BEŽ'TE,GOLUBOVI!

Mislio sam da se sa krova obrusila neka strasna pticurina.Stanujem u potkrovlju.Prozor se samo odjednom zamracio.A onda opet osvetlio.

Nista cudno.Jata golubova slecu na moj prozor.Po ceo dan nozicama dobuju po pocinkovanom limu u dnu okna.Cekaju da im prospem zrnevlje psenice.

Sigurno ih pojurio neki ogladneli soko.Ili jastreb.Istina poveci...Kao orlusina.

Ko je mogao da nasluti da se to neka nesrecna zena ispentrala na sam krov!I kako to da nisam cuo njene korake po crepu.Mora da je bila bosa.

Kuda li je samo prosla?Kako je izasla?Uz sta se uzverala?Kad nema stepenica.Kad nema merdevina?

Da nije komsinica preko puta?Valjda nije!Sto bi ona?

Kakav ocaj treba da snadje nekoga,bilo koga,da to uradi?Da se odluci na tako nesto.Da odbaci sve.

I da se baci u ambis?!

Dosla policija.Pitali da li sam nesto cuo.Video.Naslutio.Nisam im nista rekao.Sta da im kazem?Jos ne znam ni ko je ta devojka.Nisam je nikada ni video.

A i kako  da je vidim sada.Dole.Onakvu nikakvu.Jadnica.

Bez'te,golubovi,sa moga prozora!Danas ni meni nije ni do cega!