Zakon, dan četrnaesti: Pripremi se, pozor, sad !

Goran Miletic RSS / 18.03.2009. u 02:38

krećemo !
krećemo !
Nervoza pred sednicu u sredu je danas bila vidljiva svuda. U Skupštini su se prebrojavali amandmani, čiji su predlagači gotovo uvek one partije koje žele da zakon NE bude donesen. Što se tiče onoga što je sadržaj podnetih amandmana, to je uvek nešto što bi zakon učinilo nesprovodivim, kada bi bilo usvojeno. LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan. Možete voleti ili ne voleti ovu partiju, ali je činjenica da su se u vezi ovog zakona držali krajnje principijelno, uprkos svakodnevnim KURIR i drugim napadima, a naročito ako imate u vidu da je u pitanju opoziciona partija.

Što se tiče Vlade i crkve, desio se i sastanak na kome su „rasvetljene dileme", pa je sada skoro jedini zahtev SPC da se seksualna orijentacija ne sme izražavati javno. To je i tužno i smešno. Kako bi naprimer neko mogao da traži zaštitu zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, ako je naprimer diskriminisan na poslu (odredba već postoji u Zakonu o radu) ako njegova/njena seksualna orijentacija nije iskazana ? Čista budalaština.

Za kraj, pozivam vas da pratite Skupštinu Srbije sutra u 13, ali i emisiju „Da možda ne" na RTS1 u 22.05 gde će tema ponovo biti zakon. Pored Dragane Vučković (LABRIS) i moje malenkosti, sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine) i advokata SRS Aleksandra Martinovića.

Još jednom, tekst zakona koji sutra ide pred poslanike, a za koji je ministar Čiplić rekao da će biti usvojen.

Z A K O N
O ZABRANI DISKRIMINACIJE
I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet Zakona

Član 1.
Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije.
Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.
Pojmovi

Član 2.
U ovom zakonu:
1) izrazi „diskriminacija" i „diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);
2) izrazi „lice" i „svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije;
3) izraz „građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije;
4) izraz „organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava.
Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Zaštićena prava i lica

Član 3.
Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.
Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčene Ustavom i međunarodnim ugovorima.

II. OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE

Načelo jednakosti

Član 4.
Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.
Oblici diskriminacije

Član 5.
Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.

Neposredna diskriminacija

Član 6.
Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Posredna diskriminacija

Član 7.
Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Povreda načela jednakih prava i obaveza

Član 8. 

Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Zabrana pozivanja na odgovornost
Član 9.
Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

Udruživanje radi vršenja diskriminacije
Član 10.
Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.

Govor mržnje
Član 11.
Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje
Član 12.
Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Teški oblici diskriminacije
Član 13.
Teški oblici diskriminacije su:
1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;
2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti;
3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje;
5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija);
6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica;
7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu.

Posebne mere
Član 14.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

III. POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE

Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti
Član 15.
Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti.
Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom.

Diskriminacija u oblasti rada
Član 16.
Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).

Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina
Član 17.
Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.
Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.

Zabrana verske diskriminacije
Član 18.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima.
Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica.

Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja
Član 19.
Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom.
Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, neopravdano otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, neopravdano razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Diskriminacija na osnovu pola
Član 20.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Član 21.
Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno.

Diskriminacija dece
Član 22.
Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.
Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.

Diskriminacija na osnovu starosnog doba
Član 23.
Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba.
Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.

Diskriminacija nacionalnih manjina
Član 24.
Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom.

Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti
Član 25.
Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.
Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom.

Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Član 26.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom.

Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje
Član 27.
Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

IV. POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Postupak izbora Poverenika
Član 28.
Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor).
Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.
Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika.
Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1. da je diplomirani pravnik;
2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava;
3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom.

Mandat
Član 29.
Poverenik se bira na vreme od pet godina.
Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.

Prestanak mandata
Član 30.
Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću.
Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština.
Poverenik se razrešava dužnosti:
1. zbog nestručnog i nesavesnog rada;
2. kada se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi da je Poverenik počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža zatvorska kazna;
3. gubitkom državljanstva;
4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.
Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom.
Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika.
Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika.

Položaj Poverenika
Član 31.
Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije.
Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Stručna služba Poverenika
Član 32.
Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.
Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe.
Poverenik ima tri pomoćnika.
Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik.
Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.
Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.
Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika.
Sedište Poverenika je u Beogradu.

Nadležnost Poverenika
Član 33.
Poverenik:
1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;
2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja;
3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;
4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona;
5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti;
6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;
7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije;
8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave;
9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Poslovnik o radu
Član 34.
Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja.

V. POSTUPANJE PRED POVERENIKOM

Podnošenje pritužbe
Član 35.
Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade.
Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije.
U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice.
Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.

Član 36.
Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan.
Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.

Utvrđivanje činjeničnog stanja
Član 37.
Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica.
Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema.

Mirenje
Član 38.
Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku.

Mišljenje i preporuke
Član 39.
Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta.
Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava.
Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika.

Mere
Član 40.
Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene.
Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost.
Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba.
Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

VI. SUDSKA ZAŠTITA
Sudska nadležnost i postupak
Član 41.
Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu.
U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku.
Postupak je hitan.
Revizija je uvek dopuštena.

Mesna nadležnost
Član 42.
U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca.

Tužbe
Član 43.
Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti:
1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;
2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome;
3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
4. naknada materijalne i nematerijalne štete;
5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana.

Privremena mera
Član 44.
Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete.
U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete.
O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga.

Pravila o teretu dokazivanja
Član 45.
Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.
Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi.

Tužbe drugih lica
Član 46.
Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica.
Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku.
Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona.
Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku.
Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka.
Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije.

VII. NADZOR
Nadzor nad sprovođenjem zakona
Član 47.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava.

Godišnji izveštaj Poverenika
Član 48.
Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje.
Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije.
Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije".

Poseban izveštaj
Član 49.
Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini.
Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije".

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 50.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2).

Član 51.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 52.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 53.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.

Član 54.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi.

Član 55.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 56.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 57.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 58.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 59.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Član 60.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izbor Poverenika
Član 61.
Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona.
Donošenje akata Poverenika

Član 62.
Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora.
Stupanje na snagu Zakona

Član 63.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.

 

 

 

Atačmenti



Komentari (36)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

queeria92 queeria92 02:53 18.03.2009

Želje i pozdravi

sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine)


Pozdravi je pozdravi, volim je k'o pre
Goran Miletic Goran Miletic 03:02 18.03.2009

Re: Želje i pozdravi

queeria92
sa druge strane ćemo imati legendarnu Aleksandru Janković (poslanicu Nove Srbije i dobitnicu nagrade Queeria za homofoba godine)


Pozdravi je pozdravi, volim je k'o pre


Nemoj tako, upravo sam video da NS ima u programu "NS odbacuje svaki vid diskriminacije"...
queeria92 queeria92 03:05 18.03.2009

Re: Želje i pozdravi

upravo sam video da NS ima u programu "NS odbacuje svaki vid diskriminacije"...


Wow, ala se neko priprema za emisiju :)

Tako treba...
Goran Miletic Goran Miletic 03:21 18.03.2009

Informacija je moc!

Aleksandra Janković

Rođena 5. marta 1959. godine u Kragujevcu, gde je živela do 1969. godine, kada se sa roditeljima vratila u Beograd.

Završila Jedanaestu beogradsku giminaziju (prirodno-matematički smer) i maturirala 1977. godine.

Po završetku gimnazije upisala Arhitektonski fakultet i završila prve dve godine sa prosečnom ocenom 9,00.

1979. godine prešla na Filozofski fakultet i redovno studirala na Odeljenju za psihologiju - klinički smer. Na katedri za Opštu psihologiju 2, kod prof. dr Slavoljuba Radonjića, tri godine bila demonstrator, učestvujući u istraživačkim projektima koje je ova katedra sprovodila u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja Siniša Stanković. Tokom studija učestvovala u različitim studentskim organizacijama i pokretima (Multignosis, ALGRENA - Alternativna grupa za resocijalizaciju narkomana, Centar za razvijanje zdravih stilova življenja) kao i istraživanjima (projekat prof. dr Josipa Bergera - Standardizacija VAIS skale, istraživanja u sektoru marketinga listova Borba, Politika, Delo.

Diplomirala 1986. godine sa prosečnom ocenom 9,34. Diplomski rad sa naslovom: Psihoterapijska dijagnoza - model Miniskripta, odbranila kod prof. dr Josipa Bergera sa ocenom 10. Rad je bio predložen za oktobarsku nagradu 1986. godine.

2001. upisala poslediplomske studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu - odsek za pastirsku psihologiju, kod montora prof. dr Vladete Jerotić.

Dve godine bila saradnik u istraživačkim projektima marketinške službe ČGP Delo, kod Dragana Sakana, i Politika, kod Ljube Stojića.

Tokom 1987. godine sa kolegom, kliničkim psihologom Emilom Kupekom, vodila program psihološko preventivnog rada u Domu omladine Pinki.

U istoj ustanovi učestvovala u psihološko - preventivnom radu sa decom i savetodavnom radu sa roditeljima (zabavište Družionica).

Od 1987. do 1990. na Institutu za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra vodila psihoterapijske grupe (sa koleginicom dr sci Mirjanom Divac-Jovanović i samostalno). Od 1990. do danas član radne grupe za psihoterapiju psihoza (pod supervizijom dr sci Branke Vukašinović-Pecotić).

Od 1987. do 1990. bila saradnik u redakciji školskog i obrazovnog programa Televizije Beograd, učestvujući u planiranju, realizaciji i vođenju emisija Nedeljnik i Tribina. Bila saradnik na scenariu i konsultant za emisiju Krugovi života (školski program TV Beograd), Halo direktor i U snu san (zabavno-rekreativni program).

Godinu dana (1989-1990.) radila kao autor i voditelj emisije TV APEL, prvog psihološkog savetovališta na televiziji (najpre na OK kanalu, a zatim na Trećem kanalu TV Beograd).

Od 1990. do 1995. radila kao saradnik časopisa Srpska reč, a od 1992. do 1994. vodila rubriku Psiholog vam odgovara u časopisu Sabor.

Od 7. marta 1988. godine radila kao klinički psiholog u Institutu za psihijatriju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Beogradu (odeljenje za psihoze).

Funkciju narodnog poslanika Srpskog pokreta obnove u Skupštini Srbije obavljala je dva saziva: od juna do oktobra 1993. i od 24. januara 1994. do 3. juna 1998. godine.

Na poziv USIA (United States Information Agency) boravila 1996. u SAD, učestvujući u internacionalnom projektu Women in politics.

Kao spoljni saradnik, prevodilac i konsultant, uključila se u nekoliko marketinških akcija Studio Marketing J. Walter Thompson.

Bila jedna od osnivačica humanitarne organizacije Spona.

Od septembra 2000. godine saradnik Pravoslavnog Pastirsko - savetodavnog centra arhiepiskopije beogradsko - karlovačke, gde radi u savetovalištu kao psihoterapeut, a svake subote i kao koordinator razgovora o veri sa grupom mladih polaznika škole za pastirske osnove savetodavnog rada.

Počev od Vaskrsa 2000. radila komentare Vasrkšnje i Božićne Sv. Liturgije u direktnom prenosu iz Sabornog Hrama Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu, na BK televiziji.

Autor i voditelj TV emisije Sabornik, u kojoj se, kroz gostovanje referentnih autoriteta - sveštenika, đakona i episkopa, nastoji odgovoriti na pitanja gledalaca vezana za najrazličitije aspekte crkvene prakse. Emisija se prikazuje na prvom programu RTS-a, od Božića 2002, svake nedelje, u 11,30.

Učestvovala na tribinama i u TV - emisijama koje se bave tzv. crkvenim temama (na RTS-u - problem abortusa, na BK - lično svedočenje neophodnosti vere, na PINK televiziji - neophodnost uvođenja veronauke u škole, na Studiu B - hrišćanska slika sveta), uz saradnju sa Radio Beogradom (nekoliko gostovanja na prvom programu radija, u emisiji koje tretiraju najšira pitanja vezana za crkvu i veru), kao i listovima Politika, Dnevni telegraf, Praktika.

Septembra 2001. bila u komisiji za odabir kandidata za veroučitelje, kojoj je predsedavao episkop hvostanski g. Atanasije Rakita.

Upisana na poslediplomske studije na Teološkom fakultetu u Beogradu: odsek - pastirska psihologija.

Govori engleski i italijanski jezik. Živi u Beogradu.
queeria92 queeria92 03:51 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

Copyright by BIA?
aquariusoptimist aquariusoptimist 06:18 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

pastirska psihologija


U jebote...
adam weisphaut adam weisphaut 07:46 18.03.2009

Re: Informacija je moc!



Upisana na poslediplomske studije na Teološkom fakultetu u Beogradu: odsek - pastirska psihologija.

Da li je to kvalifikuje da da profesionalnu pomoć ovcama njenog partijskog šefa što su pretrpele zlostavljanje od onog novinara?
ElectricDreams ElectricDreams 08:57 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

1979. godine prešla na Filozofski fakultet i redovno studirala na Odeljenju za psihologiju - klinički smer


Sramota šta priča... a navodno učena :(
Artur Dent Artur Dent 09:44 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

ElectricDreams
1979. godine prešla na Filozofski fakultet i redovno studirala na Odeljenju za psihologiju - klinički smerSramota šta priča... a navodno učena :(

Ucena, ali onda odlepila. Klasicna prica, licna tragedija, pronalazak Hrista, pastirska psihologija. Tuzno.
drug.clan drug.clan 12:36 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

Artur Dent
ElectricDreams
1979. godine prešla na Filozofski fakultet i redovno studirala na Odeljenju za psihologiju - klinički smerSramota šta priča... a navodno učena :(

Ucena, ali onda odlepila. Klasicna prica, licna tragedija, pronalazak Hrista, pastirska psihologija. Tuzno.



Iz njene biografije se vidi da je celog zivota zelela da bude svestenik ali joj diskriminacija prema zenama to nije dozvolila!
Sada se samo sveti na onima koji imaju nadu da ce im se jedan od snova ostvari - da ne budu vise diskriminisani!

Nista ona izgleda nije naucila za tih 9 godina na fakultetu
JJ Beba JJ Beba 15:35 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

aquariusoptimist
pastirska psihologija


U jebote...

hmmm...da pastiri...
pričali su mu njihovi klijenti da su ona, sin popa Lukaća i ostali u pastorskoj službi i "pastirski" naplaćivalii svoje usluge.
dođu im ljudi sa ozbiljnim problemina i konfliktima; religioznim neurozama, a oni klinkkkk pastira po ušima (i džepu), tako da pastir ostane na livadi sa nerešenim problemom jer nema dovoljno kinte da plati pastirsku negu
aquariusoptimist aquariusoptimist 17:41 18.03.2009

Re: Informacija je moc!

JJ Beba

aquariusoptimist
pastirska psihologijaU jebote...hmmm...da pastiri...pričali su mu njihovi klijenti da su ona, sin popa Lukaća i ostali u pastorskoj službi i "pastirski" naplaćivalii svoje usluge.dođu im ljudi sa ozbiljnim problemina i konfliktima; religioznim neurozama, a oni klinkkkk pastira po ušima (i džepu), tako da pastir ostane na livadi sa nerešenim problemom jer nema dovoljno kinte da plati pastirsku negu


http://pastoralpsychology.org/
deberzerak deberzerak 04:39 18.03.2009

lepo si ti to pripremio

@Goran BIA Miletic

ponesi i jednu siljastu kapicu i neku tablu da joj ti to okacis oko vrata posle emisije pa da joj zvizdimo na ulicama.


nego, ..kakva li je tvoja biografija. Imas li se ti cime pohvaliti? Ako imas a ti to sa nama podeli, pa da se i tvojim "zitijem" poveselimo.
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 10:14 18.03.2009

Re: lepo si ti to pripremio

A ti li si odjednom i ekspert za to ko je BIA, a ko nije, DEBErzerak? Ili je to tipicna frojdovska omaska, na principu "sta je babi milo..."
Goran Miletic Goran Miletic 10:18 18.03.2009

Re: lepo si ti to pripremio

nego, ..kakva li je tvoja biografija. Imas li se ti cime pohvaliti? Ako imas a ti to sa nama podeli, pa da se i tvojim "zitijem" poveselimo.


Moja biografija je uvek dostupna,a narativni sazetak imas i ovde na blogu...
deberzerak deberzerak 14:48 18.03.2009

Re: lepo si ti to pripremio

A ti li si odjednom i ekspert za to ko je BIA, a ko nije, DEBErzerak? Ili je to tipicna frojdovska omaska, na principu "sta je babi milo..."


Moram da ti kazem, najiskrenije, da si me bas nasmejao sa ovim komentarom.

P.S- tekst iznad ne sadrzi ironiju
deberzerak deberzerak 15:17 18.03.2009

Re: lepo si ti to pripremio

Moja biografija je uvek dostupna,a narativni sazetak imas i ovde na blogu...


Ne znam sta si ocekivao da postignes time sto ces da objavis zitije gospodje pastirke. Opsti smeh, upiranje prstom, zgrazavanje nad protracenim zivotom? Inace, procitao sam tvoj "narativni sazetak", vrlo je oskudan u poredjenju sa zitijem, ali ono sto vec vidim je da ce veceras na programu biti borba titana.
ed_novipazar ed_novipazar 09:34 18.03.2009

Odabir gostiju

Od 7. marta 1988. godine radila kao klinički psiholog u Institutu za psihijatriju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Beogradu (odeljenje za psihoze).

Pored Aleksandre Jankovic u studio je trebalo pozvati i psihijatra dr Zorana Rakica koji je gostovao u Utisku nedelje na b92. Mene ne interesuje suceljavanje stavova osoba razlicitih profila. Htio bih cuti osobe koje su se bavile istom ili srodnom naukom a koje imaju razlicite stavove.
Exitus Letalis Exitus Letalis 13:24 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

Mene ne interesuje suceljavanje stavova osoba razlicitih profila. Htio bih cuti osobe koje su se bavile istom ili srodnom naukom a koje imaju razlicite stavove.

s tim što su rakićavi stavovi po ovom pitanju (homo) naučni a njeni teološki, znači, nenaučni.

bilo bi lepo kad bi i neki vernici prihvatili nauku.
jer je već koriste u svim prilikama.
recimo, kompjuter, veš mašina (živi duže uz kalgon:)))
popravka zuba, mobilni, kola etc.
znači, sve što je nauka a ne bog stvorio.
antonacci antonacci 13:32 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

ed_novipazar
Od 7. marta 1988. godine radila kao klinički psiholog u Institutu za psihijatriju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Beogradu (odeljenje za psihoze).

Pored Aleksandre Jankovic u studio je trebalo pozvati i psihijatra dr Zorana Rakica koji je gostovao u Utisku nedelje na b92. Mene ne interesuje suceljavanje stavova osoba razlicitih profila. Htio bih cuti osobe koje su se bavile istom ili srodnom naukom a koje imaju razlicite stavove.


Dr Rakic se bavi naukom, ne pastirskom psihologijom, tako da sumnjam da bi imao o cemu da diskutuje sa tom zenom.
Dušan Maljković Dušan Maljković 13:35 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

znači, sve što je nauka a ne bog stvorio.


Aman EL, a kako vi znate da Bog nije stvorio nauku? Imate li neki apodiktički dokaz za to?
Exitus Letalis Exitus Letalis 13:59 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

Aman EL, a kako vi znate da Bog nije stvorio nauku? Imate li neki apodiktički dokaz za to?

ne bih da trolujem s tobom.
nisam u tom fazonu sada.
slušam skupštinu i ove pastire.
važan mi je ovaj zakon.
trebalo bi da bude i vernicima.
jer se ne odnosi samo na homo, što patriote jedino to žulja, jer među
njima nema homo osoba, jelte. možda nema ni invalida, možda nema
ni roma, ni ostalih diskriminisanih osoba.
ed_novipazar ed_novipazar 16:34 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

Exitus Letalis
s tim što su rakićavi stavovi po ovom pitanju (homo) naučni a njeni teološki, znači, nenaučni.

Meni Aleksandrini nastupi na skupstinskim zasjedanjima nisu nimalo simpaticni, ne znam ni koliko je strucna ali rekoh, sudeci po onoj biografiji valjda nesto zna. Barem toliko da moze razgovarati sa strucnjacima iz psihologije ili psihijatrije. Uostalom, meni imena nisu bitna. Bitno mi je da dodje do suceljavanja stavova ucenih ljudi koji nemaju isto misljenje o ovom pitanju. Mene priredba sa navijacima na tribini ne interesuje.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 19:20 18.03.2009

Re: Odabir gostiju

Aman EL, a kako vi znate da Bog nije stvorio nauku? Imate li neki apodiktički dokaz za to?


A kako znamo da jeste, dokazi su na obe strane jednaki cini mi se ili?
Jelena Milić Jelena Milić 11:38 18.03.2009

gledacu te

ko sto sam zvezdu nekad
Goran Miletic Goran Miletic 12:17 18.03.2009

Re: gledacu te

Jelena Milić
ko sto sam zvezdu nekad



A Aleksandru sam nekoc ja gledao kao zvezdu... :)))))))
Exitus Letalis Exitus Letalis 13:25 18.03.2009

Re: gledacu te

Goran Miletic
Jelena Milić
ko sto sam zvezdu nekad



A Aleksandru sam nekoc ja gledao kao zvezdu... :)))))))

kad bre i zašto?
ti si bar informisan.
Exitus Letalis Exitus Letalis 14:21 18.03.2009

Re: gledacu te

traže da se duplira vreme za raspravu.
nataša jovanović traži da se objasni građanima sva pogubnog zakona.
nije im dozvolila dupliranje vremena. tako da ce da se prepucavaju 5 sati.
sad je pauza od jedan sat.
Jelena Milić Jelena Milić 15:23 18.03.2009

Re: gledacu te

dok se nije odala za/veri
valhalen valhalen 20:58 18.03.2009

Re: gledacu te

Meni stvarno ne smeta ni pastirska niti bilo kakva druga psihologija, ali mi se praksa konsultovanja seksologa/psihologa kada se razgovara o anti-diskriminacionom zakonom cini vrlo problematicnom. Naravno, ovo se zapravo ne odnosi na Aleksandru J., jer ona je ovde u svojstvu politicara, ne psihologa, ali u Utisku je bas bio problem. A evo i zasto: ovde se ne razgovara o homoseksualnosti kao o psioloskom /seksoloskom pitanju (mada je to savrseno legitimna tema, ali za neku drugu priliku), nego kao o pravno/politickom, i brkati ta dva nivo samo stetu pravi. Case in point: Olja Beckovic pita, pa dobro sve to ja razumem prava i to, ali jel bas morate da pravite te parade? A seksolog joj tercira: jeste i ja se slazem, znate to izaziva lose psiholoske efekte. Srecom, tu ih je Karadzic lepo oboje isekao: nema sta "zasto", "zasto" je pitanje za organizatore parade i njihove prijatelje, politicke saveznike, mame, tate, itd, ali to sa ovim zakonom i ovom temom nema veze nikakve. Ono sto ima veze je sme ili ne sme, ima ili nema prava, mora ili ne mora policija da stiti. Naravno, odgovor je da ima prava i policija je duzna da stiti i - ZDRAVO! Sad raspravljati o motivacijama i taktikama organizatora parade razvodnjava diskusiju i skrece je sa teme.
wukadin wukadin 14:39 18.03.2009

bila bi fora

LDP je još jednom pokazao drugima da se sa nevladinim organizacijama može razgovarati na ravnopravnim osnovama, da se principi mogu zastupati i da se obećanja mogu održati. Oni će glasati za zakon samo ukoliko ne bude menjan.


Recimo da neki amandmani ipak prođu. Ali to nije dovoljno, recimo da bi Palma-JS dao svojih par glasova koji čine tanku većinu. Onda zbog principijelnosti LDP-a Zakon ipak ne prolazi (a je l' mora sa velikim početnim slovom, mislim da bude falusno uzdignuto, kao što viđamo plakate ZEMUN JE ZAKON u CAPS-u?).
A možda LDP ipak ne bude baš tako principijelan. Jesu li oni u vlasti grada Beograda? Jesu. Je li Sava Centar u nadležnosti grada? Jeste. Je li smenjen direktor SC koji se drzno da kaže NE gejevima? Je... ovaj nije... Hmmm...

Dalje me mrzi da čitam.
calvin.hobbes calvin.hobbes 21:02 18.03.2009

Trust or Trust

Čini mi se kao da su u celoj halabuci oko Zakona o zabrani diskriminacije pobrkani lončići, a brkanje lončića kao i sabiranje baba i žaba su naš specijalitet. Pojedinačno posebno i opšte odjednom postaju isto i strpaju se u jednu vreću odakle se jasno vidi da smo u ćorsokaku. Ako smo u ćorsokaku najbolje je da se vratimo nazad i da ne uradimo ništa jer je, zaboga, bolje ništa nego pogrešno. Odjednom se postavlja pitanje stavova crkava kao da je religija nekim čudom “the must” a ne optional duhovna aktivnost u slobodno vreme kao i sakupljanje salveta, razmena recepata, odlazak na koncert ili kartanje sa prijateljima i kao da je, daleko bilo, religija merilo svega postojećeg da jeste i nepostojećeg da nije. Crkveno venčanje nije brak te je da bi ga država priznala neophodno i građansko venčanje. Ovako je i ovo u kontradikciji sa samom idejom sprečavanja diskriminacije jer deli ljude sa jedne strane na one koji veruju u sve i svašta i za tu priliku im treba i posrednik koji je direktno linkovan na boga/bogove i na one koji ne veruju pa time sve liči na vic o ravnopravnosti rasa u Južnoafričkoj republici o tome gde ko ima mesto kada se vozi u gradskom prevozu. Sada, eto, oni bi bili umireni ako bi nešto postojalo u literaturi, ali ne i u životu. Hajmo da zamislimo crnce kojima je dato pravo u nekom trenutklu da stupaju u mešovite brakove, ali nikako da se u tom svojstvu pojave na ulici ili u pozorištu. Ili u crkvi.
Davanje istih prava svima ne znači da ostali dobiju manje ili gube, a tako uvek postavljamo stvari. Sada je odjednom pitanje ili ISTA prava za sve ili Kosovo; ili ISTA prava za sve ili veće plate; ili ISTA prava za sve ili svi mnogo mnogo mlađi, lepši i bogatiji.
Drugi specijalitet naših prostora je “ludistički sindrom”. Kada nam se ukaže prilika da usvojimo nove alate i time proširimo sferu moći, mi lepo uzmemo i polupamo mašine. I zubima i noktima nećemo dati da nam se nacionalno biće trgne i potpuno nepripremljeno obre u današnjici. Kako to pobogu i zaboga? Taman se sve lepo postavilo kao da smo u srednjem veku, crkve su tek dobile ono što su Francuskom buržoaskom revolucijom svuda izgubile. Ili se sveštenstvo plaši da će im u crkve navaliti subkultura a oni za to nisu spremni. E ovde se zaista i radi o gubitku prava ili bolje rečeno autoriteta, jer kako će sveštenik da propoveda nešto što zakon tvrdi da je suprotno, ali to je isti problem koji su imali kada se ipak prihvatilo da je Zemlja okrugla i da se vrti oko Sunca. To što danas ne ubijaju da bi nas ubedili da su u pravu i nije neka uteha.
Crkve se danas ponašaju kao da imaju tapiju i monopol na dušu i duh svih kao i na celokupni društveni život i sada, odjednom, neko hoće da im to otme. Crkve već uživaju monopol koji je neprimeren savremenom svetu. Oni su jedini pred zakonom priznati izaslanici i tumači takozvanih svevišnjih. Ostali mogu da veruju koliko hoće ali nisu special envoys “stvaralačkih” sila pa su automatski sekte i ima ih se po'apsiti. Kada bi crkve funkcionisale kao privredni subjekti, ja bih lično samo u tom svetlu i video ovu aktivnost, onda bi na slobodnom tržištu morali da računaju i na konkurenciju, pa bi se događalo da im se pastva seli od jednog provider-a do drugog i svako bi mogao ako baš to i želi da nekoj od njih prizna primat. Lični. Ne opšti. Pa ni Mišković ne voli antimonoplske propise ali mu nikada nije palo na pamet da ovakvom argumentacijom brani svoj imetak i buduću zaradu. On je ipak pristojan čovek ili svoje ideje o državi protura na drugi način. Možda zato što nije direktno linkovan na boga/bogove.
Čudno je samo, a to je dobro i ohrabruje, da se niko nije dosetio Miloševićevog recepta, kao da nam se on događao pre mnogo vekova. On je čovek uvek umeo da u ovakvim situacijama organizuje “telo”, nezavisno – naravno, koje za zadatak ima da na panel diskusijama razvodni, raspline, zbuni i iznervira, ali svakako i pre svega da odloži i to na neodređeno vreme bilo kakavu odluku. Na to upućuje i najčešće objašnjenje koje stiže od zvaničnika a to je da je ovaj zakon neophodan e da bismo stigli u Evropu. Ovaj zakon je civilizacijska tekovina koja, svidela se ili ne pomera Srbiju ka civilizovanim i pristojnim društvima gde su svima zagarantovana ista prava, gde svako može da misli šta hoće ali mora snositi posledice za takvo mišljenje izrečeno javno. Donošenje ovog zakona će ipak biti pobeda pristojnosti samo pod pretpostavkom da ga se budemo pridržavali a baš marginalizovane manjine zbog čije zaštite se zakon i donosi postaju garancija da će se zakon primenjivati jer će oni to svoje pravo i koristiti. Anti diskriminacijski zakon će promeniti mnogo toga i neće proći mnogo vremena kada će se političke stranke dodvoravati manjinama u nadi da će baš njih i glasati na izborima a Srbija će bez obzira šta crkve mislile biti savremeno društvo.
alpeot alpeot 22:08 18.03.2009

Velika pobeda civilizacije...

US endorses UN gay rights text

Associated Press

WASHINGTON – The Obama administration on Wednesday formally endorsed a U.N. statement calling for the worldwide decriminalization of homosexuality, a measure that former President George W. Bush had refused to sign.

The move was the administration's latest in reversing Bush-era decisions that have been heavily criticized by human rights and other groups. The United States was the only western nation not to sign onto the declaration when it came up at the U.N. General Assembly in December.

"The United States supports the U.N.'s statement on human rights, sexual orientation and gender identity and is pleased to join the other 66 U.N. member states who have declared their support of the statement," said State Department spokesman Robert Wood.

"The United States is an outspoken defender of human rights and critic of human rights abuses around the world," Wood told reporters. "As such, we join with other supporters of this statement, and we will continue to remind countries of the importance of respecting the human rights of all people in all appropriate international fora."

The Associated Press reported on Tuesday that the administration would endorse the statement.

Gay rights groups hailed the move.

"The administration's leadership on this issue will be a powerful rebuke of an earlier Bush administration position that sought to deny the universal application of human rights protections to lesbian, gay, bisexual and transgender (LGBT) individuals," said Mark Bromley of the Council for Global Equality, which promotes equal rights for homosexuals.

"This is long past overdue and we are encouraged by the signal it sends that the rights of lesbian, gay, bisexual and transgender people will now be considered human rights," said Rea Carey, the executive director of the National Gay and Lesbian Task Force.

Human rights groups had criticized the Bush administration when it refused to sign the statement when it was presented at the United Nations on Dec. 19. U.S. officials said then that the U.S. opposed discrimination on the basis of sexual orientation but that parts of the declaration raised legal questions that needed further review.

According to negotiators, the Bush team had concerns that those sections could commit the federal government on matters that fall under state jurisdiction. In some states, landlords and private employers are allowed to discriminate on the basis of sexual orientation; on the federal level, gays are not allowed to serve openly in the military.

But Wood said a "careful interagency review" by the Obama administration had concluded that "supporting this statement commits us to no legal obligations."

When it was voted on in December, 66 of the U.N.'s 192 member countries signed the nonbinding declaration, which backers called an historic step to push the General Assembly to deal more forthrightly with anti-gay discrimination. It was endorsed by all 27 European Union members as well as Japan, Australia and Mexico.

But 70 U.N. members outlaw homosexuality — and in several, homosexual acts can be punished by execution. More than 50 nations, including members of the Organization of the Islamic Conference, opposed the declaration.

Some Islamic countries said at the time that protecting sexual orientation could lead to "the social normalization and possibly the legalization of deplorable acts" such as pedophilia and incest. The declaration was also opposed by the Vatican.

leopold_lady leopold_lady 22:23 18.03.2009

Videla ja tebe ....

sad ... Pa ti si sasvim OK

Goran Miletic Goran Miletic 00:01 19.03.2009

Re: Videla ja tebe ....

moglo je bolje...
leopold_lady leopold_lady 01:07 19.03.2009

Re: Videla ja tebe ....

Goran Miletic
moglo je bolje...


Gde me podseti na bivšu firmu .... To je njihov moto bio - moglo je bolje,može bolje.....

Ja mislim da si bio sasvim Ok.... A razočarana sam nekim drugim ljudima.... Naivnost se plaća ..... Možda o tome pišem,možda ne ... Prilično sam ljuta da bi sada o tome pisala - moram da sačekam da prenoći,pa ću videti .... Ti samo nastavi da radiš svoj posao dobro kao i do sad .... I budi to što jesi - meni si i takav dobar

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana