I bebe varaju, zar ne? Da li postoji bebeća mafija u Srbiji?

Svi znamo da su deca oduvek bila jedina poštena i neiskvarena stvorenja koja hodaju ovom planetom. Posebno se to odnosi na bebe do tri godine starosti.

No međutim odnedavno se u Srbiji otvara mogućnost da i najmlađa deca postanu veliki prevaranti, a da za to nisu ni najmanje kriva.

Naime zahvaljujući firmi P&G koja je organizovala nagradno takmičenje beba do tri godine, postavivši sajt na internet mreži, a čiji je sponzor poznata firma „Pampers“, mnogi roditelji koji su sa najboljom namerom želeli da učestvuju poslavši slike svoje dece, dovedena su u poziciju da zbog prevare i nameštanja rezultata glasanja u korist jednog deteta povuku svoju decu iz daljeg takmičenja. Takmičenje se održava tako što se glasa putem mobilnih telefona i ubacivanjem kodova preko internet sajta.

I sve bi to bilo jako lepo i korisno jer i nagrade su primerene deci, da se neko iz pomente agencije nije setio da može  zloupotrebiti svoj položaj i presudno uticati na regularnost i tok glasanja tako što će samo svom „favoritu“ omogućiti da prima glasove, dok ostali takmičari bivaju blokirani. Na taj način „favorit“ uspeva da za samo sat i po vremena prikupi glasove i pretekne bebu koja je do tada bila NA PRVOM MESTU a kojoj su usput kao slučajno poništeni osvojeni glasovi, te pošto je isteklo vreme „favorit“ biva proglašen za pobednika.

Tako na kraju mali Mateja Kovačević bez svoje krivice postaje prevarant, a da o tome ništa ne zna niti u prevari učestvuje. Ostaje gorak utisak da tako smišljenu prevaru i zloupotrebu položaja neko od organizatora nije uradio bez dogovora sa roditeljima malog Mateje, jer je prosto teško poverovati da bi neko rizikovao svoju poziciju i ugled firme samo zarad lepih plavih očiju Mateje Kovačevića.

Ako sa ovakvim prevarama vaspitavamo decu, da od malih nogu treba da imaju „nevidljivog moćnog zaštitnika“, kako bi svakog unapred pobedili u bilo kom takmičenju. Onda baš i nema neke svetle budućnosti za ovu Zemlju. Kako će se tek boriti kad porastu?

Zar je obična dečija igračka koju kao nagradu dobija pobednik, vredna prevara desetine druge dece koja pošteno učestvuju u glasanju?

Da li svi oni treba da zajedno sa svojim roditeljima koji su uglavnom mladi ljudi, izvuku pouku da su u zemlji Srbiji sva takmičenja, pa čak i ona sa bebama, jedna obična farsa i prevara u kojoj je pobednik unapred poznat?

Čemu onda sva buka oko donošenja Zakona protiv diskriminacije?

S poštovanjem

Razočarani roditelj