DA LI CE SRPSKA MALINA DOZIVETI SUDBINU KUPINE?

   PROIZVODNJA MALINA U SRBIJI NA IVICI PROPASTI ZBOG NEREGULARNIH USLOVA KOJI VLADAJU U OTKUPU, ZAMRZAVANJU I PLASMANU OVOG NASEG ZNACAJNOG IZVOZNOG ARTIKLA

 Da li ce malina, izvozni artikal koji je u 2008.g doneo oko 120 miliona  Eura I cesto isticani srpski brend , doziveti sudbinu kupine koja je dve godine uzastopno imala enormno visoku otkupnu cenu a sada je njena  proizvodnja pred potpunim gasenjem ?

Paradoks je u tome sto ovo pitanje postavljamo samo 6 meseci nakon sto je u sezoni otkupa 2008.g isplacena rekordno visoka otkupna cena za svezu malinu u poslednjih 20 godina od oko 2,40 Eura za jedan kilogram,  na zaprepascenje kupaca ovog u svetu trazenog voca, ali I na zaprepascenje I samih proizvodjaca maline cija su ocekivanja bila daleko ispod cene koju su dobili.

U sezoni otkupa dogodio se katastrofalan scenario za dalji razvoj malinarstva: zbog previsoke otkupne cene hladnjace prave velike gubitke- najvece u poslednjih 20 godina, nasa malina gubi poziciju na svetskom trzistu, kupci smanjuju kupovine iz Srbije, radnici  u Hladnjacama , proizvodjaci I svi drugi ucesnici u ovom poslu sa velikom neizvesnoscu ulaze u pripreme za novu sezonu otkupa, a posledice svetske ekonomske krize tek ce se negativno odraziti na potrosnju ovog voca na svetskoj trpezi.

Kupina kao jedan bitan izvozni proizvod  je prosla slican scenario u kome se sada malina nalazi: nakon 2 godine visoke otkupne cene koja nije bila rezultat potraznje od krajnjih kupaca, izgubila je trziste, hladnjace su pune zamrznute kupine koju nece niko da kupi I u narednoj sezoni otkupa ovog voca najverovatnije nece ni biti.

Da je proizvodnja maline ugrozena zbog neregularnog ambijenta u kome se odvija proces otkupa I zamrzavanja nase maline, Udruzenje hladnjaca Srbije upozorava nadlezna Ministarsva Vlade RS  vec nekoliko godina.Udruzenje smatra da su osnovni problemi u nasem malinarstvu sledeci :

• - ne postoji jasna drzavna strategija kako organizovati male ali veoma brojne poljoprivredne proizvodjace (sa povrsinom zasada manjom od 1H),koji u ukupnoj proizvodnji maline ucestvuju sa oko 90%.Malim proizvodjacima je potrebna finansijska pomoc u finansiranju proizvodnje maline, potrebno im je prenosenje novih saznanja iz tehnologije uzgoja maline, informacije o standardima kvaliteta I bezbednosti maline koje zahtevaju trzista na koja se plasira nasa malina.Posledica toga je stalno opadanje prinosa maline,nedovoljna kontrola kvaliteta nase maline, nedovoljna kontrola upotrebe pesticida I upotreba pesticida koji nisu dozvoljeni u uzgoju maline, izostanak sertifikata o kvalitetu I bezbednosti nase maline (GLOBALGAP, HACCP) , po cemu zaostajemo od nase konkurencije.

Ovakva situacija pogoduje I stvaranju u toku berbe maline nekoliko neregularnih berzanskih mesta kao sto su Lipolist, Kostojevici I Ivanjica, gde se u sezoni otkua mogu videti na svakoj drugoj kuci  ta ble sa natpisom "KES" , gde proizvodjaci svako vece donose odluke kome ce prodati malinu I gde je nemoguce pratiti poreklo maline(traceability sistem), upotrebu pesticida, kontrolu kvaliteta, zakonitost otkupa, promet novca, sto sve narusava ugled nase maline I obara joj cenu u izvozu,

• - otkupom maline moze se baviti svako privredno drustvo, preduzetnik pa cak I fizicko lice, za to ne postoje u praksi nikakvi preduslovi, a radi se o izvoznom proizvodu koji se upotrebljava u isharni ljudi, gde je zastupljen promet zastitnih sredstava I mineralnih djubriva, gde trziste EU koje je glavni kupac nase maline ima jasno definisana pravila,.
• - Isplata maline vrsi se gotovim novcem sto ostavlja prostor za manipulacije I nezakonite radnje,
• - zamrzavanje maline se vrsi I u objektima koji ne ispunjavaju ni minimum higijenskih I sanitarnih uslova, gde je opasnost od kontaminacije maline stalno prisutna I gde nisu uvedeni standardi kvaliteta I bezbednosti( HACCP) sto je u danasnjim uslovima plasmana ovakvih proizvoda nezamislivo , ali trgovci sve to vesto prikrivaju I na kraju I takva malina zavrsi na trzistu EU ali po niskim cenama nanoseci stetu nasem malinarstvu,
• - mnogi proizvodjaci maline budu na kraju izigrani od nesolventnih otkupljivaca koji su pred bankrotstvom, a koji pokusavaju da se prevarom proizvodjaca maline izvuku iz finansijskih teskoca.Malinu otkupljuju I firme ciji su racuni I po 12 meseci u blokadi, a proizvodjaci nemaju od koga da potraze pravnu zastitu.Stecajni postupci traju I po 10-12 godina I banke se veoma tesko odlucuju na aktiviranje datih hipoteka,
• - u posao otkupa I plasmana maline na prikriveni nacin upleteni su I interesi sa strane koji povremeno ucestvuju u medijskoj kampanji u vezi otkupne cene maline, koji uticu na finansiranje

otkupa ovog voca I koji uticu na plasmane budzetskih sredstava u ovaj sektor kroz projekte koji

kasnije nisu pokazali svoju ekonomsku opravdanost( ucesce Drzave u izgradnji hladnjaca bespovratnim sredstvima). 

U cilju ocuvanja naseg malinarstva u ciji su razvoj generacije pre nas ulozile mnogo truda I znanja I koje su nam ostavile u nasledje jedinstven kvalitet I jedinstvenu tehnologiju uzgoja maline po cemu je Srbija prepoznatljiva,Udruzenje hladnjaca Srbije prelaze sledece:

• - u veoma kratkom roku, a najkasnije do 15.03.09. kroz donosenje odgovarajucih Pravilnika, definisati uslove za bavljenje otkupom I zamrzavanjem voca .Ministarstvo trgovine je pokazalo interes da se ovo pitanje razresi I mi ocekujemo da se zajedno sa svim zainteresovanim stranama dodje do resenja cija ce primena otpoceti vec u ovoj sezoni otkupa voca,
• - odgovarajucim normativnim aktom ukinuti mogucnost isplate otkupljenog voca u gotovini,
• - pri opstinskim upravam oformiti informativne centre gde ce poljoprivredni proizvodjaci moci da dobiju informacije o solventnosti firmi koje otkupljuju maline I preko kojih ce moci da potraze pravnu zastitu u slucaju potrebe,
• - odgovarajucim propisima usaglasiti nacin stecaja kod nas sa resenjima koja su prisutna u zemljama EU, obezbediti u praksi efikasno sprovodjenje stecaja sa jasno definisanim rokovima,
• - javnom raspravom doci do najboljih resenja u kojim ce se izgraditi cvrsce veze izmedju malih proizvodjaca maline I preradjivaca, odnosno izvoznika, sa ciljem da proizvodjac imao siguran plasman celokupne svoje proizvodnje, obezbedjena finansijska sredstva I primenu najnovijih znanja u proizvodnji maline, vecu bezbednost nase maline I pouzdan plasma na duzi rok.Mi predlazemo dva resenja za bolju organizovanost malih proizvodjaca: prvo, da se sami mali proizvodjaci udruze u kooperative, obezbede strucni kadar I kapital I da svoju malinu preradjuju u sopstvenim kapacitetima(vec postoje takvi primeri I za sada rezultati nisu pozitivni,jer nisu uspeli da izdrze izuzetno jaku konkurenciju), drugo, da se stimulise cvrsce povezivanje sa hladnjacama kroz dugorocne ugovore po kojima hladnjace obezbedjuju repromaterijal I strucnu pomoc, otkupnu cenu koja je trzisna I siguran plasman maline.Drugo predlozeno resenje veoma uspesno funkcionise u desetak hladnjaca I ono je nastavak tradicije dobre saradnje proizvodjaca I mesnih hladnjaca I izvoznika,
• - da nadlezno Ministarstvo imenuje koordinatora koji ce okupiti zainteresovane strane iz ovog sektora I koji ce zajedno sa njima preloziti model buducih odnosa I strategiju daljeg razvoja malinarstva I vocarstva uopste.

Nasi predlozi imaju za cilj ocuvanje malog robnog proizvodjaca sa osloncem na vec stecenu tradiciju naseg malinarstva sto je od predsudnog znacaja za opstanak mnogih sela u brdskim predelima gde su posedi mali, ali gde su prihodi sa tih poseda zahvaljujuci malinama izuzetno znacajni.Naravno time se ne ogranicava ni mogucnost dalje ekspanzije velikih plantaza malina  kojih u Srbiji ima sve vise.

Ni jedan predlog koji smo izneli ne zahteva pare jer smo duboko svesni tezine ovog trenutka za mnoge druge delatnosti. Nasa malina ima kvalitet, trziste ,cak I dobru cenu, dobru perspektivu za dalji razvoj, ali mi zbog nepostojanja jednog zdravog I trzisnog ambijenta urusavamo ovu za desetine hiljada ljudi izuzetno znacajnu proizvodnju.

.

                                                                                                    Udruzenje Hladnjaca Srbije.                                     06.02.2009.g