izašla sam do obližnje prodavnice.

Ulica u kojoj živim nije medju najprometnijim u Beogradu, trotoari su zakrčeni parkiranim automobilima, a izmedju njih i ograda je uglavnom nedovoljno prostora da bi se tuda moglo hodati. Na nekim delovima prostora ima dovoljno za prolaz pešaka, medjutim, to ne znači da su svi ti delovi očišćeni, mora se gaziti poprilično dubok sneg, a neretko, jaknu/kaput "brisati" levo i desno.

Na ćoškovima (trotoara), ako neko vozilo nije (nepropisno?) parkirano, uglavnom je moguće hodati. Dobro, možda je klizavo, ali je moguće. U smislu da nema fizičkih prepreka.

Od pomenute obližnje prodavnice dele me dva "ćoška". Prvi je zakrčen na sve moguće načine, uključujući i kontejnere za smeće i nije bitan za ovu "priču", a drugi je prohodan, uskom utabanom stazicom izmedju parkiranih vozila i ograde/dvorišta/zgrade.

Tako sam se na samom kraju puteljka kojim sam se vraćala, sa kesama u obe ruke, pažlivo balansirajući po utabanoj stazici, koja je sve samo ne bezbedna, ali ipak ne i zaledjena, što nije malo ( ! ), našla oči u oči sa sugradjaninom koji je dolazio iz suprotog pravca, upravo stupajuci, preciznije nameravajući da stupi na trotoar (i "stazicu" kojom sam u pravcu raskrsnice išla) nakon prelaženja ulice.

U trenutku sam zastala, bez mogućnosti da se pomerim ni levo ni desno, razmišljajući da li da se kao automobili na uskom putu povučem u rikverc, do prodavnice koja je udaljena dvadesetak metara i u njenom ulazu sačekam, kad se sugradjanin (sapatnik u mimohodu vračarskim trotoarima) povukao dva koraka unazad, sišavši s trotoara na ulicu i rekao - izvolite!

Nastavila sam hod po utabanoj stazici odgovorivši - hvala, veoma ste ljubazni.

Od nepoznatog gospodina usledilo je - bilo mi je zadovoljstvo.

U tom trenutku smo se mimoišli i ja sam nastavila da pažljivo prelazim raskrsnicu ne osvrćući se unazad, ali gledajući na moguća vozila, a on je produžio (pretpostavljam) putem na kome mi je dao prednost.

Zbog čega pišem ovaj blog, zbog čega kršim "pravilo" da necu pisati blogove?

Razlog je u tome sto sam (patetično) dirnuta postupkom jednog nepoznatog čoveka, po mojoj proceni u pitanju je muškarac, približno izmedju 35 i 40 godina, koji mi je ulepšao, ma malo je reći ulepšao dan.

Prosto, taj čovek, njegov postupak, me je naveo na razmišljanje o tome koliko je malo potrebno da se čovek oseti kao čovek, da se i na snegom okovanim ulicama i trotoarima ne moramo sukobljavati i psovati (naravno, ne samo na snegom okovanim), da se ljudi mogu ponašati kao kao civilizovana bića i da je jedan ovakav gest, koji nepoznatom čoveku nije oduzeo više od petnaestak, možda 30 sekundi, mene naveo da poželim da pišem o tome koliko smo nestrpljivi, netrpeljivi i koliko često reagujemo "na prvu loptu". Na ulici, u porodici, na poslu, pa, što da ne - i na blogu!

Da vas, poštovani blogeri i komentatori, pitam:

Kako se ponašate u saobraćaju i kao pešaci i kao vozači?

Kada (ako uopšte) pozdravljate komšije, da li to činite s osmehom na licu?

Uz punu svest da mi nećete poverovati i da ćete ovo možda različito tumačiti, izjavljujem da ja to radim. I uvek naidjem ne samo na zahvalnost, nego i na iznenadjenje, ali obavezno, nikada nije izostalo - hvala i osmeh.

Malo li je?

Napomena: nisam vozač i s moje strane ne bi bilo korektno da se postavljam u "ulogu" vozača, iako veruejem da i oni imaju što-šta da zamere pešacima.

(Zlo)upotrebljavam Blog B92 i mogućnost da otvorim blog, da se zahvalim čoveku koji se povukao dva koraka unazad da bi mi na uskom prostoru omogućio da prodjem. A vas pozivam da napišete, ne samo šta mislite o tome, nego pre svega, kako se vi ponašate i da li smatrate da male stvari mogu da poboljšaju svakodnevicu i ima li smisla verovati da, ovo nije aluzija na "spstveno dvorište", se čovek može osečati bolje ako se ponaša kao "čovek".

Urednica Bloga

p.s. ovo nije blog o radu gradskih (bilo kog grada) službi o uklanjanju snega i čišćenju ulica, pa ni o tome da li i ko održava trotoare, nego, kao što u naslovu piše - o malim stvrima i - ljudima. O nama.

postavite na |

Komentari (124)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

libkonz 22:57 14.02.2009

Nema tu neke velike tajne

to mora da je neki Vojvođanin u poseti kod rodbine

Kada (ako uopšte) pozdravljate komšije, da li to činite s osmehom na licu?

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da! I to mene više čini srećnim !

tajanstvena_urednica 01:20 15.02.2009

Re: Nema tu neke velike tajne

libkonz
to mora da je neki Vojvođanin u poseti kod rodbine

I pored smajlija na kraju rečenice, najljubaznije Vas molim da izbegnete insinuacije u vezi sa poreklom osoba koje imaju kućno vaspitanje i ponašaju se civilzovano i pristojno.

Hvala

libkonz:
Da! I to mene više čini srećnim !

Ovo ste lepo rekli. Mada, priznaću, taj čin me učini srećnom illi, hajde da se možda prikladnije, kad sam ja u pitanju, izrazim, milo mi je kad osoba odreaguje smeškom i/ili hvala.

p.s. nisam "tajanstvena", samo sam taj nick napravila, možda brzopleto, kao shalu, ali nadam se ne i neumesnu, nakon što me je Krugolina tako "prozvala". Kumo?! Javi se, ne traži se da ti "izgori kesa"

Urednica Bloga

libkonz 01:46 15.02.2009

Re: Nema tu neke velike tajne

pored smajlija na kraju rečenice, najljubaznije Vas molim da izbegnete insinuacije u vezi sa poreklom osoba koje imaju kućno vaspitanje i ponašaju se civilzovano i pristojno.

Pokušavam da izmozgam da li činjenica što sam iz Vojvodine spada u olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti?
Neobično mi je da mi neko na blogu persira. U svakom slučaju, dobrodošli među nas!

nisam "tajanstvena"

Vaš identitet je nepoznanica svima nama. I tema analiza.

Tako da nick savršeno odgovara.

maksa83 23:03 14.02.2009

...

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da.

omega68 23:15 14.02.2009

Re: ...

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da.

I ja . Ponekad propustim i neku lepu damu na trotoaru

49 41 23:27 14.02.2009

Re: ...

maksa83
Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da.

Obavezno.
Mada, gde zivim; to meni ucini, najvise njih 10%.

Exitus Letalis 23:41 14.02.2009

Re: ...

hehehe, izgleda da svi propuštaju one sa jednim lebom.
baš lepo.
to i sama radim.
ne ponekad, nego uvek.

al izgleda da nas malo ima.

i prevodim starije preko ulice.
i kupujem starijima u svojoj zgradi.

što se vožnje i vozača tiče, ovde je prava retkost da te neko propusti.
nije tako napolju. bar ne tamo gde sam ja vozila.

Brooklyn 01:02 15.02.2009

Re: ...

a kad si u busu, a ono guzva, jel pustis nekome da ti sedne u krilo?

Unfuckable 01:19 15.02.2009

Re: ...

samo ako mi dokaže da je platila porez

tajanstvena_urednica 01:22 15.02.2009

Re: ...

maksa83

Da.

auuu, odgovor precizan i koncizan, k'o da sam ga postavila adminu Bloga!

man ray loves me 11:05 15.02.2009

Re: ...

evo i ja svedocim da je maksa gentleman.

ne.nevena 13:02 17.02.2009

Re: ...

maksa83
Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da.

takodje.

vishnja92 23:07 14.02.2009

uvek

I uvek naidjem ne samo na zahvalnost, nego i na iznenadjenje, ali obavezno, nikada nije izostalo - hvala i osmeh.

ali uvek.
nije lose kako izgleda :)

zmaj011 23:15 14.02.2009

Re: uvek

Ne mogu da odolim...a da ne napisem:

Ja se uvek ljubazno pomerim da drugi prodje
Ja nikada nedemokratskim i netolaeratnim metodama ne pokusavam da ubedim svoje neistomisljenike u ispravnost svog misljenja
Ja se javljam medju prvima da komentarisem, jer ja sam jednostavno takva!

Ima jedan tekst, ovde na Blogu zove se O Licemerju

ecce-florian 23:12 14.02.2009

Bilo mi je zadovoljstvo

pročitati vaš blog

tajanstvena_urednica 01:27 15.02.2009

Re: Bilo mi je zadovoljstvo

ecce-florian
pročitati vaš blog

Nadam se da u ovome nije bilo sarkazma i nadam se da Vas nisam uvredila ovom opaskom. Ako Vam je bilo zadovoljstvo, meni ste učinili čast.
Hvala.

ecce-florian 10:00 15.02.2009

Re: Bilo mi je zadovoljstvo

Ne , iskaz nije sarkastičan i niste nas uvredili opaskom.Posle dosadašnjih komentara lepo je pročitati i autorski tekst.
Izvinjavam se što sam gore napisao pročitati vaš umesto pročitati Vaš blog
s poštovanjem

vracarac92 23:15 14.02.2009

E komsinice...

...kraj nam je cudo.
Nikada se ne zna sta ce vas sacekati iza ugla...
Nezgodne su te podzemne vode "ispod" Vracara
A sto se glavnog pitanja tice, ja sam u saobracaju veoma tolerantan. Bez zezanja uvek propustam sve moguce pesake a desavalo se da ovko korpulenan i izadjem iz kola i verbalno otresem nestrpljivce kojima to smeta, t.j. koji mnogo zure.
A i bakicama ponesem cegere do petog sprata.
Uvek!

AlexDunja 23:20 14.02.2009

Re: E komsinice...

A i bakicama ponesem cegere do petog sprata.
Uvek!

ovo mi izgleda
apsolutno istinito!

vracarac92 23:27 14.02.2009

Re: E komsinice...

ovo mi izgleda
apsolutno istinito!

Veruj mi na rec!
A i svoje (i komsijske) klince sam angazovao da idu u "bakaluk" nekim starijim komsijama koji zive apsolutno sami.
U zgradi imam dve sestre bliznakinje od po 84 godine koje zive same na sestom spratu. Svaki dan im idem u nabavku i obavljam neophodne poslove, Ili ja, ili moja deca, ili klinci iz komsiluka.

AlexDunja 23:30 14.02.2009

Re: E komsinice...

Veruj mi na rec!

zaista ne sumnjam.
volela bih te u komsiluku za neko vreme:)))

edit:))
moram se doselim na vracar:))
lep neki grad!

vracarac92 23:34 14.02.2009

Re: E komsinice...

volela bih te u komsiluku za neko vreme:)))

Dobar sam za komsiluk!
A mogu i drva da cepam i ugalj ubacijem u podrum!
Baksis najradije primam u pivu...osim ukoliko ne pomazem nekoj...uf, nije to tema, dakle pivo!

vracarac92 23:36 14.02.2009

Re: E komsinice...

lep neki grad!

Al' mnogo lud!
Pricacu tu. Obecavam.

AlexDunja 23:36 14.02.2009

Re: E komsinice...

dakle pivo!

dogovoreno:)))

vracarac92 23:39 14.02.2009

Re: E komsinice...

dogovoreno:)))

Al' da bude "jelen"

zmaj011 23:42 14.02.2009

Re: E komsinice...

Al' da bude "jelen"

AlexDunja 23:46 14.02.2009

Re: E komsinice...

Al' da bude "jelen"

ne pravim pitanje,
samo da ne bude ovo kako ovaj
zmaj insinuira:)...

vracarac92 23:48 14.02.2009

Re: E komsinice...

zmaj011
Al' da bude "jelen"

Nadam se da nece preterano zagrejati limenku!!!
Ako ovoj treba bilo kakva pomoc, licno sam spreman da se angazujem. Necu slati decu ni svoju ni komsijsku vec cu licno zasukati rukave. Uvek voljan za zrtvovanje. Sta cu, takav sam. Gotovo kao neka NVO.

vracarac92 23:50 14.02.2009

Re: E komsinice...

samo da ne bude ovo kako ovaj
zmaj insinuira:)...

Nemoj tako, izgleda da je zmaj covek od ukusa. I integriteta!

AlexDunja 23:53 14.02.2009

Re: E komsinice...

Nemoj tako, izgleda da je zmaj covek od ukusa. I integriteta!

ma ne sumnjm ni u to:))
nego kazali smo po drugom osnovu...
a i godine smo pominjali...

vracarac92 00:04 15.02.2009

Re: E komsinice...

nego kazali smo po drugom osnovu...
a i godine smo pominjali...

Ma to se podrazumeva.

tajanstvena_urednica 01:30 15.02.2009

Re: E komsinice...

vracarac92
...kraj nam je cudo.
Nikada se ne zna sta ce vas sacekati iza ugla...
Nezgodne su te podzemne vode "ispod" Vracara
A sto se glavnog pitanja tice, ja sam u saobracaju veoma tolerantan. Bez zezanja uvek propustam sve moguce pesake a desavalo se da ovko korpulenan i izadjem iz kola i verbalno otresem nestrpljivce kojima to smeta, t.j. koji mnogo zure.
A i bakicama ponesem cegere do petog sprata.
Uvek!

Komšija, ja sam u parteru

A kraj nam je najlepši ... uredenica je vračarski lokalpatriota (molim bez J)

simkke 01:34 15.02.2009

Re: E komsinice...

vracarac92
... A i bakicama ponesem cegere do petog sprata.Uvek!

tačno se vidi da si zvezdaš

vracarac92 09:31 15.02.2009

Re: E komsinice...

A kraj nam je najlepši ... uredenica je vračarski lokalpatriota

Ne znam nacin da osporim ovakvu izjavu. mogu samo da cestitam. I da se pridruzim ovoj tvrdnji.

tačno se vidi da si zvezdaš

Sta da ti kazem, u svakom pogledu elita!

vladimir petrovic 14:48 16.02.2009

Re: E komsinice...

Uvek voljan za zrtvovanje. Sta cu, takav sam. Gotovo kao neka NVO.

Milan Novković 23:30 14.02.2009

Male stvari...

...vode ka većim stvarima. Zato toliko greše oni koji jure samo velike stvari. Evo kako jedan od tih razemišlja o životu :)

tajanstvena_urednica 01:33 15.02.2009

Re: Male stvari...

Milan Novković
...vode ka većim stvarima. Zato toliko greše oni koji jure samo velike stvari. Evo kako jedan od tih razemišlja o životu :)

dadoh ovaj naslov sasvim spontano..

bandina 23:31 14.02.2009

.......

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Uradim ja to,gotovo svaki put,ali nakon toga od te osobe ne dobijem ni klim glavom,a kamoli hvala.Ne tangira me to,opet bih to uradila,ali se onda osetim ko budala.<_<

libkonz 23:38 14.02.2009

Re: .......

Uradim ja to,gotovo svaki put,ali nakon toga od te osobe ne dobijem ni klim glavom,a kamoli hvala

Mene uopšte ne zanima da li će da se zahvali. Ja ga propustim zbog sebe, iz čisto sebičnih razloga, kako bih se ja dobro osećao.

tajanstvena_urednica 01:35 15.02.2009

Re: .......

bandina
Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Uradim ja to,gotovo svaki put,ali nakon toga od te osobe ne dobijem ni klim glavom,a kamoli hvala.Ne tangira me to,opet bih to uradila,ali se onda osetim ko budala.<_<

Uh, mora da ne živite na Vračaru

Oprostite zbog šale, ali ako je tako kao što pišete, onda bih razumela i vaše eventualno ogorčenje.

maksa83 02:16 15.02.2009

Re: .......

Uh, mora da ne živite na Vračaru

I pored smajlija na kraju rečenice, najljubaznije Vas molim da izbegnete insinuacije u vezi sa poreklom osoba koje imaju kućno vaspitanje i ponašaju se civilzovano i pristojno.

Hvala

reanimator 02:33 15.02.2009

Re: .......

maksa83
Uh, mora da ne živite na Vračaru

I pored smajlija na kraju rečenice, najljubaznije Vas molim da izbegnete insinuacije u vezi sa poreklom osoba koje imaju kućno vaspitanje i ponašaju se civilzovano i pristojno.

Hvala

Hehe...znao sam da će se desiti :)

j.bre 12:41 15.02.2009

Re: .......

reanimator
maksa83
Uh, mora da ne živite na Vračaru

I pored smajlija na kraju rečenice, najljubaznije Vas molim da izbegnete insinuacije u vezi sa poreklom osoba koje imaju kućno vaspitanje i ponašaju se civilzovano i pristojno.

Hvala

Hehe...znao sam da će se desiti :)

Pazi kad i ja :)

nsarski 23:32 14.02.2009

Ne kazu ljudi dzabe

Random acts of kindness mogu da preokrenu svet.

Budisticka mudrost u jednoj recenici.

Milan Novković 00:09 15.02.2009

Re: Ne kazu ljudi dzabe

nsarski
...Senseless Beauty....

Ja se bar jedno 15 godina nisam popeo na drvo, a proleće samo što nije (kao klinac nisam silazio :)

tajanstvena_urednica 01:38 15.02.2009

Re: Ne kazu ljudi dzabe

nsarski
Random acts of kindness mogu da preokrenu svet.

Budisticka mudrost u jednoj recenici.

Budzam mi nije jača strana, ali hvala nsarski - rekla bih da je konstatacija primerena temi.

xenonbg 23:42 14.02.2009

...

I u mojoj ulici na dosta mesta na trotoaru ima mesta samo za jednog. Najčešće ja propustim, vrlo retko dobijem hvala. Ali ne radim to zato, mada je lepo čuti

U saobraćaju gotovo uvek propuštam pešake, uz cenu trubljenja iza leđa. Šta ću im ja, ljudima se žuri :)

Exitus Letalis 23:47 14.02.2009

Re: ...

U saobraćaju gotovo uvek propuštam pešake, uz cenu trubljenja iza leđa. Šta ću im ja, ljudima se žuri :)

e, nema gotovo uvek, već uvek.
u češkoj, na primer, oduzima se dozvola ako ne staneš na pešačkom prelazu, makar da nema nijednog pešaka koji čeka da pređe.

tajanstvena_urednica 01:42 15.02.2009

Re: ...

xenonbg
I u mojoj ulici na dosta mesta na trotoaru ima mesta samo za jednog. Najčešće ja propustim, vrlo retko dobijem hvala. Ali ne radim to zato, mada je lepo čuti )

lepo je, lepo je i reći hvala, čak i kad ne dobijemo uvek hvala za svoje postupke.

Možda to ipak nečemu vodi?

tajanstvena_urednica 01:46 15.02.2009

Re: ...

Exitus Letalis
U saobraćaju gotovo uvek propuštam pešake, uz cenu trubljenja iza leđa. Šta ću im ja, ljudima se žuri :)

e, nema gotovo uvek, već uvek.
u češkoj, na primer, oduzima se dozvola ako ne staneš na pešačkom prelazu, makar da nema nijednog pešaka koji čeka da pređe.

EL, da se bavimo ovde Beogradom i Srbijom, sobom i svojim ponašanjem. U protivnom, mnogo je korisnika bloga koji bi mogli da navode primere iz država u kojma žive, borave ili su u njima bili na odredjeno vreme.

Prva, ne bih želela da otvaram diskusiju sa primerima, iz, recimo, UK.

leopold_lady 23:44 14.02.2009

Odgovori

Kako se ponašate u saobraćaju i kao pešaci i kao vozači?

Kao pešak se ponašam onako kako su me mama i tata naučili - gledam levo - desno kad prelazim ulicu,ne prelazim na crveno,prelazim isključivo na pešačkom prelazu (sem tamo gde ga nema) .....
Kao vozač - ne vozim još uvek,ali verujem da ću biti i dobar vozač - imala sam odličnu instruktorku.

Kada (ako uopšte) pozdravljate komšije, da li to činite s osmehom na licu?

Sve zavisi od raspoloženja i od komšija koje srećem.Ako su to meni dragi i bitni ljudi - može svašta da me iznervira ili mi bude loše - svakako ću se nasmejati .... Ne postoji niko kome ne kažem - Dobar dan .... A da živimo u istoj zgradi,pa i u ulici uglavnom sve znam - ili im znam roditelje,devojke,momke,muževe,žene,decu .....

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Kada ja imam više artikala,kada je osoba od mene ili starija ili dete ili trudnica - da .... Mada retkost u današnje vreme - da mi je korpa toliko puna.....

Eto - saznala si odgovore na tvoja pitanja .... I ponešto o meni .....

tajanstvena_urednica 01:48 15.02.2009

Re: Odgovori

leopold_lady

Eto - saznala si odgovore na tvoja pitanja .... I ponešto o meni .....

Hvala.

bbnufar 23:46 14.02.2009

Male stvari

U ovoj papazjaniji koju cine ljudi sa malo tolerancije,kada je "napusavanje "postalo"intelektualizam" ,lepo vaspitanje glupost ili ":smeska", dobrota i razumevanje pateticnost ,obican covek bubasvaba...-

Vi ste ovim opazanjem i pisanjem ukazali na to koliko je znacajan i bitan "mali" covek u drustvenom sistemu.

Ko razume -shvatice!

tajanstvena_urednica 01:54 15.02.2009

Re: Male stvari

bbnufar
U ovoj papazjaniji koju cine ljudi sa malo tolerancije,kada je "napusavanje "postalo"intelektualizam" ,lepo vaspitanje glupost ili ":smeska", dobrota i razumevanje pateticnost ,obican covek bubasvaba...-

Vi ste ovim opazanjem i pisanjem ukazali na to koliko je znacajan i bitan "mali" covek u drustvenom sistemu.

Ko razume -shvatice!

Ne pretendujem da sam shvatila, ali imam utisak da ste akcenat stavili na običnog "malog" čoveka i ono što bih ja nazvala detalj koji je mnogo više od "detalja". To smo "mi". I, ako počnemo od sebe (opet insistiram da se ne "čita" kao "od svog dvorišta", nego od sebe samog, možda možemo da učinimo pomak, pa ma koliko on mali bio - krupan je. Štaviše, ogroman je.

topcat 23:50 14.02.2009

...

Kada (ako uopšte) pozdravljate komšije, da li to činite s osmehom na licu?

Da, uvijek, pa i kad mi se ne prica s njima i kad bas nisam od volje.
Zasto da moji problemi postanu tudji?
Osmjehnem se i u banci i u trgovini, na kiosku i kad placam cestarinu na autoputu. Zar nije ljepse pozdraviti sa osmjehom, pitati kako ide i pozeljeti covjeku ugodan dan, nego samo sutke pruziti novcanicu?
Tako malo s tvoje strane...a tako puno moze znaciti.

Da li u prodavnici, kada vam je korpa (kolica) prepuna namirnica pogledate ko je iza vas i, da li ste možda ako vidite da je iza Vas neko ko u korpi ima jedan ili dva artikla, ponudili da plati pre vas?

Da.

tajanstvena_urednica 01:57 15.02.2009

Re: ...

topcat

Tako malo s tvoje strane...a tako puno moze znaciti.

Ne želm da citiram ceo komentar, mislim da je ovaj deo dovoljan.

Hvala.

ivana23 23:53 14.02.2009

***

tajanstvena_urednica 02:07 15.02.2009

Re: ***

ivana23

ivana23 02:10 15.02.2009

Re: ***

tajanstvena_urednica

ivana23

Otkud onaj malisa sto se plezi?

constrictoria92 00:02 15.02.2009

:)

Vozač nisam, kao pešak - ponašam se pristojno (uvek se sklonim u stranu ili sačekam da prođe neko sa kesama, decom, kucom...).
Ja sam uvek sa osmehom na licu.

Naravno, široko se osmehnem i komšijama pri pozdravu (osim onima iznad, koji su mi i ove godine uništili stan - njima se i ne javljam...).
Bakicama u zgradi sam poznata i kao TeretnoMagare, jer im po potrebi skoknem do prodavnice, ponesem cegere ili izbacim đubre.
Zajedno sa mojim milim SimomKosmosom čistim sneg ispred zgrade, a bogami čistimo i krov zgrade od snega (lopatanje održava kondiciju, a i da mi to ne radimo - niko od komšija ne bi ni čistio...).
Uvek u prevozu ustupim mesto starijoj osobi ili trudnici ili nekome sa klincima...

E, sad, kad je neko bezobrazan prema meni, onda se pretvaram u GoropadnuZver...

p.s.
Mogla bi češće da nam se javiš neobavezno...

tajanstvena_urednica 02:24 15.02.2009

Re: :)

constrictoria92

p.s.
Mogla bi češće da nam se javiš neobavezno...

Hvala za prethodni podrobni izvestaj, pozdrav za Simu K., a češće .... hmmm .... možda ću se i zbog ovog (gorko) kajati.

Sad bez shale, autorima preporučujem da na svojim blogovima učestvuju u diskusijama. Ako to ne čine, sami znate kako se to obično završava.

Moja obaveza nije da piskaram, tako da je daleko od mudrog da se upuštam u diskusije, čak i kad bih to želela, a ako otvorim blog, imam odgovornost da na njemu učestvujem, što pored svih obaveza iziskuje dodatno vreme, a sa vremenom sam neretko u deficitu

reanimator 02:32 15.02.2009

Re: :)

constrictoria92

p.s.
Mogla bi češće da nam se javiš neobavezno...

Ko sutra krene u grad, neka izbegava centar.
Pozdravile nas demonstracije :)

pape92 00:15 15.02.2009

A aždaja kaže: gde ja živim, u...

(Ona aždaja što živi preko sedam mora i sedam gora).

Ono što je meni palo u oči je kako jedan u suštini običan, najnormalniji gest, koji ne bi bio manje normalan ni da su se susrela dva muškarca a pogotovu ovako, izazove takvu reakciju. Hoću da kažem, dotle li smo došli, ili se još od "odatle" nismo vratili, da ovakva učtivost, i manje od toga, akt razumnog ponašanja, nailazi na reakciju išta veću od osmejka i osećaja prijatnosti (ali ne i čuđenja). Ne dovodim u pitanje opravdanost reakcije: toliko je groznih ljudi posvuda, ili onih koji su jednostavno prestali da paze. Ipak, ipak, nameće se pitanje, zar smo dotle došli da je ovo neobično? Zar je tako malo ljudi na koje svakodnevno nailazimo, a koji su slični gospodinu "35-40"?
Ukratko, živimo li zaista među stokom?

Milan Novković 00:24 15.02.2009

Re: A aždaja kaže: gde ja živim, u...

Ukratko, živimo li zaista među stokom?

Ne, naravno. Ja mislim da se više radi o fenomenologiji kolektiva.

Besno pražnjenje je brže i lakše, a uz manje učenja. Verovatno posledica ne razmišljanja o rekacijama na tuđe besno pražnjenje pa tako vremenom kao kolektiv zastranimo.

Za ovo što Urednica priča, i Budisti NŠarskog, treba trud, iako bi trebalo da nam iz detinjstva izrasta kao prirodno, pošto smo kao klinci bili neviniji.

Borba za bolji život i norme, e.g. materijalističke, nas otuđe. To, sa onom starom potrebom za dobrotom i druženjem evo gde vodi: :)

tajanstvena_urednica 02:50 15.02.2009

Re: A aždaja kaže: gde ja živim, u...

pape92
(Ona aždaja što živi preko sedam mora i sedam gora).

Ono što je meni palo u oči je kako jedan u suštini običan, najnormalniji gest, koji ne bi bio manje normalan ni da su se susrela dva muškarca a pogotovu ovako, izazove takvu reakciju. Hoću da kažem, dotle li smo došli, ili se još od "odatle" nismo vratili, da ovakva učtivost, i manje od toga, akt razumnog ponašanja, nailazi na reakciju išta veću od osmejka i osećaja prijatnosti (ali ne i čuđenja). Ne dovodim u pitanje opravdanost reakcije: toliko je groznih ljudi posvuda, ili onih koji su jednostavno prestali da paze. Ipak, ipak, nameće se pitanje, zar smo dotle došli da je ovo neobično? Zar je tako malo ljudi na koje svakodnevno nailazimo, a koji su slični gospodinu "35-40"?
Ukratko, živimo li zaista među stokom?

Vrlo ozbiljno.
Upravo je ovo i mene "lomilo" pa navelo da otvorim blog s naoko banalnom temom. Sve ove misli su mi prošle kroz glavu pre nego sto sam se "latila tastature". Ni tada, nisam bila sigurna da li je ispravno da otvorm blog, ali sam negde osecala da ovo jeste tema. Upravo ovo o čemu pishe Pape.

Da. Dotle smo dosli. Ili nismo, pa sam ja promašila i prenela svoj intimni utisak. Nisam sigurna. Zaista.

Šta vi kažete?

Ipak, da je ovo svakodnevna pojava, ne verujem da bih tome posvetila blog. Moj utisak je, a na Vama je da zaključite da li je moj utisak lični i sporadična pojava nevredna komentarisanja, da li je ovo što sam opisala vredno komentarisanja, analiziranja i polemisanja ili ne.

Moje mišljenje jeste da primer koji sam prepričala "u suštini običan, najnormalniji gest, koji ne bi bio manje normalan ni da su se susrela dva muškarca", ne bi bio vredan ni spoemena, a kamoli otvaranja bloga, da nije svojevrsna paradgma društva u kome živimo, gde se upravo takvi, najnormalniji i obični gestovi vidjaju znatno redje nego što bi trebalo da bude. Što su spporadčne i retke pojave, koje, eto, kod aktera, mogu da izazovu i ovakvu reakciju, kad ima mogućnost da o tome piše na blogu, pa je, možda ishitreno, upotrebi.

Ako je sudeći po dosadašnjim komentarima (koje sam pročitala do ovog) stiče se utisak da, kada bih samo blogere i komentatore s ovog Bloga sretala na ulici, ne bih uopšte ni dobila poriv da ovaj blog napišem.

No, imam i imajte u vidu da blog ne čitaju samo registrovani korisnici. Da mi/nam je smo znati šta li misle oni koji čitaju, a ne komentarišu!

pape92 12:46 15.02.2009

Re: A aždaja kaže: gde ja živim, u...

izazovu i ovakvu reakciju, kad ima mogućnost da o tome piše na blogu, pa je, možda ishitreno, upotrebi.

Sklon sam da mislim da ne postoji tako nešto kao što je ishitren blog, ili čak komentar, više nego što postoji ishitren usmeni ogovor ili zapažanje kad si u društvu poznanika. Najveća greška je je pokušaj da se neko ponizi ili ismeje na neprimeran način (a ponekad se to desi i bez namere, pa tako ispadne), a ostalo, ishitreno ili promišljeno, zato smo na blogu...svakom se dešava da nešto lupi i ostane živ, jaka stvar.
(Hoću reći, mada ovu pričicu o lepom ponašanju, i našim naravima ne smatram prenagljeno napisanom, šta ima veze i da jeste).

tyson 00:35 15.02.2009

?!?

Ne znam u kakvom se to svetu krećeš i na kakve ljude nailaziš; meni je sasvim normalno i svakodnevno to radim bez ikakvih predumišljaja ili namere - jednostavno spontano i najnormalnije - i ovo što si opisala i posle nabrojala. Pa što ne bih?! Svašta.

I ljudi koje poznajem su isti takvi.

OK, kretena ima svuda oko nas, i više nego što je uobičajeno, ali nije valjda da su u baš tolikoj većini...? Ili ti ipak nemaš sreće...

Milan Novković 01:02 15.02.2009

Re: ?!?

jednostavno spontano i najnormalnije

U početku svi imamo zelene oči - posle počnu većini polako da tamne. Kreteni verovatno koriste sirovu snagu kao kompenzaciju pa ostaju u žiži neprirodno dugo.

tajanstvena_urednica 03:01 15.02.2009

Re: ?!?

tyson

Ne znam u kakvom se to svetu krećeš i na kakve ljude nailaziš; meni je sasvim normalno i svakodnevno to radim bez ikakvih predumišljaja ili namere - jednostavno spontano i najnormalnije - i ovo što si opisala i posle nabrojala. Pa što ne bih?! Svašta.

I ljudi koje poznajem su isti takvi.

OK, kretena ima svuda oko nas, i više nego što je uobičajeno, ali nije valjda da su u baš tolikoj većini...? Ili ti ipak nemaš sreće...

Kada krenem u prodavnicu, ne biram "svet u kome ću se kretati od tačke A do tačke B i nazad". To su prosto prolaznci, ljudi koji hodaju ulicom, trotoarom, neki od njih možda nikada nisu bili u ovom kraju grada ... neki su mi prve komšije, ali to su ljudi koje srećem na putu od kuće do prodavnice i nazad. O tome sam pisala. A ne o "svetu u kome se krećem", što bi trebalo ( ? ) da podrazumeva izbor ljudi sa kojima se družim?

Moguće da si u pravu i da ja jednostavno "nemam sreće", mada, ja upravo ispričah kako sam radosna što sam srela jednog ljubaznnog, predusretljivog i po mom uverenju kulturnog čoveka, te da me je i zbog čega me je to inspirisalo da napišem blog.

Ivana Knežević 00:59 15.02.2009

Male stvari

...su uvek vazne. Ovakve, kao male ljubaznosti, neophodne. Ja ih cinim, cine ih i drugi meni, ali nikad ne izostane taj osecaj zahvalnosti. Zaborave se ljudi ponekad, desi se svakome, i steta je svaki put. Kao da sami sebi uskratimo nesto lepo.

tajanstvena_urednica 03:11 15.02.2009

Re: Male stvari

Ivana Knežević
...su uvek vazne. Ovakve, kao male ljubaznosti, neophodne. Ja ih cinim, cine ih i drugi meni, ali nikad ne izostane taj osecaj zahvalnosti. Zaborave se ljudi ponekad, desi se svakome, i steta je svaki put. Kao da sami sebi uskratimo nesto lepo.

Da, kada prijatelji čine to medjusobno, ne bi trebalo da bude predmet diskusije, rasprave, bloga ... čega god, ali kad uz sveprisutne animozitete i namrgodjenost (da ne pominjem nešto drugo) na ulici - dvoje ljudi učine jedan normalan i civilizovan gest - ili ja preterujem i pravim " od komarca magarca" lli je to vredno pomena, pa i bloga, kao tema za razmišljanje, pa i diskusiju - zbog čega je tako nizak stepen tolerancije i zbog čega jedan sasvim običan, prirodan, kulturan i civilizovan gest, uopšte nekoga, pa i mene, navede da o tome otvorim blog.

Ninoslav Randjelovic 01:53 15.02.2009

Taj covek sam bio ja

I sad, sta ?

reanimator 02:14 15.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

Ninoslav Randjelovic
I sad, sta ?

Ako si slikao mobilnim, daj fotke, pa da komentarišemo :)
A ako nisi, onda ništa

tajanstvena_urednica 03:20 15.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

Ninoslav Randjelovic
I sad, sta ?

Uh, ovo je bilo ..... no, dobro. Ako ste to bili Vi, evo, pred celokupnim blogerskim i vanblogerskim auditorijumom koji ovo čita, zahvaljujem Vam se. I to je sve.

Ne, necu se upuštati u to da Vas zamolim da napišete, kao potvrdu da ste bili Vi, da navedete u kojoj ulici smo se sreli ili da li sam imala kaput, bundu, jaknu --- kapuljaču, šešir, kapu ili sam bila gologlava

Lepo je što ste dali doprinos ovom blogu

Unfuckable 03:26 15.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

Nino je svakako bio gologlav
a za urednitzu ne garantujemo
Unfuckable Bez TinetaiRadojcica

kamichak92 08:03 15.02.2009

...

Ninoslav Randjelovic
I sad, sta ?

dr. jekyll & mr. hyde.
zver na blogu, drug na drumu.
ninoslave, ne kvari cvetni momenat.

Ninoslav Randjelovic 11:21 15.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

Nino je svakako bio gologlav
a za urednitzu ne garantujemo
Unfuckable Bez TinetaiRadojcica

Razumem ovaj stih...
I divim ti se.
Stvarno !!!!!!!!!

Ninoslav Randjelovic 11:22 15.02.2009

Re: ...

zver na blogu, drug na drumu.

kamichak92

Unfuckable 13:39 15.02.2009

Re: ...

pa,
prijatelju
tebe MOGU apsolutno da zamislim u opisanoj situaciji na ulici okovanoj ledom
ako me razumeš

Ninoslav Randjelovic 13:46 15.02.2009

Re: ...

ako me razumeš

Totalno.
Jos ako i urednica to razume, bice ljubavi - gologlave ?

Unfuckable 13:53 15.02.2009

Re: ...

nemoj samo da bude kao u onom vicu :
"....vuče,
a gde ti kapa ...?"

Ninoslav Randjelovic 14:05 15.02.2009

Re: ...

nemoj samo da bude kao u onom vicu :

Ali, zar nije taj prethodno pojeo babu ?! I, uopste, nije bio fin !
Ne znam, meni ovde vise pasuje ona zadnja scena iz "Prohujalo sa vihorom" ?

Unfuckable 14:09 15.02.2009

Re: ...

nije to taj što je pojeo Babu, bre
to je vic o zeki - siledžiji koji svaki dan maltretira sirotog vuka koji prolazi kroz šumu

ps : ne sećam se poslednje scene tog filma
(pogled mi je bio zamagljen od suza...

)

ecce-florian 19:45 15.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

tajanstvena_urednica

Uh, ovo je bilo ..... no, dobro.

Ninoslave, stvarno je krajnje vreme da počneš da se ponašaš učtivo
Ili je možda nešto drugo posredi u ovo pretprolećno vreme, vrag bi ga znao?

U tom trenutku smo se mimoišli i ja sam nastavila da pažljivo prelazim raskrsnicu ne osvrćući se unazad, ali gledajući na moguća vozila, a on je produžio (pretpostavljam) putem na kome mi je dao prednost.

Ninoslav, Ninoslave
Jeste da je bio pao mrak

Pre nekih sat vremena izašla sam do obližnje prodavnice.

22:52
SUB
14
FEB Male stvari

ali iako sport podmlađuje kako je moguće da on stavlja pod znak pitanja rodnu opredeljenost

dirnuta postupkom jednog nepoznatog čoveka, po mojoj proceni u pitanju je muškarac, približno izmedju 35 i 40 godina

zmaj011 12:12 16.02.2009

Re: Taj covek sam bio ja

dirnuta postupkom jednog nepoznatog čoveka, po mojoj proceni u pitanju je muškarac, približno izmedju 35 i 40 godina

@ecce florian
E jesi cepidlaka

A ulizivanje, podilazenje, preporuka kao vrata, itajrad

miloradkakmar 02:31 15.02.2009

Ситница је лек за душу

Ко каже да ми нисмо срећни ? Ето , срећа се изазива и нормалним гестом незнанца . Човек и не зна да је Urednicu Bloga ноћас учинио срећном , она је то поделила са нама, а можда је и он блогер па ће се јавити.Ситница је увек, а посебно у данашње брзо време , лек за душу.

Одговори на питања :
- пешак сам , никад кроз црвено и ван обележеног пешачког прелаза , сем у споредним улицама моје варошице
-супруга вози и како реагујем када сам са њом у колима, каже да бих био грозан возач
- са комшијама "добар дан , како сте " , уз осмех , наравно , многима и не знам име јер су станови у зградама , последњих година променули по неколико власника. Имам једну комшиницу , страија жена , коју обавезно срећем када одлазим и долазим са посла. Са њом се сит испричам , иако ми није до тога.
- у већи пазар иду жена и ћерка , а када морам ја , бирам мање продавнице где нема гужве

iris.davidovich 03:48 15.02.2009

Kad

primetim da neko ima 1-2 stvari, a ja punu korpu, propustim ga, mada se to retko desava, jer retko imam mnogo punu korpu, prosto, nisam taj tip kupca. cesce se dogadja da mene propuste, doduse, nikad u srbiji. kad sam dosla letos na odmor, ostao mi moj "americki osmeh" na usnama (znate vec kako vam se ovde ljudi u mimoilazenju osmehnu, nekad vas i pozdrave, kazu lepa vam je torba i sl.), pa su me ljudi gledali ili kao da sam ludaca, ili sebe pregledaju da l su u redu, i sto ih uopste gledam. nikako da naletim na nekog blogera

marco_de.manccini 21:59 15.02.2009

Re: Kad

То са осмесима у САД је за не поверовати. Дођеш ту и првих пар недеља мислиш да си најбољи дечко икада и игде. Све ти се девојке осмехују где год идеш. А после схватиш да оне то са свима тако. Које разочарење!

Kazezoze 14:40 16.02.2009

Jutros s' kishom...

Prvi utisci jutra:
- “AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA, izbushili mi gume!"
- Tamnoputi dechak koji izazovno grli tramvajsku shinu
- Zvuk mobitela, pod uticajem 'marokanskog folka' , majke u pozadini
- Devojka sa smehom kao kad Yugo vergla na -10° C
'Ebiga moracu tramvajem...
Krecem ka stanici… Pust put do tramvaja… Kojoti zavijaju dok vetar nanosi kishu na asfalt, beschujno. Chujem meket neke koze koja govori na mobilni i gotovo iznenada, sa horizonta ugledah kako jure na mene tri monstruma - tri autobusa. Uzavrela marva iz njih viche: “Eno tramvaja!”. Ne gubim pribranost i trchim ka tramvaju. Vec su izashli iz autobusa i iskachuci iz njega pochinju trchati. Prebrzi su… Ali ne predajem se… Trchim… Josh samo nekoliko metara do vrata tramvaja i avaj… Vrata se zatvaraju a i moje ochi za njima.150 mezotropnih kengura me odbaci skroz do kioska. Smeh devojke shto vergla ko Yugo na -10° C se gubi sa tramvajem. Otvorih ochi i iz njih samo suza kanu…
Osecam se kao dinstani izmet jazavca na kishi poput ove.
Prelazim ulicu...Koji mi je sledeci korak?!

Kasnije...
- Rek’o sam ti da ga malo ranije navijesh.
- Ma nije stvar u satu, gazda. Ust’o sam ja ranije i pri dolasku na stanicu ugledam neku guzhvu. Kad ono ogromna vjeverica napala choveka i otkinula mu uho. Nisam ni pogled’o kad iza mene ogromni leteci tanjir puca laserima i ja potrchim da uhvatim taxi, kad Rambo poche pucati po taxiju. Onda sam morao trchati na poso kroz polje gdje je pala nuklearka shto je Sadam bacio. Ali, bez obzira shto sam rizikov’o svoj zhivot, nije mi zhao - sve za firmu!

… Kolegij je u 10 sati.
- Uredu, gazda.

stari92 09:01 17.02.2009

Predsedavajući,koleginice,post.publikume

Šta reći a ne zaplakati nad besmislom pustoši cirkuskog šarenila ?
Agora gubi smisao kad eho odjekuje njom,ali ipak manje nego kad fariseji i lihvari nadvikuju narod.

Ukoliko uz svu dobru volju i beskraj mašte prihvatim da je upotpunjavanje vremena za bezobraznu
nadohnadu platežnih jedinica,nazovem radom,dopustite da to činodejstvovanje nazovem dilovanjem,
jer se prodaje opijum za narod.
No,to i nije najstrašnije,jer svu tragiku ,,hleba i igara'',nedostatak hleba gudra vr.usp. kompenzuje,tako da
igre nesmetano traju.
Ipak,dozvolićete,osnovno demokratsko načelo nije starije od mog Ja.
Stoga ,Ja, podnosim neopozivu ostavku i vraćam mandat narodu.
Avaj !
Vredi li vapaj kad naroda na trgu nema ?

(Izabrah pogrešan ugao za iskazivanje uljudnosti,postovanje,iskazanu radost čak za taj.ured-icu.
Išta sad ?
Šta Mi je činiti ?
Kom se privoleti carstvu ?
Veran ćesar ?
D)

Kazezoze 10:42 17.02.2009

A jutros...

„Sav sam u jednoj vodi“, rekoh
„A ja u drugoj“, odgovori gospodja van *Mager, kako joj je pisalo na pacijentskoj akreditaciji.
I bila je to skoro celokupna konverzacija izmedju nas, dvoje ljudi pochetkom 21. veka, u jednoj od sobica ovoga sveta.
Jutros 17 februara, prehladne zime – moguci pochetak novog ledenog doba i eventualni signal da necu morati otplatiti kredit za stan bash do posljednje rate. Ipak, gospodja van Mager i ja znojili smo se u chekaonici dermatovenerologa u Kinker str., i to zbog pokvarenog radijatora koji nitko nije smeo dodirnuti golom rukom.
Chekanje se oduzhilo. Fikus u uglu prostorije uzhasno je smrdeo; izgleda da je pocheo podlegati procesu truljenja, mozhda i nichim izazvanom, samo tako, da se staro raspadne i da se izrodi neshto drukchije, zhilavije, u odvratnijim smedjim nijansama.
Peckalo me izmedju nogu. Peckalo me, istina, i pod pazuhom i izmedju prstiju, ali samo je peckanje medju nogama bilo vredno pazhnje.
Vrucina je postajala neizdrzhiva. Sav sam se usaftao u znoju ispod svog vunenog pulovera s kashljucavim uzorkom i flanelske koshulje kakvu nose drvoseche u Kanadi.

Gospodja van Mager ushla je u ordinaciju i izashla vec za deset minuta. Lechnik, doktor **Kramp, ispracao ju je sav zgrchen od usiljenog smeha:
- He-he-he, vishak tezhine, nishta drugo, gospodjo van Mager - a ja sam znao da nije samo to, jer je u rukama drzhala pregrsht recepata, a i zato shto sam znao koliko doktor Kramp drzhi do lechnichke tajne.

Ushao sam u ordinaciju. Svukao se. Bilo mi je neugodno – ustajali zimski znoj blistao mi je kozhom pod plavoidnim neonskim svetlom. Doktor mi je pogledao potpazushje. Sestra Inge medjunozhje. Potom su se sashaptavali neke tri minute.
- Bolujete od gonoreje - rekao je doktor Kramp - I silfilisa. A sumnjamo i na spolni herpes.
- Kako je to moguce?
- Znate kako je, socijalno me placa prema broju dijagnosticiranih bolesti. A vi...
- A ja, shta?
- Nishta, ochekivao sam da cete mi upasti u rech.
- Shta da radim?
- Obucite se. Prepisat cu vam tekuci puder. Kozha ce vam se chudesno oporaviti...Po celom telu.

Nisam znao shta bih rekao. Doktor Kramp ispratio me iz ordinacije, kao i gospodju van Mager pola sata ranije. Gledao me pozorno dok sam uzalud trazhio vrata koja bi me iz chekaonice odvela van, na onu ljutu zimu.
- Kako ste ushli?“, pitao je doktor Kramp.
- Pa kroz vrata... Pretpostavljam.
- Ne znate vi - reche doktor Kramp i zarezhe me skalpelom, koji je do tada skrivao u rukavu svog belog mantila, po mom nezhnom, samo tako izlozhenom vratu.
ZVRRRRRRRRRRRR!!!!
Probudio sam se sav u goloj vodi hvatajuci se rukom za vrat.
Dobro je, nema krvi... Samo topli znoj od pokvarenog radijatora kojeg niko nije smeo dodirnuti rukom. Moracu da nazovem servis da poprave prokleti radijator.... I ne idem doktoru, nego na posao, ovaj put.

*Mager - mrshav
**Kramp- grch

stari92 12:18 17.02.2009

mad,bad - minds ..

Još se nisu stišale ovacije mase,za briljantno složenu odbranu S.,poslovično gladni,nasrtljivi
golubovi krenuše u potragu za nekim novim izdašnijim trgom.
Mada,kada se malo bolje promisli,to jato je više ličilo na kobce udružene nekim tajnim porivom.
I jutro nije ličilo na ona vedra,osunčana,mirom i nadom ispunjeno doba,dok sat otkucava poziv na
život,ipak je možda podnevna ponoć !?
.............. .. ......... .. ................ .. ...........
Na ogromnom LSD Pokretnom Ekranu konferencijske sale,tiltovalo je,po ko zna koji put,pitanje:
Kakvo saopštenje za javnost dostaviti danas - izabrati opciju !?
Koji stepen radosti,sreće,lojalnosti je potrebno i poželjno ispoljavati - izabrati option !?
-- za odabir solucije iz Menija , time xx:yy h --
.. .............. .. .............. .. ............ ..
Uprkos satu koji je neumitno odbrojavao zrna večnosti,činilo se da sastanak radne grupe za
sveopšti boljitak nije moguće dodatno poremetiti,tek,nailazak kolica sa raznobojnim posudicama
prenu g-đu izVan Mager,g-din doc.dr Krampa,S-a, i ostale,suočivši ih sa surovom stvarnošću.
Iako je sve ličilo na jednu od prestižnih psihijatrijskih ustanova,počev od pogodnosti/posebnosti
okruženost blagodetima,mirom,tihog Baha,Motzarta i rođaka u pozadini,..- pogled kroz prozor na
okupljeni narod (nije najjasnije o čemu kliče)),huk nadolazeće oluje rasprši njihove maštarije i
utonulost u svoje svetove.
____________________________________
U trenutku poslednjeg otkucaja blink 00:00 beep,začu se krik kafe kuvarice :
Aman,radite nešto il' će na_beep_mo !!!

Kazezoze 14:32 17.02.2009

Rupe u...P.M.

Gledam rupe po zidovima kancelarije, rupe na prozoru, rupe u prozoru, rupe na poledjini svega.
Rupe u glavi,rupe u mislima, treperave rupe tame, rupu na cipeli...Oni bushe!
Svaka tri minuta se negde otvara zemlja. Oni bushe iza ponoci, a pre zore.
Oni bushe od jutra do mraka. Oni bushe, a rupe mi prozhdiru ushi. Oni bushe!
Na trgu konj sa rupom u magli. Na konju jahach pokazuje, neizrecivo prostom gestom, na rupe u zakonu. Izlepljena kraljevska palacha najavljuje, najnoviji u nizu, dolazak njenog kraljevskog visochanstva lichno; Kraljice od Crne Rupe - Koningin van Zwarte Gat.
Grad mi odlazi u ludilo kroz pukotine u zidinama ushne shkoljke.Neobjashnjiva buka.
Stavljam slushalice na ushi da zachepim rupe kad...
Ulazi gazda noseci, poput trofeja, veliku shnitu sira na kojoj su nedostajale dve vazhne rupe.

- Shta je ovo, urlao je, gde su rupe?
- Zar ste vec zaboravili? Na jutroshnjem sastanku smo, zbog SEKE, morali da otpustimo dva radnika na bushotini i kafe kuvaricu, kako bi zakrpili rupe nastale dugovanjima americhkih belih misheva, nashih glavnih partnera. Kao i svaka poshtena firma, mi svojim radnicima, naravno po zasluzi, nadoknadu za otkaz isplacujemo u proizvodu koji proizvodimo, a to su u ovom sluchaju rupe u siru.
Kafe kuvarica je nadoknadu dobila u djezvi sa rupama, od koje nije htela nikako da se odvoji.
Tu vam je sve zapisano sa rupama od pechata i potpisom Tajne Urednice, a imate zapisano i u disclaimeru, rekao sam pruzhajuci mu papir izbushen rupama.
- A tako... Nadjite dva dobrovoljca za stalni prekovremeni rad...i da se te rupe izbushe do sutra!
- Uredu gazda.

marco_de.manccini 21:56 18.02.2009

Re: Rupe u...P.M.

trchim do kvantashke pijace, kupujem krompir, trchim nazad, prodajem po istoj ceni, trchim opet, kupujem, prodajem, sve po istoj ceni, sedam puta dnevno trchim tamo i vamo, narod navalio na tezgu, jeftin krompir, skoro badava, jesi li lud, shta to radish, nishta, trchim do kvantashke i nazad, sve po istoj ceni, badava ti je sve, nije, kako nije badava, nije veruj mi, ti si lud, kupujesh, trchish, prodajesh, sve po istoj ceni, gde je tu zarada, gde je tu krompir, ja opet trchim, nishta ti to ne vredi, kupujem i prodajem po istoj ceni, ti si lud, nema nikakvog smisla, imao si rupu i opet imash rupu, bozhe koliko rupa, gde su one rupe od jutros, gde je tu zarada, shta tebi ostaje, ostaju mi rupe i one velike vrece.

ssvetlana92 05:37 15.02.2009

E pa draga naša..

Tajanstvena urednice, nije to retkost na našim ulicama.
Barem se meni tako ne čini. Ima izuzetaka, pa samo to zapamtimo, što nije dobro po naše zdravlje! Ja se smejem, ljubazna sam, pristojna i ponekad dobijem i neki kompliment u prolazu! Posle toga se samo kezim, na svakoga...da mi opet neko kaže to isto. Često sam u situaciji da ne žurim, pa napravim nekome ustupak..naravno sa osmehom, ponadam se da će opet pasti neki komplimentić. Ako se to ne desi, uvek se desi osmeh sa druge strane. Ma ima toga, nego u žurbi nekad neko i ne primeti!
Pozdrav i želim ti svakodnevno uživanje, koje sebi čovek može priuštiti..ako se samo malo opusti!

pix3lchick 05:43 15.02.2009

Flaster za savest

Zaista dirljiv blog, hvala na njemu.

U pravu ste, male stvari čine da formiramo naše mišljenje o svetu koji nas okružuje, male stvari ponekad utiču na to da li okolinu percepiramo kao prijateljski nastrojenu ili kao gomilu "džukela" i "stoke".

Međutim, nekada male stvari, kao što su propuštanje gospoja na zakrčenom trotoaru, propuštanje u redu na kasi nekoga ko kupuje samo jogurt dok mi imamo prepuna kolica, osmeh upućen komšiji, izrečeno "Kako ste", pridržavanje vrata mami koja nosi bebu... mogu da nam stvore iluziju o našj ljubaznosti. Na osnovu tih malih stvari, možemo stvoriti iluziju o sebi kao o ljubaznim i brižnim ljudskim bićima. Neka vrsta flastera za savest

Nažalost, te "male stvari" su ipak samo maniri. I bez obzira na to što u našoj zemlji vlada hronična nestašica istih, samo maniri nisu dovoljni. Maniri su ipak nešto što je samo na površini. To je style. A šta je sa suštinom? Gde je tu substance?

Recimo, ako vam neko učini veliku uslugu, veruje u vas, odabere baš vas za neki posao, pa čak uprkos mišljenju većine - da li ćete posle toga pokazati minimum zahvalnosti ili ćete tu osobu opanjkavati na sva usta i zabijati joj nož u leđa da biste napredovali u karijeri? Tu recimo ne pomaže ni puna kofa srdačnosti ili finih manira...

Da li obratite pažnju na to kako se ljudi osećaju, ili ste neko od onih koji "voze" svoju priču? Recimo, prisustvovala sam sceni u kafiću gde je osoba A "držala banku". Za to vreme, osobi B koja je sedela nasuprot nje vidno nije bilo dobro. Osoba A to nije primećivala, već je nastavljala da veze svoju priču. Na kraju se osoba B, izvinila i napustila kafić. Osoba A je njeno ponašanje protumačila kao nezainteresovanost za svoje izlaganje, i očigledno joj je to uzela za zlo. Bez obzira na fine manire, ovde je opet na delu bio nedostatak sposobnosti da se sagledaju tuđa osećanja, i mogla bih reći - neosetljivost i sebičnost.

Da li radite stvari za druge tek kada proverite da li "tu ima vas" (da se izrazim popularnim rečnikom političara i tzv. biznismena) ili ćete uraditi nešto krupno za druge bez obzira na to da li imate koristi od toga ili ne?

Da li vam je bitnija samopromocija ili ono što radite?
To jest, da li je bitniji kvalitet onoga što činite, ili kako to izgleda drugima?

I mogla bih tako unedogled, ali nadam se da je poenta jasna: suštinski odnos prema drugima je mnogo dublji i bitniji, nož u leđa mnogo više boli od zaboravljenog "dobar dan", i mnogo više utiče na percepiranje okoline od pukih manira.

dali76 09:43 15.02.2009

nije patetika sve sto sija

Ujednom svom blogu citirao sam jednog kolegu ovdje koji je u svom profile zapisao,parafraziram, suvise sam star da verujem da mogu menjati svet, al svestan da mogu menjati sebe.
Moj komentar je bio da menjajuci sebe (na bolje) menjamo svet.Sta je svet nego mi sami.
Biti zadovoljan je I ciniti druge zadovoljnim.

jednatanja 10:28 15.02.2009

Prosle nedelje

ušla sam u lokalni autobus. Radnja se dešava u Nemačkoj. Ušla sam kroz srednja vrata zbog mog bebca koji je sedeo u kolicima. Pitam jednog mladića da li će pridržati kolica dok odem 5-6 koraka do vozača da kupim kartu. On skreće pogled. Pogledam u jednu ženu koja je isto sedela tako da je mogla da uhvati kolica, u momentu i ona skreće pogled. Gledam, pun autobus, tražim pogledom bilo koga. Ljudi uzvraćaju pogled, i niko se ne pomera. Autobus već kreće. Odjednom od pozadi, diže se jedan stariji čovek, dolazi na sredinu, i kaže "Evo, ja ću pridržati" Ja za 20-tak sekundi kupujem kartu, zahvaljujejem mu se....

Tako malo delo-baš kao što se tebi desilo -a toliko veliko. I uvek će biti onih (možda tihih ali postojanih i uvek prisutnih) koji nam neće dozvoljavati da se razočaramo...totalno.

I od nas samih, i naših misli i odluka zavisi da li ćemo takve ljude češće sretati i privlačiti, ali i u najgorem slučaju, uvek će se naći jedan da nas podseti, da vredi verovati.

man ray loves me 10:54 15.02.2009

and that is why i love the french

uvek drze vrata (svi svima, ne muskarci zenama), uvek staju na pesackom prelazu, cak i ako samo stojis pored i nisi ni poceo da prelazis, i uvek kazu 'prijatno... <sta vec>'. ako znaju da ides na rucak, reci ce 'prijatan rucak', ako je petak 'prijatan vikend', ako si rekao da ides u biblioteku 'prijatno citanje' i sve tako.
toliko sam se navikla na sve to, da sam se rastuzila kad sam procitala blog.

djole63 11:36 15.02.2009

Evolucija

je odgovor na pitanje koje je postavljeno ovim tekstom.
Ono sto je "Evropi" normalno, to se kod nas shvata kao slabost: Ko sam ja da mu (joj) se sklanjam sa puta?
E pa dok ne budemo iz korena promenili nacin razmisljanja, do tada ce ovakvi dogadjaji biti dozivljavani kao prvorazredna senzacija.

A to opet potice iz sistema vrednosti koji mu dodje ko osnova svakog drustva. A on opet potice od ljudi koji cine drustvo. Jednom recju, nacin razmisljanja kreira nesu realnost, a drzava nije nista drugo nego integral svih nas, zajedno sa uracunatim pocetnim uslovima (da ne preterujem vise sa modelovanjem)

I zato ucite svoju decu da znaju da se postave u poziciju drugog i da ga razumeju, koliko god ih okolina u kojoj zive od toga odvikavala, jer je bezobzirna i surova.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

B92

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi