Zakon, dan peti: Nedelja, radni dan

ne znaju !

Što se tiče svih nas koji želimo da se zakon usvoji bez promena, spremamo se da sutra u 12.30 održimo Konferenciju za novinare na otvorenom, upravo ispod prozora Predsednika, Gradonačelnika, a preko puta (Narodne ?) Skupštine Republike Srbije. I dok smo mi u „agoniji" oko objašnjavanja novinarima, dogovora sa mnogim ljudima koji žele da dođu ili doprinesu na drugi način, SPC je u tolikoj agoniji da krši svoje kanone prema kojima nije bogougodno raditi nedeljom. Naime, ekipa iz Kralja Petra je danas radila punom parom. Prema dostupnim podacima iz dobro obaveštenih izvora, oni su danas em spremali materijale za „pregovore sa Vladom", em pisali amandmane koje će bogobojažljivi poslanici podneti kada počne rasprava u Parlamentu.

Počele su da pristižu i reakcije kojih će, kao i uvek, biti sve više narednih dana. Danas je reagovao Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, a juče ILGA. Kada počne radna nedelja, mnogo pisama će stići tamo gde treba. Naravno da niti jedno neće stići u SPC, a zašto bi i stiglo ? Pisma, saopštenja i zahtevi će stizati Premijeru, Predsedniku i Skupštini. Biće tužno ako ta pisma (koja uglavnom sadrže činjenice i standarde) budu ignorisana, za razliku od „opravdane zabrinutosti verskih zajednica" koja se i posle 5 dana veoma uvažava, mazi i pazi.

Mnogi ljubitelji teorija zavere su mišljenja da će neki od ambasadora ( američki, britanski) da lupi „šakom o astal" i da će onda morati da se usvoji zakon. To se neće desiti. Zapadne ambasade nisu zainteresovane na taj način za Zakon protiv diskriminacije. Ono što ih svakako zanima je način i razlog povlačenja zakona, ali će ih još više zanimati da li će se zakon vratiti u istom obliku i eventualno kukavičko menjanje amandmanima. Sve je to pitanje vladavine prava, za koje su naročito evropske zemlje veoma zainteresovane.

Ono što je zaista za svaku pohvalu je činjenica da već danima imamo ministre (Ljajić), visoke predstavnike vlasti (Marko Karadžić), nezavisna tela (Ombudsman), partije (LDP, G17+), medije (Borba, B92, Blic, Danas) koji fokus priče vraćaju na ono što jeste suština. Ohrabrujuće je što je svih ovih dana bilo zaista mnogo ljudi (politički različitih opredeljenja) koji jesu pročitali zakon, ne vide u njemu nikakav problem i podržavaju usvajanje bez ikakvih promena. Jedina razlika je što neko problem vidi samo u prestavnicima vlasti, neko i u crkvi, a neko optužuje i DS za neodlučnost u ovako ključnim pitanjima. Upadljivo je da nema ama baš nikoga ko je JAVNO protiv donošenja zakona, ako izuzmemo radikale koji su mlako saopštili da nam takav zakon ne treba i/ili da nije prioritet.
Što se tiče dvoje najbitnijih iz SPS-a, Ivice Dačića i Slavice Đukić-Dejanović njihove izjave mogu da znače sve. Čas crkva treba da se pita, čas ne sme da se meša, pa će zakon biti vraćen, pa Slavica „ne zna do kraja" zašto je povučen itd. Pa ipak, Ivica Dačić je bio jasan da ne želi da se crkva meša ("nisam za to bio ni nekada, a ni sada").

Na kraju nedelje, jasno je koji igrokaz je spreman za naredne dane. Vlada će „pregovarati" sa SPC probajući da dođe do konsenzusa. Moje osnovno pitanje je šta će bit ako Vlada & SPC dođu do nekog „rešenja" ? Da li će Vlada posle toga sesti sa ekspertima, nevladinim organizacijama, manjinskim „zajednicama" na koje se zakon odnosi ? Da li će ih pitati o tom novom rešenju ili je dovoljno da SPC i ekipa kažu da je nešto prihvatljivo za njih ?

Sutra, 12.30h, plato između Predsedništva i Gradske skupštine - press konferencija sa jasnom porukom da se usvoji već predloženi tekst zakona.