Mesić u Cirihu

O Hrvatskoj na pragu Evropske unije večeras je, kao gost Evropskog instituta na Univerzitetu u Cirihu, u svečanoj sali Univerziteta govorio glavom i bradom predsednik Republike Hrvatske, Stjepan Mesić.

Predavanjce od celih dvadesetak minuta obuhvatilo je u par reči najrelevantnije informacije za cirišku publiku (u kojoj je bilo, naravno, mnogo, mnogo našeg sveta, a najviše Hrvata). Hrvatska je na pragu - graniči se fizički sa par članica EU, na putu je da ratifikuje sporazum sa NATO, i da nije spora sa Slovenijom zbog mora, njen put ka konačnom članstvu u EU bio bi brži. U Hrvatskoj je oko 50% stanovništva za ulazak u Evropsku uniju. A zašto ići u EU? Zato što je to „jedina opcija za Hrvatsku i celu regiju". Hrvatska se drži proklamovanog prioriteta EU da ne odustaje od proširenja. Spor sa Slovenijom je prepušten međunarodnom sudu, odnosno prihvaćeno je posredovanje, budnim okom se prate novi pokušaji destabilizacije BiH - stav Hrvatske po tom pitanju je jasan i čvrst, nema deobe Bosne, a inače se radi na intenziviranju svih oblika saradnje EU i Hrvatske, koja je zasad najbolje rezultate dala u oblasti ekonomije. I, za kraj, 500 pripadnika Oružanih snaga RH učestvuje u mirovnim misijama širom sveta.

Gotovina i Mladić, Hag i EU

Kraj njegovog izlaganja bio je početak diskusije. Prvo se javio jedan čovek kojem na čelu nije pisalo koje je nacionalnosti, ali čini mi se da je govorio srpski. Ili mi se to učinilo kad sam čula njegovo pitanje: Hrvatska je isporučila Gotovinu i tako napravila ogroman korak ka EU, rekao je dotični gost, ali sad joj je za vrat skočila Slovenija i pregovori sa EU su blokirani - da li Mesić misli da će Srbiji, kad isporuči Ratka Mladića, takođe biti servirana neka nova žaba da je guta, i ako da, koja?

Ako sada jedva čekate da pročitate šta mu je Mesić odgovorio - polako, ipak govori jedan državnik! Koji na ovo pitanje dopola nije odgovorio uopšte, a otpola je rekao neke druge zanimljive stvari. Dakle, kao prvo, Mesić je rekao da nema kolektivne krivice ni krivaca, da on i Hrvatska prihvataju samo individualnu i grupnu, ali ne kolektivnu krivicu za Domovinski rat i rat u Bosni. Hrvatska je dužnost, baš kao i dužnost svih zemalja u regionu, pa i Srbije, da sarađuje s Hagom. Što se Gotovine tiče, bitno je i dobro što je izručen Hagu, isto tako treba da bude s Mladićem i još nekoliko ljudi koje Srbija mora da izruči. Što se samog čina suđenja u Hagu tiče, bilo kome, njegov je stav da političar ne treba i ne sme da komentariše slučajeve na sudu, baš kao ni prvostepene (malo hrvatskog: prvostupanjske) presude.

Nema razloga da Srbija štiti Mladića - uostalom, on je zločine činio po Bosni. Svi agresori, rekao je predsednik, u povijesti su tobože nekoga štitili radi zadovoljenja samo svojih potreba. A optužene treba prepustiti sudstvu i brinuti o svom putu u EU. Mesić je uveren da će proširena Evropska unija, kada u nju uđu i zemlje regiona, biti najveći faktor mira na svetu, jer će definitivno isključiti sve motive za rat. Ako se granice otvore, prestaje svaka potreba za nekakvom zaštitom nacionalnih manjina, jer svako zadržava svoj ukupni kulturni korpus bez obzira na granice.

Ako su mogle Francuska i Nemačka, koje su stotinama godina ratovale na suprotstavljenim stranama, „sjesti za stol i početi surađivati" stvarajući Zajednicu uglja i čelika, prethodnicu EU, onda to moraju postići i zemlje našeg regiona.

Meja, međa, granica

Sledeće pitanje ticalo se graničnog spora sa Slovenijom. Stipe Mesić je odgovor počeo povratkom u 1974. godinu. Naime, još u vreme pravljenja tog jugoslovenskog Ustava bilo je debata o tome da li Jugoslaviju ipak ustrojiti kao pravu konfederaciju (za šta se, recimo, zalagao sam Mesić), ali bitno za ovo pitanje je da je tada već bilo razgovora o svim republičkim granicama pa i hrvatsko-slovenačkoj, no da je do eskalacije problema došlo tek sada. Zašto sada? Zato što, kaže Mesić, Slovenci govore kako su u Jugoslaviji imali izlaz na more, a sada ga nemaju! Pa imala je, kaže, u Jugoslaviji i Srbija izlaz na more, a sada ga nema!

Kad se utišao smeh, Mesić je upitao: „Ko određuje među? Ne sudac, nego geodeti. Geodeti pregledaju mape, a suci poslije presuđuju." Slovenija se držala načela pravičnosti, Hrvatska, međutim, veruje međunarodnim institucijama, a sem toga, ne crtaju „političari opšte prakse" državne granice, i zato će međunarodno pravo presuditi u ovom sporu. A kao hrvatski predsednik, on je odgovoran za teritorijalni integritet države (lektorka dobija napad svraba, jer se pomenuo teritorijalni integritet!). Uostalom, ako bi Hrvatska pristala na slovenačke uslove, izgubila bi pomorsku granicu s Italijom. (Ne znam kako je vama, ali ja ovde nisam mogla da prikrijem osmejak.)

Znamo da se Hrvatska spori i sa Crnom Gorom oko granice, ali „odnosi su zasad uzorni", tek kad pregovori dođu u završnu fazu ići će se svim sredstvima - tj. sudom - i Crna Gora se s time slaže.

U izgledu je i granični spor sa Srbijom. Da li ste ovo znali? Ja ne. Deo hrvatsko-srpske granice ide duž Dunava, a Dunav menja tok...

U celoj ovoj gunguli ostajemo s Mesićem pri nadi da će spor sa Slovenijom "biti pouka kako treba raditi".

Korupcija i mafija

Na pitanje o korupciji i mafijaškim aferama koje idu sve do vrhova hrvatske vlasti, Mesić nije odgovorio konkretnim Pukanićem, nego uopštenim ratnim profiterima, i pri tom potkačio Švajcarce zbog „bančine tajne". Naime, tokom rata mnogi Hrvati u inostranstvu su čak podizali kredite da bi ulagali u obnovu Hrvatske, no dobar deo novca je završio na nekim privatnim računima i tako je stvoren deo današnjih hrvatskih milijunera. Nakon što je rekao da treba dati podatke o transferu novca, u sali je muk na trenutak bio čujan. Klizav teren, naravno, Švajcarska je trenutno u velikim problemima i još većim debatama zbog svežeg slučaja otkrivanja bankovnih podataka Americi o nekoliko klijenata koji su utajili porez.

Manjine u Hrvatskoj

Predsednik Mesić se potrudio oko pozitivnih odgovora kada su ga upitali za status manjina u Hrvatskoj. Nisam prepoznala jezik ni nacionalnost onoga koji je postavio pitanje, ali se nisam ni začudila što je Mesić (kao i ja) pomislio da čovek u stvari pita o Srbima. Tako da je prvo pričao o tome kako je Milošević preuzeo JNA, kako je napravio Republiku Srpsku itd, da bi na kraju rekao da je izbeglicama iz Hrvatske mesto u Hrvatskoj, da ih „zrelost hrvatske demokracije mora vratiti u domovinu"; Hrvatska je vratila imovinu i obnovila sve spaljene kuće bez obzira na nacionalnost njihovih vlasnika.

Kosovo

Šta Mesić misli o Kosovu? Trebalo mu je odmah posle pada Miloševića vratiti autonomiju i otvoriti dijalog. Ali Srbija nije imala potencijala ni za dijalog sa kosovskim Albancima, ni za kontrolu Kosova, pa se držala opcije „više od autonomije, manje od samostalnosti" (lektorku opet napada čudan svrab). Međutim, Srbi više nisu učestvovali u institucijama na Kosovu, a to je odgovaralo vlastima u Beogradu, jer je pomoglo da se problemi maksimalno ispolitizuju.

I opet Slovenija, osenčena Italijom

Poslednje pitanje iz publike postavlja jedna Hrvatica: u Sloveniji je nađena masovna grobnica iz Drugog svetskog rata, što je u Hrvatskoj još manje-više tabu-tema. Čemu priča o Kosovu, Srbiji, Bosni umesto da prvo rešimo svoje probleme? Mesić i ovim povodom ogovara: ko je počinio zločin ne odlučuju političari, nego forenzičari i organi gonjenja, u ovom slučaju pre svega slovenački (Hrvatska može da se priključi), jer inače opet dolazimo do kolektivne umesto individualne krivice.

Posle Drugog svetskog rata Italija je pokrenula spor zato što su Italijani u Istri „bacani u fojbe, škrabe". Naravno da je sud, kaže predsednik, zadužen za rešavanje svih ovakvih sporova, ali u ovom slučaju ipak mora da se razume i činjenica da je ovo rađeno iz osvete. „Da li smo mi napali Italiju ili oni nas?"

Knjigu Drugog svetskog rata treba zatvoriti što se tiče politike, misli Stjepan Mesić, jer politika mora rešavati današnje probleme i gledati u budućnost, a prošlost ostaviti drugim institucijama.

 

Aplauz, i doviđenja.

A da, umalo da zaboravim da vam kažem: Mesić je govorio hrvatski, što sam pokušala tu i tamo da vam dočaram. Gosti su imali mogućnost da uz pomoć slušalica prate simultani prevod. Pre nego što je Mesić počeo da govori, publika je dobila objašnjenje: na kanalu 1 može da se prati simultani prevod na nemački, a na kanalu 2 simultani prevod na - hrvatski. :)

P.S. Petljajući s fotkama koje, kao i obično, iz nekih misterioznih razloga ne umem da okačim onako kako želim, nisam primetila da je prošla ponoć.

Đinđić