Za sve generacije koje su rasle 60/tih, 70/tih i 80/tih

(mogu i oni mlađi da vide kako smo mi odrastali...)

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes 
 
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece"...  

Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i upišali se u krevet. 
  
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama. 
  
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka-Kole sa našim prijateljima i NIKO nije umro od SIDE zbog toga 
  
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Pepsi i Koka kolu koje su i tada bile pune sećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU 

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, šibica, kule i svega ostalog sto je samo dečija mašta bila u stanju da smisli, 

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan jer nije bilo mobilnih i nikad nije bilo problema... 
  
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem 
 
Mi nismo imali prijatelje iz mašte ni probleme sa koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole. 
 
Nama nisu prodavali drogu ispred škole... 

Mi nismo imali Playstation, Nintendo niti video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva), nismo imali video rekordere, surround sistem, mobilne telefone, kompjutere, Internet .......  


MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO S NJIMA !


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! 

Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga  

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica! 

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon! 
 
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva. Naše generacije su proižvele najbolje izumitelje i naučnike do danas. 

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo s tim ! 
  
I ti pripadaš toj generaciji? 
 
ČESTITAM! 

MOŽDA ĆES ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU POLITIČARI, TELEVIZIJA I MARKETING POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI ! 

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali 
 
Pozdrav generaciji. 
ŽIVELI !!!